Subota, 20.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Martovski izvoz Kine porastao 15,7 odsto uprkos pandemiji

Шангај (ЕПА-ЕФЕ/А.Плавевски)

PEKING- Kineski izvoz porastao je 15,7 odsto u odnosu na mart prethodne godine, dok je uvoz ostao nepromenjen zbog strategije „nula kovida” koju sprovodi vlada, pokazali su danas objavljeni podaci.

Izvoz je porastao na 254,8 milijarde evra uprkos merama protiv koronavirusa u Šangaju i drugim industrijskim centrima zbog kojih fabrike smanjuju proizvodnju, dok je uvoz porastao za manje od jedan odsto, na 211 milijardi dolara.

Broj inficiranih koronavirusom u Kini je relativno nizak, ali je vlada strategijom „nula kovida” zatvorila većinu od 25 miliona stanovnika Šangaja u kućni karantin do kraja marta i zabranila pristup nekim proizvodnim centrima.

Ograničenja zbog virusa izazvala su strahove od remećenja globalnog tržišta, međutim, kineski zvaničnici kažu da luke funkcionišu, ali da su proizvođači automobila i druge fabrike smanjili proizvodnju zbog poremećaja u snabdevanju, prenosi Beta-AP.

Ekonomski rast je u poslednjem kvartalu 2021. godine pao na četiri odsto dok je cele prošle godine iznosio 8,1 odsto.

Izvoz u SAD je porastao je 22,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, odnosno na 43,6 milijarde evra uprkos dugoročnih povećanja carina zbog sukoba oko tehnoloških ambicija Pekinga, a uvoz iz Amerike je porastao za 11,5 odsto, na 14 milijardi evra.

Uvoz iz Rusije, glavnog dobavljača gasa, pao je za 26,4 odsto u odnosu na godinu ranije, na 7,2 milijardi evra a izvoz je pao za 7,7 odsto, na 3,5 milijardi evra.

Iako je Peking kritikovao trgovinske i finansijske sankcije koje su SAD, Evropa i Japan uveli Moskvi zbog njenog napada na Ukrajinu, izgleda da im se kineske kompanije pridružuju u pokušavaju da se zaštite od mogućih gubitaka u poslovima sa Rusijom.

Čini se da će trgovina i proizvodnja verovatno pretrpeti veći uticaj ovog meseca zbog zatvaranja većine preduzeća u Šangaju i obustave pristupa Guangdžouu, proizvodnom centru na jugu, i industrijskim centrima Čangčuna i Đilina na severoistoku.

Izvoz u Evropsku uniju pao je 9,1 odsto u odnosu na prošlu godinu, na 41 milijardu evra, dok je uvoz smanjen za 41,6 odsto, na 22,4 milijarde evra.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Иван Грозни
Размена са САД повећана, а са Русијом смањена. Знају Кинези где им је главно тржиште без кога нема изласка из сиромаштва.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.