Transporti NATO oružja u Ukrajinu legitiman ruski vojni cilj

U Mariupolju, strateški važnom gradu na obali Azovskog mora, predalo se 1.026 ukrajinskih vojnika 36. brigade marinaca, izjavio je juče portparol ruskog Ministarstva odbrane general-major Igor Konašenkov. „Na području metalurškog kombinata ’Iljič’, kao rezultat uspešnih ofanzivnih dejstava ruskih oružanih snaga i policijskih jedinica Donjecke narodne republike, dobrovoljno je položilo oružje i predalo se 1.026 ukrajinskih vojnika 36. brigade marinaca”, rekao je Konašenkov, javlja „Izvestija”.

Prema njegovim rečima, među onima koji su se predali je i 47 žena, kao i 151 ranjenik. Ranjenima je pružena prva medicinska pomoć, nakon čega su prebačeni u gradsku bolnicu u Mariupolju, prenosi Tanjug.

Lider Čečenije Ramzan Kadirov, čiji borci imaju veliku ulogu u bici za Mariupolj, pozvao je preostale ukrajinske snage locirane na području nekadašnje fabrike „Azovstal” da se predaju, ocenjujući da je „otpor beskoristan, a borbenih snaga praktično nema”, javlja agencija RIA Novosti. On je na „Telegramu” objavio i snimke uličnih borbi u ovom industrijskom i lučkom gradu. Ratuje se u skučenim prostorijama zgrada i postrojenja, što podseća na scene iz bitke za Staljingrad u Drugom svetskom ratu. Iako Kijev nije ni potvrdio ni demantovao masovnu predaju ukrajinskih vojnika, objavljen je niz snimaka i fotografija koje govore o tome.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je u obraćanju estonskom parlamentu izneo tvrdnju da Rusija u Ukrajini koristi zabranjene fosforne bombe i optužio Moskvu za taktiku terorizma protiv civila. Zamenica ministra za odbranu SAD Ketlin Hiks izjavila je da je Amerika spremna da razmotri mogućnost snabdevanja Ukrajine oružjem srednjeg dometa, sposobnim da pogodi aerodrome u Rusiji. Potvrdila je da će američka strana nastaviti da dostavlja Ukrajincima obaveštajne informacije i da ih snabdeva municijom, prenosi „Glas Amerike”.

„Vašington post” javlja da Pentagon želi da u Ukrajinu prebaci oklopna vozila „hamvi” i niz druge opreme.

Letonija će obučiti ukrajinske vojnike da upravljaju dronovima nakon što su joj dve letonske kompanije isporučile ove bespilotne letelice, saopštilo je ministarstvo odbrane, javlja AP, prenosi Beta. Sve to ukazuje da Zapad šalje u Ukrajinu sve više oružja i sve složenije borbene sisteme kojima bi trebalo da se ruskim snagama nanesu što veći gubici. Logično, odgovor Moskve nije se dugo čekao.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov upozorio je juče da Rusija smatra da su transportna sredstva SAD i NATO-a kojima se prevozi oružje u Ukrajini legitimni vojni ciljevi. Generalštab ukrajinske vojske saopštio je da ruske snage nastavljaju granatiranje Harkova i vazdušne napade na Mariupolj, kao i raketne udare na civilnu infrastrukturu u Zaporožju.

Sve češći su napadi na pograničnu teritoriju Ruske Federacije. Tako je juče granatiran granični punkt u selu Gordejevka u Kurskoj oblasti. Preksinoć su visokopreciznim raketama s mora i iz vazduha uništena dva velika ukrajinska skladišta raketnog i artiljerijskog naoružanja u oblastima naselja Sadovoje i Čudnov.

Nehamer: Putin je veoma jasan

Berlin – Austrijski kancelar Karl Nehamer istakao je, povodom nedavne posete Moskvi, da je predsednik Rusije Vladimir Putin veoma jasan u svojim ciljevima.

On je za nemački podkast „Pionir” kazao da je cilj njegove posete bio da Putina konfrontira s dešavanjima u Ukrajini, zločinima i da ukaže koliko su važni humanitarni koridori. Ukazao je da mu je Putin govorio o nepravdi prema Rusima na istoku Ukrajine. Kad je reč o Putinovom cilju, Nehamer je rekao da je iz onoga što je čuo od šefa ruske države to pre svega istok Ukrajine, kako bi se uspostavila neka vrsta bezbednosne linije ka Ruskoj Federaciji.

„To će sada očigledno sprovesti u delo svim vojnim sredstvima. Taj okršaj biće posebno krvav, jer i Ukrajinci znaju šta ruska strana namerava”, kazao je on, prenosi Tanjug. Na keca desno:

Štajnmajer (ne)poželjan u Kijevu

Zamenik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Igor Žovkva objasnio je juče da nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer nije pozvan u Kijev jer Ukrajina čeka konkretne odluke Berlina o embargu na isporuke nafte iz Rusije, kao i one koje se odnose na vojnu i ekonomsku pomoć Ukrajini, posebno obezbeđivanje teškog naoružanja, prenosi Tanjug. Precizirao je da sve posete Ukrajini treba da se završe određenim rezultatom. „Veoma bismo voleli da posete visokih političara Ukrajini donesu rezultat, na primer, embargo na naftu ili slanje teškog naoružanja, ili da Nemačka, na primer, garantuje prijem Ukrajine u EU i podršku za obnovu zemlje”, rekao je TV kanalu Velt, prenosi RIA Novosti.

Međutim, savetnik šefa kabineta ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Sergej Leščenko negirao je u intervjuu za Si-En-En da je Zelenski odbio ponudu za posetu nemačkog predsednika Frank-Valtera Štajnmajera, prenosi Tanjug.

Štajnmajer je prethodno izjavio da je planirao da poseti Kijev sa svojim poljskim kolegom i predsednicima Estonije, Litvanije i Letonije „kako bi poslao snažan znak evropske solidarnosti s Ukrajinom, ali to u Kijevu nisu želeli”.

Na pitanje da li Kijev misli da bi odbijanje posete šefa nemačke države moglo da izazove negodovanje Nemaca, Žovkva je rekao da Ukrajinci „znaju da većina nemačke populacije, do 70 odsto, već sada želi da vidi Ukrajinu u EU”, ali da nemačko rukovodstvo nije spremno da podrži ubrzanu proceduru za prijem Ukrajine.