Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
DNEVNIK ZALjUBLjENIKA U POSAO MAŠINOVOĐE

Da se ponovo rodim, opet bih vozio vozove

U železničkoj hronici Zorana Đurđevića su vožnje poslednjih vozova sa stare Glavne železničke i iz Topčidera, premijere modernih „flirt” garnitura, kao i nedavno prvo putovanje „Sokola”
Зоран Ђурђевић на радном месту (Фотографије Д. Мучибабић)

Okolina Ražnja, kraj sedamdesetih prošlog veka. Zoran Đurđević trčkara uz prugu nestrpljivo iščekujući zvuk lokomotive. Za malog dečaka igra uz koloseke i huk vozova nisu bili prolazno dečje oduševljenje jer je još tada znao da želi da bude mašinovođa. Ta želja se Zoranu, koji je mladalačke dane proveo uz prugu i Južnu Moravu, ostvarila 30. juna 1993. kada je sa nepune 23 godine i postao mašinovođa srpskih železnica.

Zoran, u čijim očima se i dan-danas vidi koliki je zaljubljenik u posao, koliko mu je to u krvi, nedavno, 19. marta, dobio je priliku da sa kolegom Sašom Rančićem, dabldeker „Sokolom” poveze prve putnike na brzoj pruzi Beograd – Novi Sad.

– Nisam verovao da ću doživeti ovo, verujte. Mislio sam: „Doći će penzija, ali ja neću dočekati da vozim na brzoj pruzi.” Međutim, kako se bližio dan puštanja u rad pruge, sve više sam verovao. Sad sam toliko srećan. Moja sreća je neizmerna, ne znam čime to opisati... Doživeo sam tih 200 kilometara na sat – priča Đurđević sa dečačkim sjajem u očima.

Pre nego što je povezao „Sokola” na prvo zvanično putničko putovanje, u oktobru 2021. sa kolegom je poslat u švajcarski „Erlen” na sedmodnevnu obuku na ispitnoj stanici.

– Voz je tamo prolazio sva ispitivanja. Iz „Erlena” smo doneli sertifikat o stručnosti, o rukovanju garniturom, i onda smo to znanje preneli na ostale naše kolege – navodi Đurđević koji je šest, sedam godina ranije išao i u Rumuniju na obuku na test poligonu za upravljanje čuvenim „Štadlerovim” crvenim „flirt” vozovima.

– Kada je taj voz došao, radili smo i ovde ispitivanje. Potom, maja 2015, bio sam i na Sajmu kada je voz predstavljen i građanima. A onda, 26. juna 2015. tačno u podne prvi sam povezao putnike tim vozom za Novi Sad. Iste godine u oktobru vozio sam i prvi „flirt” voz „Morava” za Niš – ističe Đurđević koji u dahu, precizno, kao najbolji železnički hroničar, navodi sve datume i brojeve lokomotiva i putničkih garnitura.

Za jednog mašinovođu, koji je bio u prilici da prvi vozi „flirtove”, a onda i „Sokola”, već ovi detalji dovoljni su da se njegova karijera može smatrati uspešnom. Ali, Đurđevićev železnički dnevnik nosi još mnogo priča za pamćenje i ponos.

Zoranu je ukazano poverenje da on  bude mašinovođa koji će odvesti poslednji voz sa putnicima sa Glavne železničke stanice za Budimpeštu 30. juna 2018. godine

Sudbina ili nešto drugo, ali 30. juna 2018, baš na 25 godina otkako je zvanično postao radnik „Železnica”, Zoranu je ukazano poverenje da on bude mašinovođa koji će odvesti poslednji voz sa putnicima sa Glavne železničke stanice. Međunarodni voz za Budimpeštu. Brojni Beograđani na stanici, došli da isprate poslednji voz sa nje koja je gotovo 49.000 dana od 1884. mnoge dočekala i ispratila. Sa prozora lokomotive izvirivala je glava svečano odevenog i nasmejanog Zorana. A osećaj u njemu...

– Voz je bio 340, lokomotiva 441-701. Sirena te lokomotive, polazak tog voza... Mnogo mi je bilo teško. Krenule su mi i suze. Jasno, znali smo da se železnica razvija, ali bilo je teško znajući da je to kraj te stanice, da više nećemo da polazimo sa nje. Godine smo na njoj proveli... I dan-danas smo vezani za nju. Kad god prođemo tuda, svratimo, obiđemo taj prostor – navodi Zoran koji je bio i za komandama čuvenog Titovog voza.

I tu nije kraj, jer baš Zoran je bio mašinovođa koji je sa Glavne odvezao i poslednje putničke garniture koje su ubrzo posle njenog zatvaranja predstavljene na izložbi posvećenoj srpskom saobraćaju. Tri godine kasnije, 30. septembra 2021, bio je svedok zatvaranja i stanice Topčider. I sa nje je povezao poslednji putnički voz.

