Subota, 20.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako je Jovan Cvijić smirio Vasu Čubrilovića

Васо Чубриловић у октобру 1914. (Фото: „Википедија”)

Po završetku Prvog svetskog rata Jovan Cvijić (1865–1927) je 1919. godine, po dolasku iz Pariza, drugi put postao rektor Univerziteta u Beogradu. Stupajući na dužnost, susreo se s brojnim problemima, posebno s nezadovoljnim studentima, iz nekoliko generacija, među kojima je bilo i mnogo povratnika s ratišta. Bila je to burna i nemirna sredina, sa studentima uvek spremnim na demonstracije i štrajkove. Mlade i nezadovoljne trebalo je uputiti na rad i učenje, što nije bilo jednostavno. Kad je Jovan Cvijić došao za rektora, u jesen 1919. godine, zatekao je univerzitet koji je počeo da radi, ali i studente uznemirene, nezadovoljne, uvek spremne za demonstracije i štrajkove.

„U to doba”, piše Vasa Čubrilović, „studirao sam u Beogradu i živeo pod istim uslovima kao ostali studenti. Moram priznati da smo već od jeseni 1919. dobijali sve ono što je bilo potrebno đaku za život u posleratnom Beogradu.”

Svemu tome višestruko je doprineo rektor Jovan Cvijić, koji je znao da mladima uvek treba pristupati s pažnjom i ljubavlju, čak i onda kad nisu u potpunosti na pravom putu, jer jedna zemlja nema većeg bogatstva od univerzitetske omladine.

Među studentskim aktivistima nalazio se tada i mladi Vasa Čubrilović (1897–1990), jedan od učesnika u atentatu u Sarajevu 1914. godine, koji je posle izdržane zatvorske kazne od četiri i po godine došao u Beograd da studira istoriju. Nemirni duh nije ga napuštao. Kao studentski predstavnik, susretao se s rektorom Jovanom Cvijićem. Zapisao je da se Cvijiću moralo priznati da je kod Ministarstva prosvete i vlade preduzimao sve kako bi smirio nezadovoljne studente, koji su na Kraljevom trgu (današnjem Studentskom trgu), ispred Kapetan Mišinog zdanja, gde je bilo sedište univerziteta, demonstrirali tražeći osnovne uslove za život i normalno studiranje. Više od svega, Jovan Cvijić je zahtevao mir i učenje, kao i aktivnost na seminaru. Studentima je za kratko vreme obezbedio domove, menze i stipendije.

O danima studentskih nemira 1919–1920. Vasa Čubrilović je u uvodnom radu za Sabrana dela Jovana Cvijića, knjiga 1, pored ostalog zapisao i sledeće:

„I mene je jednom tako pozvao, u proleće 1920, u svoj kabinet. Upoznao se sa mnom, kao rektor, za vreme studentskih nemira na Beogradskom univerzitetu te godine. Mada nisam bio obavezan da dajem seminarski rad iz geografije, jer mi je bila sporedni predmet, ipak me je pozvao sebi u kabinet i rekao: ’Bundžijo, dosta demonstracija i štrajkova. Moraš pokazati kako umeš da radiš.’ U isto vreme pružio mi je knjigu Konstantina Jirečeka ’Dubrovnik u trgovačkoj istoriji srednjega veka’. Uzeo sam knjigu i upitao ga do kada moj seminarski rad mora biti spreman za čitanje. Odgovorio je: ’Deset dana.’ Na moj prigovor da je to suviše kratak rok, rekao je: ’Nije malo. Samo se prihvati posla.’

Pristao sam i održao seminarski rad u zakazanom roku. Kod nas istoričara bio je običaj da se seminarski rad napiše i čita. Ja sam svoj rad napisao i predao Cvijiću. Ali kad je došlo vreme da ga čitam, on me je prekinuo i rekao: ’Govori napamet. Ne da čitaš. Lako je prepisati i čitati, ali treba pokazati šta sam možeš usmeno da kažeš.’ Zatvorio sam rukopis i kratko izložio svoje mišljenje o knjizi Konstantina Jirečeka. Mom seminarskom radu stavio je ozbiljnu primedbu da nisam uzeo u obzir geografski faktor, pre svega pravce i puteve kojima se roba kretala. Imao je pravo. U svom seminarskom radu pokazao sam da sam, pre svega, istoričar. On je to osetio i nije se više trudio da me privuče na studije svojih nauka.”

Stevan M. Stanković,

profesor, Beograd

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusan Martinovic
@Dragoljub Bravo covece
Dragoljub
Dinarci su zmija u nedrima Srbije.
Nikolas
Срби из Србије су такође Динарци. Динарски антрополошки подрасни тип је присутан у свим српским земљама.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.