Da se briga o srpskom jeziku vrati pod okrilje SANU

Veoma dugo u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti (SANU) nije bilo ozbiljnih analiza nekih od ključnih problema srpskog jezika. Nespretnom politikom primanja novih članova, i u samoj akademiji, i lingvistika je na izvestan način osiromašena. Nedovoljno se zna šta je Odbor za standardizaciju srpskog jezika, kome on pripada, ko ga priznaje? Odnos države prema ovom odboru treba da se definiše tako da on zadrži samostalnost ali i dobije specifičnu težinu koju zaslužuje. Nakon formiranja Vlade Republike Srbije to će biti okosnica sastanka koji planiraju da sa predstavnicima budućeg državnog vrha upriliče akademik Vladimir Kostić, predsednik SANU i prof. dr Sreto Tanasić, predsednik Odbora za standardizaciju srpskog jezika. To su saglasno najavili juče u zdanju akademije na sednici najvažnijeg stručnog i naučnog tela kada je posredi srpski jezik.

− Jeftina igra se stalno ponavlja kad treba da se pokaže da je Srpska akademija nauka i umetnosti stecište krvožednih genetski ustanovljenih četnika koji rade na genocidnim planovima za uništavanje susednih naroda, i sa strane opozicije i sa strane pozicije. Ne zavaravajte se. Na taj način uklještena, oštećena, optužena SANU odgovara svima. I onda se kaže Obor za standardizaciju srpskog jezika pri Institutu za srpski jezik SANU. Već sutradan to je Odbor za standardizaciju SANU i trećeg dana to je odbor SANU. Niko ne zna šta je odbor u čijem je formiranju učestvovalo 14 najvažnijih institucija. Održavamo taj odbor. Nema živih članova Srpske akademije nauka i umetnosti koji su članovi tog odbora. Nije potpuno jasno kojim bi se to mehanizmima popunilo, da li su svi ovi osnivači još uvek relevantni. Što je najstrašnije, takav odbor ne odgovara samo nama koji smo osnivači. Država je presrećna. Šta god da se dogodi, a čuli ste optužbe hrvatskih zvaničnika (zbog podele južnoslovenskih jezika i navodnog negiranja postojanja hrvatskog jezika u udžbenicima iz srpskog jezika prim. aut.) − „To je SANU rekla.” Moramo da preduzmemo korake ka nekoj vrsti zaista funkcionalizacije i uspostavljanja odnosa države i svih ovih institucija prema ovoj kući − naglasio je Kostić.

On smatra da bi valjalo razgovarati i sa Ministarstvom prosvete i sa Ministarstvom kulture. Pita se imaju li oni uopšte stav o tome kako i ko treba da daje svoje stručne i naučne procene o izvesnim jezičkim kretanjima?

− Moram da kažem da su imena pojedinih jezika, za koje danas optužuju samo SANU da je protivnik, uvodili politički faktori bez ikakve diskusije i konsultacije sa bilo kim od nas, mi smo bili čak i protiv − podseća predsednik SANU.

Članove Odbora za standardizaciju zamolio je da u naporima koji će slediti, pomognu da se briga o srpskom jeziku vrati u okrilje SANU i drugih institucija.

− Znam da su sujete pojedinih povređene, za neke od tih povreda i sujeta mislim i da su na neki način s pravom razbuktane. U ovom trenutku bojim se da smo svi na nekoj vrsti bestežinskog prostora, lelujamo se, a ne znamo tačno u kom pravcu idemo. Biću najsrećniji ako grešim − zaključio je Kostić.

Sve što je u uvodnoj reči rekao predsednik SANU potpuno se uklapa u poglede članova Odbora za standardizaciju srpskog jezika, potvrdio je Tanasić.

− Ovakav odnos akademika Kostića, nije iznenađujući. Ko ne zna, kada je stupio na čelo SANU prvi institut koji je posetio sa svojim saradnicima bio je upravo Institut za srpski jezik − podsetio je Tanasić.

I prof. dr Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, sasvim je saglasan s iskazanim stavom da postoji najozbiljniji problem u komunikaciji struke s politikom.

− Odbor za standardizaciju razumemo kao najviše telo nauke i struke. Političari, nažalost, donose mnoge odluke koje su sporne u naučnom smislu, što je neprihvatljivo. U narednom periodu mogli bismo biti i aktivniji, da kada hoće da donesu neke odluke, poput onog naziva „bosanski” koji je politika sprovela bez konsultacija sa strukom, da insistiramo i podsećamo da se to ne sme činiti. U vezi sa zakonom o takozvanoj rodnoj ravnopravnosti, zahvaljujem se svim lingvistima koji su se odazvali na poziv Matice srpske. Da vas obavestim, pokrenuli smo tužbu, i to nije jedina pred Ustavnim sudom. Ta stvar se ne sme smatrati završenom. Ne smemo podlegati pritiscima grupa koje se bave određenim tipom ideologije koja uključuje probleme jezika. Moramo se boriti časno i pošteno, ne treba da pravimo ustupke tamo gde se jezik oštećuje − kazao je Stanić.

Ističući da su oči zapadne srbistike uprte u Odbor za standardizaciju, u Institut za srpski jezik SANU, prof. dr Biljana Babić, dekan Filološkog fakulteta u Banjaluci, kazala je da je mnogo pitanja na koja se očekuju odgovori i da se nada da će i ubuduće blisko sarađivati s kolegama u matici i zajedno ići napred uzdignute glave.

Unapređivanje saradnje

Savez slavističkih društava Srbije, ukazala je prof. dr Rajna Dragićević, predsednica tog saveza, pokušaće da unapredi saradnju s Odborom za standardizaciju koju prvenstveno vidi u mogućnosti da neka načela jezičke politike drugih zemalja zažive u našoj jezičkoj politici, kao što je ideja o natpredmetnom statusu srpskog jezika kao maternjeg.

 Budući da Odbor za standardizaciju uživa podršku Društva za srpski jezik i književnost Srbije, prof. dr Vesna Lompar, predsednik tog stručnog društva, predložila je da sve odluke odbora ubuduće budu objavljivane i na zvaničnom sajtu društva koji pomno prate profesori srpskog jezika i književnosti u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Hrvatskoj.