Sreda, 06.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ZANEMARENA ISTORIOGRAFIJA

Evroskepticizam znamenitih Srba nekada

Branislav Nušić, Đura Jakšić, Ljubomir Micić, Aleksa Nenadović, knez Miloš i Mehmed-paša Sokolović tokom istorijskih lomova napisali su ili izrekli gorke opservacije o moćnim zapadnoevropskim državama
Бранислав Нушић (Фотодокументација „Политике”)

Pesmu „Jeremija pali topa, zatresla se sva Jevropa” Predrag Živković Tozovac otpevao je na prijemu kod Josipa Broza Tita, a sam Tozovac je izjavio da ju je partizanski maršal „razdragano prihvatio”.

„Jeremija” je, navodno, na trenutak smekšao i tvrda nacionalno neosetljiva srca komunističke vrhuške Socijalističke republike Srbije na nekom provincijskom koncertu.

Ali, za našu priču važnije je pitanje kako je Jeremiji, pošto je 1912. godine ostvario zavet predaka i proterao osmanlijsku ordiju, pripalo da samo dve godine kasnije okrene svoje artiljerijsko oruđe u suprotnom pravcu, prema Jevropi? Početkom decembra 1915. godine Branislav Nušić našao se u srcu ovog paradoksa.

Kod Pećke patrijaršije, pred povlačenje glavnine srpske vojske prema obalama Albanije, poznati neimenovani profesor rekao je Nušiću: „Odatle, iz te iste Patrijaršije, krenuo je naš narod pre tri stotine godina (seoba pod Čarnojevićem) u zbeg, u tuđinu; pa evo sad se opet ponavlja to sa istog mesta.” Nušić mu je odgovorio: „Samo, pre trista godina srpski je narod odavde, od Patrijaršije, bežao od Turaka, tražeći zaštitu od Austrije, a mi sad bežimo od Nemaca, tražeći zaštitu od Arnauta.” (B. Nušić, „Devetsto petnaesta”).

Nušić, na kraju ovih memoara, beleži: „I kad dospemo tamo gde smo jutros krenuli, umiraćemo još na pustim obalama Jadranskog mora, gde ćemo provoditi bele noći i crne dane, čežnjivo pogledajući da nam Evropa dobaci mrve hleba.”

Srpska neverica u dobre namere i pomoć Zapadne Evrope u epopeji izbavljenja od osmanskog jarma protezala se i kroz 18. i 19. vek. Posle povlačenja austrijske vojske iz Srbije i Svištovskog mira 1791. razočarani knez Aleksa Nenadovića rekao je frajkorskom komandantu Mihailu Mihaljeviću u Sremskim Karlovcima: „Car (Leopold Drugi Habzburg) ostavlja mene i sav narod srpski, kao njegovi stari što su naše pradede ostavljali. Zato idem natrag preko Save, a nemam pisara ni drugi’ učeni’ ljudi, no ću ići od manastira do manastira i kazivati svakom kaluđeru i popu, da u svakom manastiru zapišu, da više nikad tko je Srbin Nemcu ne veruje.” (prota M. Nenadović, „Memoari”)

Četiri decenije kasnije, posle hatišerifa o srpskoj samoupravi 1830. knez Miloš rekao je svom diplomatskom savetniku Mihailu Germanu: „Našem narodu bolje je trpeti pređašnjeg tirana, nego potpasti novom i primiti one okove koje sprema austrijski dvor... Ako bi austrijska vlada, ma pod kakvim izgovorom, stupila s vojskom u naše zemlje, mi ćemo se složiti s Turcima, pa zajednički odupreti se tom zlobnom neprijatelju našeg roda.” (V. Ćorović, „Istorija srpskog naroda”).

Knez Miloš

Zbog evropskog neobaziranja na zulum u potlačenoj Staroj Srbiji, Đura Jakšić je 11. januara 1867. ispevao pesmu „Jevropi”, u kojoj kune dotičnu zato što „gordo” i „s podsmehom” ignoriše srpsku muku: „Tebi da pevam – tebi, tiranko!/ A duh mi mori otrov i gnev;/ uvreda tvojih žaoci jetki,/ potpaljuju mi plemenit spev.”

Averziju prema Evropi osnivač zenitizma Ljubomir Micić digao je u rang ideologije, reagujući, kao i drugi avangardni mislioci, na užas i klanicu Velikog rata, nastalog zbog protivrečnih interesa i ludila evropskih imperijalističkih sila.

On kreira intelektualnu doktrinu o „barbarogeniju”, plemenitom i biološki superiornom Balkancu koji treba da balkanizuje, varvarizuje posustalu evropsku kulturu i civilizacijski kompleks. Za Micića Evropa je onemoćala, a njene vrednosti valja odbaciti.

„Evropa je upropastila srpsku mladost. Kurva Evropa! Evropa uvek traži tuđu mladost da je uživa... Traži mlade narode da ih iskoristi. Ispije. Zarazi... Iz osvete što je ona stara. Evropa je stara žena, Balkan je mlado muško. Ne. Mi nećemo više da smo evropski hermafroditi”, grmio je Micić u svojim polemičkim istupima (Lj. Micić, Revolucija u gradu belome ili Traži se čovek).

Ipak, najzvučnija je bila poruka Mehmed-paše Sokolovića, sudeći prema jednoj zabelešci Ive Andrića („O balkanskim psihičkim tipovima”, 1996). U jednom istorijskom trenutku Osmanskoj carevini, kojom je upravljao veliki vezir srpskog porekla, evropska diplomatija je uručila niz nota i protesta držeći joj lekcije zbog nepoštovanja izvesnih međunarodnih standarda. Sokolović im je odgovorio svojom čuvenom devizom: „Nek me ne sudi Evropa, jer mogu na štetu njojzi dignuti neprelazni zid po međi carstva sveg.”

 

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Деда
Не у еу !!!
Nikola
Rusi nam u nekoliko navrata nisu pomogli! Uglavnom tada nisu mogli! Ali razlika je u tome što nas Rusi nikada nisu ubijali, a ovaj zapad nas je skoro dva veka, ne ubijao, no istrebljivao! Istrebljenje Srba je i danas njihova kontinuirana politika?
Лазар
Ни Русија нам није често била наклоњена. У својим МЕМОАРИМА, прота Матеја Ненадовић описује свој дуг и опасан пут у Русију 1806 године и пријем код руског министра иностаних послова Адама Чарторијског : “Кад смо изложили да од светле Русије чекамо да нас избави од Турака, руски министар нам је одговорио : Хорошо ; но Себија от Росији очен далеко, а ми с Турками пријатељи”.
Мина
Паметни људи су већ тада знали "жеље" Европе, зато су тако и писали и говорили о њој.
Земунац
Због оваквих европских ''пријатеља'' постоји она чувена молитва: ''Боже сачувај ме од пријатеља. Од непријатеља ћу се сачувати сам.''.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.