Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BELEŠKE S PUTA: ABU DABI I DUBAI

U Muzeju budućnosti i Luvru na Bliskom istoku

Za sve nas koji nemamo milione dolara da platimo ulaznicu za svemirska iskustva Bezosa, Maska i Brensona putovanje do svemirske stanice u letelici moguće je za 40 dolara i traje četiri minuta
Улаз у Музеј будућности у Дубаију (Фотографије Г. Пешаковић)

„Umetnost je najkraći put od čoveka do čoveka”

Da li ste poželeli da posetite muzej Luvr i da sletite na svemirsku stanicu? Putovanje u Dubai i Abu Dabi na neobičan način ispunjava obe želje.

Krajem februara 2022. u Dubaiju otvoren je Muzej budućnosti. Luvr možete, osim u Parizu, posetiti i u Abu Dabiju. Odakle početi?

Možda od najmlađe posetiteljke, koja nije napunila ni dva meseca i, uprkos velikom broju posetilaca, zvukova i boja, mirno je spavala ili se povremeno osvrtala na nas, koji  samo ovde u muzeju možemo zakoračiti u buduću 2071. godinu, kada će ona postojati i stvarati. Prvi utisci, koji oduzimaju dah, inspirisani su pogledom na Muzej budućnosti s ulice. Osećam radost gledajući ovu zgradu, koja spaja zemlju s čovekovom kreativnošću i pogledom u zvezde i traganjem za novim znanjima. Samo radi ovog doživljaja vredelo je doći.

Odlazak u svemir

U redu u kome čekamo da uđemo u naš svemirski brod, koji će nas odvesti u svemir (kakve li moćne reči svemir – tamo gde vlada mir), čuju se različiti jezici ljudi sa svih strana sveta.

Vrata se otvaraju i svemirska kapsula prima nas da nas uzdigne u visinu i izvan vremena. Za sve nas koji nemamo milione dolara da platimo ulaznicu za svemirska iskustva Bezosa, Maska i Brensona, putovanje do svemirske stanice OSS u letelici „nada” moguće je za 40 dolara i trajaće četiri minuta. Boravak na njoj potrajaće mnogo duže.

Svemirska stanica, a van kosmosa

I dok gledamo kako se odvajamo od zemlje, a priroda i gradovi postaju sve manji, a malena beba mirno spava u nedrima svoje mame, prolaze vam kroz glavu različita osećanja – kako će biti, kako bi bilo da možemo otvoriti vrata 2071. godine. A onda se iznad vas nadvija velika okrugla svemirska stanica OSS i polako se njena vrata otvaraju. Glavna zamisao stanice jeste da omogući prenos sunčeve energije na Mesec, a odatle na Zemlju. Kada bi samo poslušali Nikolu Teslu, problem energije bilo bi mnogo jednostavnije rešiti.

U svemirskoj stanici možete postati dobrovoljac za različite pozicije, bio-dizajnera, ambasadora svemira… Ulazim u najneobičniju biblioteku od hiljade i hiljade malih staklenih „knjiga” koje su u stvari DNK istog broja različitih vrsta.

U sledećoj laboratoriji naučnik mi objašnjava istraživanja koja treba da dovedu do stvaranja novih bio-vrsta sposobnih da prežive vatru i zagađenja. On objašnjava da će to biti genetski modifikovane vrste. U laboratorijama učimo o različitim pokušajima da se spase život u vodi, vazduhu i na zemlji. I polako dolazimo do mesta opuštanja, meditacije i povezivanja s nama samima i našim osećanjima. U godini 2030. predviđa se da će depresija postati bolest broj jedan u svetu.

Polako se spuštamo do povratka u sadašnjost. U prostoru posvećenom budućnosti danas, izdvajam jednu spoznaju: „Najviše vode odlazi u poljoprivredu. Najviše zagađenja vode dolazi iz poljoprivrede!” A onda i izjava naučnika koji rade i proizvode biljke na način koji smanjuje upotrebu vode i prostora i uticaj vremenskih prilika. Na ovaj način može se proizvesti sto, umesto jedne ili dve, setvi godišnje, i na Južnom i Severnom polu, kao i u tropskim delovima sveta.

