Utorak, 16.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AKTUELNO: METEOROLOGIJA, KLIMATSKE PROMENE I SUKOB U UKRAJINI

Oporavak prirode nije potrajao

U prvim mesecima nakon što je izbila pandemija korone i uveden karantin, drastično je smanjen međunarodni saobraćaj, zaustavljena su industrijska postrojenja i eksploatacija ruda, merenja su pokazala da je nivo zagađenja životne sredine opao, ali sada se sve vratilo na staro
(Фото А. Васиљевић)

Žitelji Srbije i nekih drugih zemalja u okruženju bili su zapanjeni kad su, jednog od ovih martovskih jutara, otkrili da su njihovi balkoni, ulice, parkovi, trgovi i parkirana vozila preko noći postali narandžasti – prekriveni puderastim prahom koji se, doduše, lako uklanjao, ali je ipak izazvao podozrenje, pa i strah, s obzirom na sukob koji se vodi u Ukrajini, a tamo bombe padaju oko nuklearnih elektrana.

Usledilo je zvanično saopštenje meteorologa: reč je o pesku iz Sahare, koji su snažni vetrovi doneli do evropskog kopna, kao što se povremeno dešavalo i ranije. Društvene mreže su, međutim, preplavili snimci zabrinutih građana koji pokazuju da se ova „sumnjiva prašina” može pokupiti magnetom, a gde to ima da je pesak „namagnetisan”?!

Dr Vladimir Đurđević (Foto R. Krstinić)

– Ima: upravo je pesak u Sahari veoma bogat gvožđem, ima ga oko sedam odsto, otuda magnetizam. Deo tog gvožđa je rastvorljiv i kad dospe u okeane, hrani fitoplanktone, sićušne organizme koji su veoma značajni za lanac ishrane vodenog sveta. Ta pojava naziva se cvetanje mora i može se jasno videti na satelitskim snimcima. Najveći deo ovog peska, nošenog vazdušnim strujama na visinama iznad četiri kilometra, odlazi prema Južnoj Americi i Amazonu, gde kad padne doprinosi plodnosti zemljišta, ali povremeno, možda jednom do dva puta godišnje, dospe u većim količinama i do naše geografske širine, nekada i do severa Evrope, recimo Norveške. Obično nas „nadleti” pa ga i ne zapazimo, ali kad je koncentracija veća, oblačno je i kiša ga spere, nalazimo ga kao prašinu koja je prekrila sve površine – objašnjava za „Magazin” dr Vladimir Đurđević, vanredni profesor Fizičkog fakulteta Beogradskog univerziteta.

On kaže da ponekad celo nebo bude narandžasto od ovog peska, a nedavno je prekrio Alpe, pa su snežni nanosi ličili na pustinjske dine.

Naš sagovornik dodaje da saharski pesak, kad dospe visoko iznad oblaka, ometa vazdušni saobraćaj, naročito iznad Arapskog poluostrva, ne samo zbog smanjene vidljivosti, već pre svega zato što oštećuje mlazne motore aviona. Zato se rade specijalne meteorološke prognoze za vazdušni saobraćaj koje prate kretanje ovog peska.

– Kad se, međutim, spusti na naše oranice, ovaj pesak ih čini plodnijima upravo zbog visokog sadržaja različitih mineralnih nutrijenata koji su u njemu, pored gvožđa. Naravno, ukoliko se udiše, mogao bi da iritira disajne puteve, pa se osobama s astmom i sličnim bolestima preporučuje da se sklone unutra. Inače, na mernim stanicama koje prate zagađenje vazduha pojava pustinjskog peska se beleži kao veliki skok krupnijih PM 10 čestica, ali ne i onih opasnih, veoma sitnih PM 2,5. Ove potonje sadrže olovo, arsen, živu, nikl, ali i druga kancerogena i mutagena jedinjenja, kojih uopšte nema u pesku iz Sahare – navodi dr Đurđević.

