Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
GLAS PACIJENTA

Dijaliza je za svakog pacijenta nužno zlo

U 2022. godini u Srbiji više hiljada ljudi nalazi se na listi čekanja za transplantacije, taj broj se stalno povećava, a trenutno je oko 35 dece na hroničnom programu dijalize
Статистика каже да су 20 пута веће шансе да будемо они којима треба орган, него да будемо донори (Pixabay)

Rođena sam sa urođenom urološkom anomalijom obostrani refluks (VUR) koja mi je sanirana u drugoj godini života. Ono što nisam znala jeste da je to ostavilo posledice na bubrežnu funkciju. Naime, već tada mi bubrezi nisu radili punim kapacitetom. Ali sam živela normalno sve do 2014. godine kada su usled recidiva bolesti bubrezi počeli da otkazuju. Nisam odmah znala šta mi se dešava. Polako sam počela sve više da otičem, osećala sam se malaksalo, zamarala se pri hodu, imala mučnine. Kako je moje opšte stanje postajalo sve gore jednog petka, već uplašena za svoje zdravlje, samoinicijativno sam otišla u Urgentni centar Kliničkog centra Srbije. Nakon dobijenih rezultata krvi, lekar koji me je tada primio objasnio mi je kako odmah moram da krenem sa dijalizom. Bila sam u šoku. Nisam ni znala šta je dijaliza. Jedino što sam ga tada pitala bilo je kako se podnosi dijaliza i da li ću se fizički bolje osećati nakon polaska na dijalizu. Strpljivo mi je obasnio šta je dijaliza, uveravao da ću se osećati mnogo bolje i molio me da ne plačem.

Slađana Stojanovski, pacijentkinja na dijalizi (Foto: Lična arhiva)

Ubrzo sam smeštena na odeljenje i ugrađen mi je privremeni kateter u vrat pomoću kog su rađene dijalize dok se ne uradi fistula na ruci preko koje se i dan-danas dijaliziram. Već uveče sam imala prvu dijalizu. Bila sam sama u prostoriji. Jedini zvuk koji je prekidao tišinu bio je rad pumpe na dijalizatoru. Tu prvu noć u bolnici provela sam budna razmišljajući kakav će mi život ubuduće biti na osnovu svega što sam taj dan čula od doktora. Znatno smanjen unos tečnosti, voća i povrća, kao i brojna druga ograničenja zvučali su mi nezamislivo. I danas mi teško padaju. Shvatila sam da mi je dijaliza nužno zlo jer zaista sam se osećala bolje već nakon te prve dijalize. Otok se smanjio, povratila mi se energija, vratila mi se boja u licu. Dijaliza spasava život ali isto tako ona bi trebalo da bude samo privremena. Takoreći samo da se premosti do transplantacije kojoj težimo kao nekom najboljem rešenju.

Tek oko godinu dana kasnije, kada sam krenula sa pregledima za pretransplantacionu pripremu, saznala sam kako kod nas stoje stvari kad je reč o transplantaciji organa - da transplantacije maltene i nema. Da nema donorstva. Da je jako niska svest ljudi o značaju transplantacije i doniranja organa. Koliko samo predrasuda postoji u narodu…

Prošlo je punih sedam godina od kada idem na dijalizu. Osim Zakona o donorstvu ništa se nije promenilo po pitanju broja urađenih transplantacija i podizanja svesti kod ljudi.

Činjenica da je 2022. godine u Srbiji više hiljada nas na listi čekanja, da se taj broj stalno povećava, da je trenutno oko 35 dece na hroničnom programu dijalize potpuno je poražavajuća. Krajnje je vreme da se sistemski poradi na rešavanju ovog problema. I ujedno da se radi na podizanju svesti u javnosti o značaju donorstva. Statistika kaže da su 20 puta veće šanse da budemo oni kojima treba organ, nego da budemo donori. Moramo biti dobro informisani da bismo krenuli napred. Moramo slediti neke dobre primere kao što je susedna Hrvatska koja je ozbiljno poradila na kampanji podizanja svesti kod ljudi o značaju doniranja organa, pa je uvođenjem koordinatora u transplantacijski sistem postala jedan od vodećih lidera po broju transplantiranih pacijenata u svetu (u 2021. godini bilo je 268 transplantacija)...

Sigurna sam da i kod nas transplantacija može da zaživi uz malo truda i dobre volje pre svega države, medija, udruženja, pa sve do nas pojedinaca. Jer, to jeste zajednička borba za život i zdravlje ljudi.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.