A, sada, povratak u stvarnost. U Dubaiju žive tri grupe ljudi: emirati, turisti i imigranti. Ovih prvih je najmanje ali su najmoćniji, a najveći broj onih koji rade, zaposleni su u državnim ustanovama. Turisti su kategorija koja raste i doprinosi razvoju zemlje. Imigranti su ti koji čine da, ne samo u Dubaiju, već i u drugim emiratima, privreda funkcioniše, od proizvodnje do uslužnog sektora. Ova poslednja grupa može se podeliti na one koji dolaze iz Indije, Pakistana, južne Azije, Afrike i na one koji dolaze iz SAD i Evrope. Njihov status ni poslovi koje rade nisu isti. A kada su isti, oni koji dolaze iz SAD i Evrope značajno su više plaćeni.

Da bi se osetio život u ovoj zemlji, treba provesti vreme s grupom koja dominira u njoj – imigrantima. Zato, prihvatam poziv Nazima, koji je došao iz Indije u Dubai pre četiri godine, da mi pokaže grad. Nedavno je dobio sina, koji je sada u Indiji, ali se nada da će mu se porodica uskoro priključiti pošto mališan napuni godinu dana. Ukoliko mu se porodica pridruži, biće to jedna od retkih, jer uglavnom muškarci dolaze na rad ovde, a porodice ostaju u zemlji iz koje su došli.

Odvodi me u deo, kako kaže, koji nijedan turista nikada neće posetiti – deo grada gde žive imigranti. Izlazimo iz kola i prvi osećaj koji imam jeste da su ovde žene izumrle! Nepregledne kolone muškaraca su oko mene u svim pravcima. Od oko 10 miliona stanovnika UAE, više od 70 odsto su muškarci.

Odlazimo do centra gde se svi okupljaju. Gledam redove pred bankomatima gde će položiti zaradu današnjeg dana, koja će verovatno već narednog dana doći do njihovih porodica hiljadama kilometara daleko. Tu su i ulični prodavci, kao i deo s različitim, uglavnom indijskim restoranima brze hrane.

Tokom boravka upoznala sam imigrante iz Pakistana, Indije, Sijera Leone i mladu ženu iz Kenije. U razgovorima s njima dve teme provejavaju. Šta je najbolje u Dubaiju? Bezbednost, red i poredak! I osećanje beskonačne usamljenosti. Kako provode vreme posle posla? Vrate se u svoju sobu (ili stan, što zavisi od toga koliko mogu da odvoje za stanarinu, pa neki dele sobu, neki stan, neki ležaj) i gledaju filmove, igraju video-igre, dopisuju se sa svojima, braćom, sestrama, ženom…

Abu Dabi je platio oko 525 miliona dolara za korišćenje imena Luvr i oko 745 miliona dolara za pozajmljene eksponate

Kada govorim o ljudima, evo i jednog susreta i s pravim građaninom Emirata, i to ne bilo kojim, nego policajcem. Jednoga dana, ušla sam u saobraćajni špic. Posle bezuspešnih pokušaja da zaustavim taksi, odlučujem se da zatražim pomoć od policajca. Prilazim njegovim kolima i obraćam mu se za pomoć. On s osmehom izlazi iz kola, vrlo visok i lep, odlazi do puta na kome pet kolona vozila jezdi. Staje na ivicu. Svi staju. Traka njemu najbliža pravi razmak da može da prođe, a taksisti pale svoje lampice da su slobodni. Prilazi najbližem i pita ga da li je slobodan. Odgovor je samo jedan! Zahvaljujem mu na arapskom i engleskom.

Zanimljivo je da se kazna nikada ne plaća policajcu, već se plaća na uličnim kioscima ili se ode u policijsku stanicu. Postoji i aplikacija preko koje možete da pošaljete slike saobraćajne nezgode i odmah odrede ko i koliko treba da plati kaznu. Kako bi se smanjio špic, na najopterećenijim deonicama u Dubaiju uveden je poseban sistem da registruje kola koja u špicu prolaze i naplaćuje direktno putarinu.

U Abu Dabiju svojom arhitekturom, vizijom i interesantnim konceptom saradnje pažnju privlači muzej Luvr. Muzej budućnosti i Luvr, svaki na svoj način, simbolično predstavljaju ova dva emirata. Dubai okrenut budućnosti, otvoreniji za nove ideje i projekte. Abu Dabi, tradicionalniji, s dominantnom naftnom industrijom i manjom raznolikošću privrede, dostojanstvenim tradicionalnim zgradama i elegantnom sigurnošću glavnoga grada. U Abu Dabiju se nalazi i staza za formulu jedan, a i maksimalna brzina na auto-putevima je viša nego u Dubaiju, čak 140 km!

