Nedelja, 25.09.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Farbanje jaja kod Srba prvi put zabeleženo u 16. veku

(Фото Н. Марјановић)

Veliki petak, najtužniji dan za Hrišćane najavljuje najradosniji praznik – Vaskrs. Mnogobrojni običaji vezani su za ove praznike. Na današnji dan vernici obavezno poste i farbaju jaja, dok se u nedelju doručak počinje upravo ofarbanim jajima.

Običaji za Vaskrs se razlikuju od regiona do regiona, ali je simbolika uvek ista: pobeda života nad smrću.

Saša Srećković, muzejski savetnikom iz Etnografskog muzeja Srbije rekao je, gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, da nema velike radosti bez patnje i iskušenja, tako je simbol te istine i Veliki petak.

„Iako je najtužniji dan u hrišćanstvu, Veliki petak ima svoje aktivnosti i svoje radnje. Postoje različita tumačenja u narodu da apsolutno ne treba ništa raditi ili čak možda na drugim mestima smatra se da neki poslovi mogu da se započnu – ako se kalemi drvo kaže se da će te godine dobro roditi ili ako se počisti kuća pa se metla baci preko potoka – da se zajedno sa nečistoćom zli demoni i sile odagnaju iz kuće i za to postoji narodno verovanje”, kaže Srećković.

Što se tiče običaja – najvažniji običaj je farbanje jaja koji se obično obavlja u jutarnjim časovima.

Farbanje jaja može da se obavi i u Veliki četvrtak, to je češće bilo u prošlosti. Onaj ko ne stigne ima prostora i do Velike subote.

Postoje razna verovanja – kaže se da u gluvo doba noći pred Veliki petak nastane tišina, vetar stane, kiša prestane da pada, zemlja se zatrese, uvek se mešaju verovanja koja su elementi stare narodne vere i hrišćanstva.

Srećković kaže da postoje zapisi, pitanje je do koje mere su pouzdani, kao i svi istorijski i argheološki zapisi iz 4. veka da su evropski narodi i pre prijema hrišćanstva, postoje tragovi da je bilo u slovenskim grobovima, našli crvena jaja.

Tumačenja mogu biti različita, ali ono što je difinitivno – da su sa primanjem hrišćanstva od 9. ili 10. veka veka kod Srba, od vremena Ćirila i Metodija pa kasnije sa formiranjem crkve – preuzimali polako uskršnje običaje.

„Farbanje jaja u Srba je zabeleženo tek od 16. veka a u Evropi od 12. veka”, napomenuo je Srećković.

To spada u domen narodnih verovanja.

„Kaže se u jednoj verziji: kokoška prvo jaje koje snese ujutru pre sunca – to dobar znak i da se prvo jaje koje će biti obojeno biti stub kuće, čuvar kuće ili stražar kuće, ima više tih naziva za to crveno jaje”, pojasnio je Srećković.

Prema njegovim rečima, ono će celu godinu da se drži u kući, pored kandila ili u starim ratarskim kulturama da se u brazdu ukopa jer će obezbediti dobar rod useva u toku te godine.

Crveno jaje, čuvarkuća, čuva kuću, čuva porodicu, čuva zdravlje i obezbeđuje plodnost i za naredni godišnji ciklus, ukazao je Srećković.

Srećković objašnjava da s obzirom na to da je nedelja dan vaskrsa gospodnjeg – Vaskrs je uvek u nedelju, menjaju se dani u godini, mogu da padaju između 4. aprila i 8. maja.

Posle prolećne ravnodnevnice, prvi pun mesec i prva nedelja iza toga uvek se na taj način određuje, tako se određuje i datum Vaskrsa.

Srećković kaže da potoje mnogi običaji u raznim krajevima Srbije, od sela do sela se razlikuju.

„Od ranog jutra deca i svi ukućani se umivaju vodom, nenačetom vodom, u kojoj je bio zdravac, bosiljak i crveno jaje”, rekao je on.

Kako kaže, to je u gradskim uslovima malo teže ali to je prilika da svi ukućani budu zajedno, da se prvi put omrse – sa prvim uskršnjim bojenim jajetom, ide mali igrokaz tucanja jajima, čije je jaje najčvršće on će odneti drugima ta jaja

Napominje da je ostao popularan običaj i danas, vaskršnja liturgija je važna, u nekim selima kao u Sremu, idu litije oko sela.

„Čitav niz drugih običaja i taj sled se zaključuje bogatom vaskršnjom trpezom kada se mrsi i kada je obično na stolu neka pečenica, jagnje ili prase”, zaključio je Srećković.

Komentari5
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Милан Лекић
Срби су према поузданим историјским изворима покрштавани етапно. Први пут у 7. веку, а званично акцијом патријарха Фотија у доба кнеза Мутимира 867. (Порфирогенит, 10.в). Мутимиров син Стефан, унук Павле и братанац Петар, први су понели хришћанска имена. Тада су преузети и васкршњи обичаји, а први међу њима и фарбање јаја у црвено - чуваркуће. Податак о почетку фарбања јаја код Срба тек од 16., а у Европи од 12. века је тенденциозна посттридентска интерпретација историје Хришћанства.)
iz glave
Porfirogenitov spis nije istrijski izvor jer je nastao mnogo posle Profirogenita
Prton
U mnogim krajevima Srbije kaže se uskrs - mislim da bi bilo ok to uvažiti jer to je bio i zvanicni naziv praznika pre rata. “Vaskrs” je crkvenoslovenizam kao i rozdestvo za Bozic i me vidim zašto bi novine koristile taj naziv.
Aleksandra
Farbanje jaja je inace stara tradicija koja potice iz Afrike i Bliskog Istoka, nije imalo nikakve veze sa Hrscanstvom, ali kao i sve ostale tradicije, hriscani su pokrali i nametnuli u svoju religiju...
Земунац
Мало је тешка реч ''покрали''. Да би се у неким срединама хришћанство ''примило'' христијанизовани су многи до тада важећи обичаји у датој средини. Тако је и код Срба христијанизован заштитник дома и постао светац заштитник. Зато и код нас и другде имате веровања, везана за неке значајне датуме, који немају никакве везе са хришћанством. Све је то остатак претходних веровања. Мени је само жао што ми не учимо нашу децу о нашим старим боговима, али зато знају све грчке, римске и нордијске богове.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.