Diplomatska bitka za Folklande 40 godina posle rata

Ožiljci Folklandskog rata još su sveži iako je prošlo 40 godina. Ostrva su još uvek britanska, ali Argentina i dalje vodi diplomatsku bitku za dobijanje Folklanda pod svoj suverenitet. Tim povodom su pre dva meseca predsednici Kine i Argentine Si Đinping i Alberto Fernandez u zajedničkom saopštenju naveli da Peking potvrđuje podršku argentinskom zahtevu za pun suverenitet na Malvinskim ostrvima, što je argentinski naziv za ovu teritoriju.

Velika Britanija je oštro reagovala na takvu podršku Kine, navodeći da su ova ostrva deo britanske porodice. London i Buenos Ajres opet su počeli da se gledaju popreko, posebno posle otkrića naftnih rezervi u vodama nedaleko od ostrva koja su od argentinske obale udaljena oko 400 kilometara.

Ovih dana, na godišnjicu rata, argentinski ministar spoljnih poslova pružio je ruku Britancima pozivom da se poboljšaju bilateralni odnosi. Santijago Kafijero je napisao tekst za „Gardijan” kako bi poručio da će odnosi dve zemlje biti ugušeni sve dok Velika Britanija odbija da učestvuje u razgovorima o budućem suverenitetu ostrva, odnosno ako obe strane nastave da se ponašaju kao da je rat tek okončan.

„Naivno je praviti se da nema spora ili da to ne stvara prepreke našim bilateralnim odnosima”, napisao je Kafijero.

Ova važna izjava argentinskog šefa diplomatije u britanskim medijima govori koliko Argentina žarko želi ta ostrva. Ministar je tom prilikom istakao da sukob iz 1982. nije promenio prirodu spora koji još čeka na rešenje i podsetio da su i pre tadašnje iznenadne invazije vođeni pregovori o suverenitetu ostrva.

Argentina sebe smatra žrtvom, a većina građana je u pogledu ovog pitanja svoju ljutnju usmerila na britansku istorijsku ulogu kolonijalne sile iako Folklandska ostrva formalno nisu kolonija. Ta emocija postoji još od 2. aprila 1982, kada je počeo rat za Malvine, koje je još u 19. veku zauzela Britanija. Argentinski vojnici su verovali da su dobrodošli na ostrva i da oslobađaju stanovništvo od kolonijalne vlasti.

Poruka s koju su tada uputili glasila je: „Stanovnici Malvina, oslobođeni ste od nelegalnih kolonijalnih vlasti. Narod i oružane snage Argentine prihvataju vas i pozdravljaju kao svoju braću.”

Oslabljenoj konzervativnoj vladi Margaret Tačer, koja se pripremala za izbore, nije preostalo ništa drugo osim da pošalje vojnike na put dalek 13.000 kilometara. Gvozdena Ledi je dobila ovaj dvomesečni rat, još jednom je pobedila na izborima, generali argentinske hunte su poraženi, a za sve to je palo više od 900 života. Poginulo je 649 argentinskih vojnika, 255 britanskih i troje meštana. Potopljeno je deset brodova i uništeno 125 aviona. Ima veterana koji se i danas bore sa depresijom, a neki od njih sebi su oduzeli život. Desetine hiljada mina još uvek su zakopane na ostrvima. Na nekim nadgrobnim pločama poginulih argentinskih vojnika piše „poznati samo Bogu” jer nisu identifikovani njihovi posmrtni ostaci. Ministar Kafijero je u „Gardijanu” istakao da je ostvaren veliki napredak da se identifikuje većina vojnika koji su „pali tokom preuzimanja ostrva od britanskih snaga”. On je rekao i da je njegova vlada iznela predloge koji bi bili korisni, poput ponovnog uspostavljanja redovnih letova između Folklanda i Argentine, što bi obezbedilo više trgovine, turizma i dijaloga.

Ali šta je u interesu stanovnika koji sebe nazivaju Kelperi i koji vole da pecaju, ugoste turiste, lepo zarađuju od prodaje svojih proizvoda? Jedino što ne žele su rat i nove tenzije. Takođe, plebiscit o ostrvima sproveden 2013. otkrio je njihovu želju, u čak 99,8 procenata, da ostanu pod britanskom zastavom i od tada je to kamen temeljac diplomatskog stava Ujedinjenog Kraljevstva. Bila je to snažna poruka Argentini, koja je ishod glasanja, iz ugla međunarodnog prava, smatrala beznačajnim. Buenos Ajres ističe da rezultat referenduma neće uticati na njihove pretenzije ka tom arhipelagu u južnom Atlantiku.