Usled klimatskih promena reke presušuju, a zemlja puca i postaje neplodna (Foto M. Janković)

Kad zamiriše more na Bukulji

Pristalice raznih teorija zavere, koji decenijama tvrde da nas neprijatelji zasipaju kojekakvim hemijskim supstancama i virusima s nebeskih visina, trujući nam vazduh, vodu i hranu, kao dokaze pominju, pored ostalog, i bele pruge na blistavo plavom nebu, „led koji gori” (takođe više puta viđen na društvenim mrežama ove zime), „slani” vetar...

Da li i za ovo postoji naučno tumačenje?

– Da su malo bolje pazili na časovima u školi, zagovornici takvih ideja odavno bi odbacili svoje zablude, jer se dobro zna šta su prirodne pojave i kako nastaju. Recimo, na našim prostorima, naročito u višim planinskim predelima, poput Rudnika, Bukulje i Kopaonika, ponekad se može osetiti miris mora: slana voda s Mediterana isparava, deo te soli dospeva u vazduh i, ako se podigne dovoljno visoko, doputuje i do Srbije. A može da proputuje i do 10.000 kilometara – primećuje dr Đurđević.

Tragovi na nebu obično se vide nakon prolaska aviona, i to ne zato što nas oni nečim „zaprašuju” (jer, ako uključimo logiku, nema šanse da bilo kakav prah koji bi se bacao s te visine, gde vetrovi mogu da duvaju brzinom od 300 kilometara na sat, dospe na željeno mesto, ističe naš sagovornik), već su to kondenzacioni tragovi koje ostavlja nepotpuno sagorevanje u motorima aviona. Na česticama koje ostaju nakon sagorevanja, formiraju se ledeni kristali – i eto famoznih belih pruga iznad naših glava.

Objašnjenje za led koji gori, umesto da se topi, sledeće je: sneg je mahom šupljikava struktura, kao sunđer. Čak i led je ispunjen tim mehurićima, pa kad mu se približe upaljač ili šibica, on neće odmah početi da se topi i kaplje, jer otopljena voda ulazi u te šupljine, a na površini ostaje trag čađi od plamena.

U pitanju je, dakle, običan trik koji dobri đaci brzo savladaju.

Razloga za strepnju ipak ima, ali oni leže na sasvim drugoj strani, a kao da smo ih, u aktuelnoj krizi, sasvim potisnuli, upozorava dr Đurđević. Reč je o svim onim našim svakodnevnim aktivnostima koje loše utiču na životnu sredinu, narušavaju zdravlje planete i njenih stanovnika, ugrožavaju prirodu i opstanak života kakav poznajemo.

Govorimo pre svega o klimatskim promenama izazvanim globalnim zagrevanjem, kao posledici neumerenog korišćenja fosilnih goriva. I pre rata u Ukrajini postalo je jasno da su „zelena agenda” i ciljevi Pariskog sporazuma (da se rast temperature zaustavi na dva stepena kako bi se ograničio, a do kraja 21. veka i sasvim zaustavio proces globalnog zagrevanja) teško ostvarivi. Emitovanje štetnih gasova ne samo da se nije smanjilo, već je u daljem porastu, i kako odmiču sukobi u Ukrajini, sankcije prema Rusiji i pooštrava se energetska kriza u Evropi posledice će biti sve dramatičnije.

A kad je reč o ekologiji, „resetovanja” nema: odavno smo prošli tačku odakle nema povratka na staro, pokazali su izveštaji naučnika. Dramatične vremenske nepogode, poplave, šumski požari, suše sve su učestaliji i njihove posledice će brzo baciti u zasenak i pandemiju i ratove. Naš sagovornik podseća da je lane samo u Nemačkoj više od 200 ljudi stradalo u nezapamćenim poplavama, da su ogromni delovi SAD i Australije nestali u plamenu, da su Španija i Portugal jesenas bili suočeni s užasnim sušama, da je u istočnoj Africi suša istorijskih razmera... Takvi će ekstremi biti sve češći i strašniji.

