Moskva će prijateljima prodavati naftu „po dogovoru”

U jeku frenetičnog lobiranja Zapada protiv ruskih energenata, vodeći svetski izvoznik nafte izašao je u utorak sa selektivnom ponudom kupcima barela, koja se naizgled teško odbija. Naime, Moskva je, kako je za dnevnik „Izvestija” rekao ruski ministar energetike Nikolaj Šulginov, spremna da sarađuje s „prijateljskim zemljama” i prodaje im svoju naftu i naftne derivate „u bilo kojem cenovnom opsegu”. Prema Šulginovu, kako prenosi Interfaks, „s tekućim stanjem (geopolitičkih) neizvesnosti i nekonstruktivnim ponašanjem Zapada barel bi mogao da dostigne cenu od 150 američkih dolara”. Prema kalkulaciji zvanične Moskve, cena mernog bureta nafte (oko 159 litara) kreće se sada u mogućem rasponu između 80 i 150 američkih dolara (74–139 evra).

Globalnim kupcima nafte pružena je, čini se, nova poslovna prilika da se svrstaju među prijatelje Moskve i one druge. U međuvremenu, Moskva je nakon početka sukoba u Ukrajini i prve runde zapadnih sankcija sastavila spisak 48 „neprijateljskih zemalja”, među kojima je svih 27 članica EU, uz SAD, Švajcarsku, Albaniju, Severnu Makedoniju, Crnu Goru... Smatra li Moskva ostatak sveta automatski „prijateljskim zemljama” nije izvesno, posebno nakon nedavnog glasanja u Generalnoj skupštini UN, kad je Rusija privremeno suspendovana iz UN Saveta za ljudska prava. Uoči tog glasanja, predstavnici Rusije na Ist riveru razaslali su depeše svim članicama Generalne skupštine da će glasanje za suspenziju, kao i „uzdržavanje” Moskva smatrati ne baš prijateljskim potezom.

Da li će Rusija nakon petro-objave Šulginova, kao u prethodnom slučaju „neprijateljskih država”, zvanično objaviti i spisak kandidata za cenu barela po dogovoru, ostaje da se vidi. U međuvremenu, cene severnoatlantske nafte („brent”) i lake teksaske nafte (VTI) skočile su juče ponovo iznad 100 američkih dolara (oko podneva „brent” je koštao oko 106,4 dolara, a VTI oko 102 dolara). I to uprkos „iznenađujućoj objavi Američkog naftnog instituta da su sedmične zalihe u SAD skočile na 7,757 miliona barela, dok su posmatrači očekivali rast od tek 1,367 miliona barela”, preneo je portal „Oilprajsiz” iz Hjustona. Ključni povod za najnoviji rast cene barela bila je izjava šefa Kremlja Vladimira Putina da su mirovni pregovori s Kijevom „u ćorsokaku” i da ruske vojne operacije u Ukrajini „teku po planu i nastavljaju se”. Globalne berze energenata su nakon ovih Putinovih izjava procenile da su dalje sankcije Zapada moguće, naročito u domenu energetike, izvestila je norveška energetska konsultantska agencija „Montel” (s filijalama u Francuskoj, Nemačkoj, Sloveniji, Španiji, Švedskoj, Turskoj i Velikoj Britaniji).

U međuvremenu, Evropska unija se, čini se, uveliko priprema za uvođenje šeste runde sankcija protiv Rusije, koje bi prema najavama mogle da obuhvate i potpunu obustavu uvoza nafte i gasa s terena jedanaeste ekonomije sveta. Naime, „EU sprema nacrt predloga za uvođenje naftnog embarga Rusiji. Nemački zvaničnici kažu da bi to bio veoma važan signal koji bi mogao da utiče na glavni ruski izvor prihoda...”, izvestila je juče kineska televizijska mreža CGTV.

Ruska ekonomija i finansije izgleda ipak ne posrću. „Prema podacima Centralne banke Rusije, zemlja je izvezla robe i usluga u vrednosti od 58,2 milijarde dolara više od vrednosti svog uvoza, što je za preko dva i po puta više od suficita tekućeg računa u prvom kvartalu 2021. U proteklih 12 meseci suficit na tekućem računu Rusije iznosio je 157,8 milijardi dolara. Ovo je veći suficit na tekućem računu nego bilo koje prethodne godine, pokazuju podaci Svetske banke”, objavio je juče briselski portal „Euraktiv”, zaključujući da su „sankcije EU imale samo ograničeno dejstvo”.

S druge strane, i OPEK i pet vodećih nemačkih ekonomskih instituta (Nemački institut za ekonomska istraživanja, Institut Ifo, Institut za svetsku ekonomiju iz Kila, Institut za ekonomska istraživanja iz Halea i RVI) upozorili su, u odvojenim istupanjima, na moguće razorne privredne posledice uvođenja potpunog energetskog embarga Rusiji. Naime, OPEK je emisarima EU pristiglim u Beč sa zahtevom da naftni kartel poveća proizvodnju poručio da će biti „gotovo nemoguće nadoknaditi sedam miliona barela ruske nafte na tržištu dnevno”.

Postojeće i dalje sankcije protiv Rusije, kako je delegaciji iz Brisela kazao Mohamad Sanusi Barkindo, odlazeći generalni sekretar OPEK-a, mogle bi da izazovu jedan od najgorih šokova u globalnom snabdevanju naftom. Istog dana nemački ekonomski eksperti ukazali su da bi potpuni energetski embargo protiv Rusije gurnuo Nemačku „u jednu od najvećih recesija u istoriji” i doveo do gubitka najmanje 400.000 radnih mesta tokom ove godine, izvestio je londonski „Fajnenšal tajms”. Izgleda da je i javno mnjenje u Nemačkoj prilično nevoljno da se odrekne ruskih energenata. Naime, istraživanje Instituta Alensbah navodi da 30 odsto Nemaca podržava momentalnu zabranu uvoza energenata iz Rusije. Istovremeno, iza političke krilatice koju zagovara Berlin „Za slobodu možemo da se smrzavamo” stalo je tek 24 odsto anketiranih Nemaca.

Koga će i kada Rusija u trgovini naftom i derivatima prepoznati kao „prijateljske zemlje” još je neizvesno.