Ponedeljak, 15.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
TEMA NEDELjE: SVET U BRZOJ TRACI ISTORIJE

Zašto Kina odbija da bira između Rusije i Ukrajine

Ekonomska zavisnost regiona od Kine prevelika je da bi prestala usred geopolitičkih rascepa izazvanih ratom 5.000 kilometara zapadno
Војна вежба тајванске морнарице која симулира одбрану од непријатеља током растућих тензија између Кине и Тајвана (Фото: EPA-EFE/RITCHIE B. TONGO)

Ključ opstanka malih nacija jeste pravi izbor, a umetnost življenja velikih sila je uspostavljanje ravnoteže. Zato ovo nije „trenutak izbora za Kinu”, kako smatraju zapadni državnici, zahtevajući da se ta zemlja prikloni osudi Rusije zbog rata u Ukrajini i zavede joj sankcije, poruka je iz Pekinga.

Kina, koja s Rusijom deli 4.300 kilometara dugu granicu, među zemljama je koje su odbile da osude postupke Vladimira Putina, istovremeno kritikujući odgovor Zapada na krizu u Ukrajini. Kina krivi Severnoatlantsku alijansu što je tenzije između Rusije i Ukrajine dovela do tačke pucanja.

Stav zvaničnog Pekinga u vezi s ratom u Ukrajini može glasiti:

Neophodni su zaštita i poštovanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta svih zemalja;

Bezbednost je zajednička, održiva i sveobuhvatna. Sigurnost nekih zemalja ne može biti ojačana na račun drugih ili širenjem vojnih blokova. Posle pet talasa novih članica NATO-a legitimni bezbednosni zahtevi Rusije moraju biti ozbiljno shvaćeni i na njih treba pravilno odgovoriti;

Kina pomno prati situaciju u Ukrajini i tamošnja dešavanja nisu ono što želi da vidi. Strane moraju biti uzdržane, izbegavati eskalaciju i sprečiti humanitarnu krizu i smrt civila;

Kina podržava sve diplomatske napore za mirno rešenje ukrajinske krize. Pozdravlja direktan dijalog Rusije i Ukrajine. Ukrajinsko pitanje ima složen istorijski kontekst. Ukrajina treba da bude most između Istoka i Zapada, a ne linija sukoba velikih sila. Kina, takođe, podržava dijalog između Evropske unije i Rusije o bezbednosti kontinenta;

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija treba da igra konstruktivnu ulogu u rešavanju ukrajinske krize i izbegne rasplamsavanje tačaka nadmetanja;

Prema kineskim medijima, u teškim vremenima najmnogoljudnija zemlja sveta treba da se drži svojih dobro proverenih principa.

Prvo, da neće prva upotrebiti nuklearno oružje, pozicija Kine otkako je izvela originalnu nuklearnu probu 1964;

Drugo, Kina ne sklapa formalne saveze. Rat u Ukrajini ponovo izaziva najgore strahove Zapada od mogućnosti kinesko-ruske alijanse. No, takav savez je nemoguć jer Kina i Rusija pozivaju na multipolarnost. Uprkos razlikama, čak i tenzijama, Kina ima duboke veze sa Zapadom, uključujući Sjedinjene Američke Države, koje uzajamno ne žele da ih prekinu.

Treće, NR Kina ne stvara sferu uticaja, što je u Ukrajini suština rata Rusije i NATO-a. Sfere uticaja po svetu su skupe i teško održive. Uostalom, uticaj Kine, posebno na ekonomskom planu, već se naširoko oseća.

Kina je stalna članica Saveta bezbednosti UN i druga po veličini u svetu nacionalna privreda. Čini 18,7 odsto globalnog bruto domaćeg proizvoda na osnovu pariteta kupovne moći i dominira u međunarodnim lancima snabdevanja. Njen udeo u svetskom izvozu iznosi 14,2 odsto, a uvoz 10,5 odsto. Kineska diplomatska mreža u inostranstvu je najrasprostranjenija.

SAD i EU su pozvale Kinu da osudi dejstva Moskve, a Vašington je upozorio na posledice – uključujući sankcije – za pružanje materijalne podrške Rusiji. Bliže kući, odgovor mnogih azijskih zemalja na rat u Evropi, posebno članica Udruženja zemalja Jugoistočne Azije (ASEAN), znatno je uzdržaniji.

Prema analitičarima u Aziji, malo je verovatno da će neutralnost Kine značajno štetiti trgovinskim ili diplomatskim vezama u regionu. „Ekonomske i poslovne veze Kine s većinom Azije, posebno sa azijsko-pacifičkim regionom, prevelike su da bi na njih uticao njen stav prema Rusiji”, kažu oni. Ekonomska zavisnost regiona od Kine prevelika je da bi prestala usred geopolitičkih rascepa izazvanih ratom 5.000 kilometara zapadno.

Malo je verovatno da će Kina odustati od podrške Rusiji. Pogotovo što je rasprostranjeno mišljenje da, bez obzira na to da li Kina osuđuje Rusiju ili ne, SAD imaju za cilj da pokidaju odnos između Kine, Evrope i ASEAN-a, privrednog bloka 10 država sa 650 miliona žitelja.