– To je bio večernji voz 433 za Bar sa lokomotivom 461-001. I to mi je teško palo jer je to ipak kraljevska stanica, tu je gospoda ranije dolazila i kretala odatle. Putnici su imali veliku čast što su u poslednje vreme bili u prilici da kreću sa nje – smatra Đurđević na čijem licu se smenjuju seta i ponos što je baš on sve to doživeo.

Kako je došlo do toga da uz mnoge kolege, koje jednako dobro rade, baš on učestvuje u toliko važnih momenata na srpskim gvozdenim putevima?

– Ne znam, ali pretpostavljam zbog odgovornosti. Zahvalan sam mojim rukovodiocima što su mi ukazali takvu čast, da ja takve vozove, prve i poslednje, povezem. Verovatno su prepoznali odgovornost i disciplinu, pratili moj rad... Mogao je biti bilo ko na mom mestu, ali oni su odlučili da to budem ja. Takvi trenuci su vrhunac karijere, od ovog više nemam gde. Sve što sam želeo mi se i ostvarilo – ocenjuje Đurđević koji je svojevremeno i u vojsci, među 19.000 vojnika, bio jedan od dvojice koji su, baš zbog odgovornosti, dobili priznanje za primerno ponašanje.

Ali, otkud, posle gotovo tri decenije rada, pored nesporne odgovornosti prema poslu, tolika ljubav i posvećenost?

– Deda je bio mašinovođa, tata je isto radio na železnici. Sad je i moj sin mašinovođa u kargu, a tim poslom se bavi i moj brat. Ne znam, ja stvarno volim ovaj posao, kada bih se ponovo rodio, opet bih bio mašinovođa. I dan-danas živim za trenutak kada treba da dođem na posao i da vozim – ističe Đurđević.

U toku ove godine ili naredne ispunjava uslove za penziju. Neko bi možda rekao: „Red je da posle takve karijere uživa.” Možda u ribolovu, koji mu je godinama hobi. Ali ovaj srdačni mašinovođa priželjkuje drugo – ako bude moglo, da ipak nastavi da radi. Još ima i želje i nesporne strasti.

A onda da dedu Zorana nasledi unuk. On, kaže Đurđević, već pokazuje ljubav prema vozovima.  

Straha nema, ali ima stresa

U ovom poslu se ne plaši ni najmanje. Kada bi osetio strah, to bi, kaže, za njega bio kraj jer bi verovatno ugrozio bezbednost.

– Ali stresa ima. Najstresnije je gaženje ljudi jer ne možemo ništa da uradimo. Ni levo ni desno ne možemo, jednostavno neko se šeta pored pruge i samo se baci. To je nešto najteže za mašinovođu. Nažalost, imao sam četiri gaženja. Mnogo mi je žao, ali... Moramo da nastavimo da radimo – sa uzdahom kaže Zoran.

Stresa je bilo i zbog zakona prirode. Kao jednog od neprijatnih trenutaka Đurđević se seća odrona na pruzi Beograd–Bar kod Brodareva. Poslovni voz sa putnicima, kojim je on upravljao, izlazi iz tunela, a posred koloseka odvaljeni deo stene. Brzo kočenje, tri praga pucaju, ventili na lokomotivi od udara se lome... Ozbiljnijih posledica nije bilo, ali nimalo prijatno.

I predsednik mu je četiri puta bio putnik

Kada je u Srbiju stigao „kis 200”, kasnije kršten „Soko”, Zoran je imao čast da i njega poveze od Tehničko-putničke stanice Zemun do Prokopa. Ubrzo je na promotivnoj vožnji ovim vozom od Novog Beograda do Prokopa vozio i predsednika Aleksandra Vučića. Pre toga, Vučića je vozio i na postavljanje kamena temeljca na pruzi Beograd–Budimpešta, kao i nedavno do Petrovaradina. A onda četvrti put i 19. marta na otvaranju brze pruge.

Počeci u teretnom, zenit u najbržem

Početak karijere – tri meseca kod školskog instruktora i na teretnoj vuči kao pripravnik. Posle toga polaganje vožnje.

– Tada je mašinovođa koji položi vozio u dvoposedu sa kolegom minimum godinu dana. Posle toga, ako je sposoban da vozi u jednoposedu, tamo prelazi. Onda period putničke vuče, ali to tek posle tri godine vožnje u jednoposedu teretnog voza. Putnički, pa ekspres... I na kraju „Soko” – kaže Zoran iz čijih očiju se čita poruka da ne bi imao ništa protiv da dočeka i prvu vožnju brzog voza kada bude završena pruga do Subotice.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Nikad mi niej bilo jasno zasto treba vozac u vozu.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.