Sreda, 08.02.2023. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Duhovni svetionik na padinama Ozrena

Manastir Svetog Nikole kod Doboja, po predanju zadužbina Nemanjića, čuva čestice moštiju cara Lazara i kralja Dragutina, Svetog Nikole i desnu ruku velikomučenice Ognjene Marije
Манастир Светог Николе на Озрену (Фото: М. Кременовић)

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Na putu od Doboja prema Zavidovićima i Tuzli preko planine Ozren, šest kilometara nakon lepog planinskog mesta Petrovo, posle malo uspinjanja šumskim putevima, smešten je manastir Svetog Nikole, poznat i kao Ozrenski manastir. U hladovini visokih omorika protegao se manastirski kompleks – crkva, zvonici, krstovi, konaci, kapije i tri česme. Na manastirskom imanju nalazi se izvorište lekovite vode Kaluđerica. Po predanjima, manastir posvećen Svetom Nikolaju, arhiepiskopu Mirlikijskom, zadužbina je kralja Dragutina Nemanjića.

Nastojatelj manastira Ozren arhimandrit Gavrilo Stevanović kaže za „Politiku” da njegova služba nije samo obredna, nego su to, kako ističe, i propoved i misionarski rad.

„U doba otuđenosti i negativnih vrednosti, koje su obeležje današnjih vremena, duhovna hrana nam je preko potrebna. Crkva bi trebalo da bude pokretač dobrih stvari za naš narod, a manastiri misionarski centri s jevanđeoskom misijom”, navodi arhimandrit Gavrilo.

Od 2003. manastir je proglašen nacionalnim spomenikom BiH, a u Komisiji za zaštitu nacionalnih spomenika kažu da o osnivanju manastira Ozren i vremenu izgradnje manastirske crkve nema mnogo podataka. Prvi pouzdani izvor koji se odnosi na ozrensku crkvu jeste natpis u naosu. Uklesan iznad ulaznih vrata, kaže da je 1587. pop Jakov Marić postavio patos u crkvi.

Prema podacima dr Dušana Kašića, manastirska crkva sagrađena je u 16. veku, ali on navodi i godinu 1557, kad je na presto srpskih patrijarha u Peći došao Makarije Sokolović, zahvaljujući kome je normalizovano stanje u srpskoj crkvi.

Pretpostavlja se da je gradnja postojećeg hrama počela nekoliko godina ranije, na temeljima prvobitne crkve iz vremena kralja Dragutina. Crkvu je, za vreme igumana Jakova, 1605. godine živopisao sveštenik Strahinja. Svedočanstvo o tome ostavio je sam freskopisac potpisavši se na nekoliko mesta u hramu. Tokom konzervacije ovog živopisa 2012. pronađeni su ostaci još starijeg – dokaz da istorija manastira seže daleko u prošlost. Kako navode iz Komisije za očuvanje nacionalnih spomenika BiH, narodno predanje koje se iskristalisalo u 18. veku, a kasnije je i zapisano, kazuje da je manastir zadužbina Nemanjića, odnosno srpskog kralja Dragutina, iz vremena kad je on kao sremski kralj (1284–1321) vladao i ovim krajevima – Usorom i Solima.

Ovaj manastir, sem istorijskog značaja, jedinstven je u SPC po organizovanju Svetosavskog omladinskog kampa. Cilj je, kažu iz manastira za naš list, da se omogući duhovno sazrevanje mladih u okolnostima današnje otuđenosti od porodice, prirode i vrednosti.

Zadesite li se kod manastira na Veliku Gospojinu, 28. avgusta, naći ćete se među vernicima i meštanima koji dolaze na manastirsku slavu „da se vide, čuju šargiju i violinu, zaigraju kolo i rashlade se lubenicom”. Kao i mnoge pravoslavne bogomolje, i Ozrenski manastir je u Drugom svetskom ratu oštećen bombardovanjem, manastirska riznica je opljačkana, a arhiva spaljena. Igumana Gavrila i jeromonaha Serafima Ljubojevića ustaše su odvele u logor.

Pod svodom manastira čuvaju se i vredne relikvije, između ostalih i mošti, desna ruka velikomučenice Ognjene Marije, čestice moštiju cara Lazara i kralja Dragutina, kao i čestice moštiju Svetog Nikole i Flavijana Sirmijumskog.

O značaju svetinje govori i to što se tokom 16. veka pojavljuje nekoliko rukopisnih knjiga napisanih u manastiru ili za manastir, kao što je Panegirik iz 1589, rad kaligrafa Timoteja, pisan u manastiru, Minej za novembar iz 1590. istoga autora i Metafrast iz 1592. godine. Ova prepisivačka škola radila je i u 17. veku, što potvrđuju i dve knjige iz 1677. i 1679, koje su dospele u sremski manastir Rakovac.

Arhimandrit Gavrilo Stevanović kaže da je preuzevši nastojateljstvo nad manastirom Ozren naglasak stavio na nekoliko stvari kako bi vernici, a pogotovo omladina, aktivnije učestvovali i razumeli bogosluženje. Između ostalog, da se tokom bogosluženja, uz crkvenoslovenski, koristi i srpski jezik, na kojem je odštampao i neke bogoslužbene knjige. „Sveštenik ne može bez naroda i narod bez sveštenika. Mi smo jedno telo, jedno biće. Mi kao društvo moramo duhovno da se osnažimo. Duhovno jak čovek lakše izlazi na kraj s materijalnim i svim drugim izazovima”, priča otac Gavrilo.

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

VRS
U članku nedostaje da je manastir 1995. godine uz velike žrtve odbranila srpska vojska tokom velike ofanzive neprijatelje uz pomoć NATO aviona. Tada su se u tom kraju desili stravični zločini nad srpskim narodom u Vozući i drugim mestima na Ozrenu. Mudžahedini, koji su bili udarna pesnica vojske dojučerašnjih komšija su poseban pik imali da uništa manastir. U slavu palim vojnicima treba pomenuti njihovu žrtvu. Danas tu nebi bilo ni manastira ni Republike Srpske da nije bilo njihove žrtve i borbe
Milan
Nek im je vjecna slava, a tebi hvala sto si nas na njih podsjetio. Natopljena je cihela Srpska krvlju nase brace.
Лале Дрекаловић
Поздрављам Оца Гаврила и братију манастира. Долазим горе и одмарам душу и тијело. Лијепо је прозборити са увијек домаћинском браћом и подијелити с њима ријечи. На здравље и радост Вам данашњи Васкрс Оче Гаврило. Христос Воскрес. Поздрав од вашег бициклисте из Добоја.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.