U snažno intoniranom uvodniku u pekinškom „Global tajmsu” navedeno je kako je u Kini glas za uvođenje sankcija Rusiji marginalan i nema apsolutno nikakav uticaj na središnjicu društva, a kamoli na donošenje odluka centralne vlade. Peking će zauzeti uravnotežen stav i odlučno održavati kinesko-rusko sveobuhvatno strateško partnerstvo koordinacije za novu eru, poruka je lista iz najmoćnije medijske grupacije „Ženmin žibaoa”, glasila Komunističke partije Kine.

Kao nezamenljiv partner, Rusija je Kini strateški važna. To je konsenzus formiran u središnjici kineskog društva. Kineski narod veruje da je snažan odnos Kine i Rusije održiv i efikasan.

Moskva je podržala Peking u vezi s Tajvanom, Hongkongom, Sinkjangom i Tibetom, delovima NR Kine zbog kojih se ona spori sa SAD i EU. No, još je važnije što su Kina i Rusija formirale poseban obrazac međusobne podrške. Veze nemaju ograničenja, što, smatraju u Pekingu, odvraća SAD.

Kineski narod generalno veruje da je za SAD njihova domovina strateški protivnik broj jedan. Veoma je teško rešiti neprijateljstvo SAD prema Kini, a napori Pekinga u tom pogledu ne moraju nužno dati željene rezultate.

Sada Vašington vrši najveći pritisak na Moskvu, ali je uverenje da će SAD ponovo uperiti mač prema Kini. Mnogi veruju da bi čak jednog dana SAD mogle naterati eventualno oslabljenu Rusiju da se suprotstavi Kini, kao što se predsednik Nikson pre 50 godina sa NR Kinom suprotstavljao Sovjetskom Savezu. Zato su Kinezi oprezni pred mogućnostima da SAD zabiju klin između Kine i Rusije.

Većina Kineza smatra da je krajnji cilj SAD prema Rusiji da ova više ne predstavlja „nuklearnu pretnju”, a prema Kini da potpuno izgubi vlastiti razvoj i konkurentnost, bude pocepana na delove, svaki pod kontrolom Vašingtona, da kupuje američko oružje i proizvodi jeftine robe.

Odgovor iz Kine je da za mirnu koegzistenciju sa SAD moraju stalno da budu jačane vlastite snage. Tako će SAD osećati da je sukob s Kinom sve nepodnošljiviji i na kraju shvatiti da je miran uzajamni suživot dve velike sile najbolja opcija. Za postizanje ovog cilja Rusija je najvažniji partner Kine, zaključio je uvodničar „Global tajmsa”.

U međuvremenu razorni rat u Ukrajini neće zaustaviti globalne političke i ekonomske promene ka Aziji, sa NR Kinom u centru. U svetskoj oluji Kina bi trebalo da bude stabilizator. Prednost nečinjenja izbora je izbegavanje lošeg izbora.

*Novinar i urednik

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Коста
Не треба занемарити да и потенцијалне промене у САД изазване тектонским демографским итд. променама из основа руше темеље америчког друштва. Амерички народ је данас разједињен. Питање је да ли елите, које владају Сев. Америком и Европом, представљају вољу и дух народа које су покорили, и да ли би ти народи гинули за глобализам. У огромном демографском, културолошком, расном, верском, итд. шаренилу, ЕУ и САД су, као и БиХ, неодрживе, и могле би се лако урушити, као н.п. Аустро-Угарска.
Zato
Sto Kina nije Crna Gora. Smesno pitanje u naslovu.
СЛОБОДАН
Разглбање око држања Кине у рату Русије за денацификацију Европе је постала већ дегутантно. Украјина и Хрватска су само ерзац на коме се покушао релативизовати фашизам а извориште нацифашизма је на потезу Берлин - Вашингтон. Кинези су на својој кожи искусили ову врсту људског лудила кроз Опијумске ратове - и то све говори.
Катрамунаћ
А ко су ти што траже нешто од Кине?! Кина "одбија"... па свако нормалан, ако има и трунке нормалности, не сме да стане на страну трулог и поквареног запада. Ево на примеру Пакистана, који је до јуче био савезник Вашингтона. Просто су одували Вашингтон и рекли му да гледа своја посла и тестирали балистичку ракету средњег домета. Данас! Зар стварно мислите да САД имају ту снагу како се хвале? Немају. Немају нити војске, нити технологије, нити унутрашње подршке. Једна банда малтретрира цео свет.
Душан са Звездаре
Не да неће руска интервенција ослабити Русију, него јој је већ подигла значај у очима слободног света као бастион слободе и борбе против западне пошасти. Из овога Русија излази и јача и самосталнија и паметнија - западу се више никада не верује. На данашњи дан економисти на западу говоре да је реална вредност рубље око 30 рубаља за долар, а не 72. Али да руска централна банка намерно држи рубљу на овако ниском нивоу јер им се не исплати да поскупљују свој извоз. Русија из овога излази богатија.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.