Šumski požari biće sve češći, baš kao i poplave, ukoliko ne zaustavimo dalje pustošenje planete (Foto N. Marjanović)

Neuspelo „resetovanje” planete

Ako države neće ili ne mogu da se izbore s izazovom klimatskih promena, sve je manje izgleda da se stvori ona „kritična masa” svesnih i odgovornih pojedinaca koji će svojim delovanjem doprineti štednji resursa, zaštiti prirode i oporavku planete.

– U prvim mesecima nakon što je izbila pandemija korone uveden karantin, drastično smanjen međunarodni saobraćaj, zaustavljena mnoga industrijska postrojenja i eksploatacija ruda, merenja širom sveta pokazala su da je nivo zagađenja životne sredine toliko opao da se na nekim mestima čak moglo govoriti o gotovo potpunom oporavku. Nažalost, to nije potrajalo, a rat u Ukrajini je dodatno zakomplikovao stvar oko klimatskih promena i globalnog zagrevanja – kaže dr Đurđević.

Razloga je više. Rusija je trenutno izolovana i iz svih međunarodnih ekoloških sporazuma, a njen uticaj je ogroman. Oružani sukob utiče na tržište fosilnih goriva, a ako Rusija, koja je visoko zavisna od izvoza nafte i gasa, ostane pod sankcijama, pokušaće da nadoknadi gubitke tako što će prodavati više fosilna goriva kako bi nadoknadila prodaju drugih proizvoda. Ukoliko bi i Evropa „spustila rampu” za ruske energente, onda bi evropske države koje su ograničile sopstvenu proizvodnju fosilnih goriva morale da je povećaju. U SAD su velike naftne kompanije pozvane da povećaju proizvodnju „kako bi pomogle Evropi” i vodi se javna kampanja da se ukloni državna regulativa kojom se ograničava eksploatacija nafte i gasa.

– A to sve znači zbogom „zelenoj agendi” i namerama da Evropa do 2035. bude nezavisna od fosilnih goriva i pređe na alternativne izvore energije. Verujem da je svima jasno da će i naša budućnost zavisiti od energetskog sektora. U Srbiji još nije donet nacionalni plan za energiju i klimu, a on se neće usvojiti dok nemamo jasan plan energetskog razvoja u narednih 20 godina. Dotle, dakle, nećemo imati ni druge dokumente važne za suočavanje s posledicama klimatskih promena i zaštitu životne sredine – primećuje dr Đurđević.

Dok je strategija o klimatskim promenama „pauzirana”, onda su na čekanju i dugoročna rešenja za konkretne nevolje s kojima ćemo se sve više suočavati – suše, poplave, požari.

Šta ako se ponovi Černobilj

– Ovih dana dosta se priča o mogućnosti da do nas dospeju razne štetne čestice kao posledica korišćenja specijalnog oružja u Ukrajini, ali to nije tolika opasnost kolika bi bilo otapanje nuklearnog reaktora u slučaju da bude pogođena atomska centrala i da se pojavi radioaktivni oblak, kao u Černobilju aprila 1986. godine. Radioaktivne čestice bi nekoliko dana bile u vazduhu, a zatim se spustile na površine na kojima ostaju zauvek – navodi prof. dr Vladimir Đurđević.

Posle tragedije u Černobilju svetska zajednica mnogo bolje se organizovala da u takvim slučajevima momentalno reaguje, da izda upozorenje i preduzme sve neophodne mere. Sistem za praćenje radioaktivnog oblaka je neuporedivo sofisticiraniji, znalo bi se tačno kuda bi se kretao. Postoje jasne procedure i mere, i međunarodna mreža osposobljena da prati i obavlja merenja u atmosferi, podeljene su nadležnosti i tačno se zna ko, šta i kad preduzima.

– Naš Sektor za vanredne situacije u potpunosti je pripremljen i za takav razvoj događaja okuplja stručnjake svih oblasti, zna se kako bi ko postupio, kako bi se vodile komunikacije, zaštitilo stanovništvo – navodi dr Đurđević.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

islam hajrudin
I tako,kemtrejlsi ne postoje. Niko nas ne zasipa sa nebesa iz neoznacenih aviona cisterni. Dobro bas sam se malo bio zabrinuo ,ali sada cu mirno da spavam.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.