Pregovori između Francuske i Abu Dabija trajali su dugo i čak tri francuska predsednika bila su potrebna da bi se do sporazuma o muzeju došlo. Najveći pobornik ovog projekta s Francuske strane bio je Žak Širak, pa se jedna ulica i zove po njemu.

Caption

Sporazum ima ograničeno vreme trajanja, a iznos koji će francuska strana primiti je impozantan, oko 525 miliona dolara za korišćenje imena i oko 745 miliona dolara za pozajmljene eksponate. Interesantno je da je, neposredno po potpisivanju ovog sporazuma, Francuska dobila zeleno svetlo da otvori svoju vojnu bazu u Abu Dabiju. Protivnika saradnji s UAE bilo je mnogo, a i u toku same izgradnje različite organizacije i pojedinci podizali su svoj glas protiv. Lokalne vlasti, pa i sam arhitekta Žan Nuvel demantovali su loš odnos prema radnicima, imigrantima, oduzimanje pasoša, kašnjenje plata, nehumane uslove života.

Kao da pluta u moru

Ovaj muzej vas zadivljuje i pre ulaska. Dok mu prilazite, čini vam se da pluta u moru.

 Za ulaz u muzej je, osim karte, potreban negativan PCR test i potvrda o dvostrukoj vakcinaciji. Slično je i na drugim mestima, od hotela do kulturnih prostora na obali mora. Ovaj muzej vas uvlači u ljudsku istoriju, u ratove i religije, u način života kroz vekove i umetnost koja je sve to pratila. Dok prelazite iz jedne epohe u drugu, na prozorima vam se pružaju predivni prizori objekata osmišljenih i postavljenih na terasi zdanja, kao i poruke koje vam ostaju u pamćenju. „Umetnost je najkraći put od čoveka do čoveka” „Mudrost počinje s pitanjima,” „Čovek je podigao previše zidova, a premalo mostova”.  Ulazim u malu projektnu salu u kojoj se prikazuje dokumentarni film, i u trenu u kome sam ušla, slušam ove reči „stvaramo nove priče kako bi umanjili težinu starih priča”.

Muzej nudi i poseban deo za decu. Po izlasku srećem nekoliko parova iz Francuske. Pitam ih šta misle o muzeju. „Zadivljujuće! Organizacija, eksponati, sve je na nivou.”

Zapis u kamenu

U spoljnom delu muzeja posetilac se oseća kao da je „poliven” sunčevom kišom koja se probija kroz kupolu muzeja, a čije čari možete sigurno najbolje osetiti u letnjim vrelim danima. Ovo je prostor da zastanete i divite se simbiozi metala, arhitekture, umetnosti i vode koja je svuda oko vas. Kada zađete još malo dublje unutar ovog prostora, susrešće vas ptice na malenom bazenu i neprimetno vas usmeriti na ogromnu kamenu strukturu na kojoj se mogu čitati odlomci iz knjige velikana 16. veka i francuske renesanse Mišela de Montanja. Njegovo čuveno pitanje „Šta znam?”, koje podseća na Sokratovu tvrdnju „Znam da ništa ne znam”, podstiče vas na razmišljanje. Da li bi postavljanjem ovog pitanja ili prihvatanjem ove tvrdnje razumevanje drugih ljudi i saradnja s njima brže postalo realnost.

Oaza opuštanja

U oazi opuštanja Vaha probamo različite načine relaksacije, od hodanja po pesku (nije pravi, ali stvara isti osećaj, makar na stopalima), preko prolaska kroz različite zvučne prostore, do otkrivanja koliko naši dlanovi mogu da osete. Mene privlači jedna u kojoj okupljeni oko okruglog stola, i svemirom ispred njih, treba da jedinstvom žubora glasova, koji odzvanjaju kao kod budističkih molitvi, pokrenu snagu koju imamo i usmerimo je ka zajedničkom cilju.

U autobusu se voze budući lideri

Poseban deo u muzeju predviđen je za naše heroje budućnosti, naše mališane do 10 godina i njihov prostor u kome otkrivaju nove mogućnosti i obogaćuju svoju sposobnost maštanja. A kada je o deci reč i ovo: spazila sam na ulicama Dubaija školski autobus na kome je pisalo „U autobusu se voze budući lideri!”

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.