Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
BOLEST GASI KARIJERU I VELIKIM ZVEZDAMA

Brus Vilis se odrekao glume zbog afazije

Usled gubitka govora koji nastaje zbog oštećenja mozga ovaj glumac je bio primoran da stavi tačku na bogatu karijeru, što se svojevremeno dogodilo i čuvenoj Šeron Stoun, Kirku Daglasu, Emiliji Klark…
Брус Вилис, миљеник публике, повукао се из јавности због проблема са говором и памћењем (EPA-EFE-WILL-OLIVER)

Zaljubljenici u filmske uloge glumca Brusa Vilisa možda više nikada neće videti ovu zvezdu na velikom platnu zbog bolesti koja ga je iznenada pogodila. Šezdesetsedmogodišnjem glumcu dijagnostikovana je bolest pod nazivom afazija, koja predstavlja poremećaj ili gubitak govora  usled oštećenja mozga. Njegova porodica je saopštila da Vilis napušta glumačku karijeru zbog toga što oboljenje utiče na njegove kognitivne sposobnosti.

Međutim, i dalje nije sasvim jasno od koje vrste afazije boluje zvezda akcionih filmova, kao ni da li je bolest nastala kao posledica neke povrede, demencije ili moždanog udara. Vest o bolesti Brusa Vilisa proširila se svetom u roku od nekoliko sati, mada većini ljudi i dalje nije jasno o kakvom oboljenju je zapravo reč.

Dr Aleksandra Pavlović ​(Foto: lična arhiva)

Neurolog dr Aleksandra Pavlović, docent na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Univerziteta u Beogradu i član Odbora za demencije pri Evropskoj organizaciji za moždani udar, objašnjava da se kada postoje teškoće izražavanja, razumevanja ili ponavljanja govora usled žarišnog oštećenja posebnih moždanih centara za govor i njihovih veza postavlja dijagnoza – afazije.

One su posledica oštećenja centara za govor. Najčešće nastaju usled moždanog udara, bilo ishemijskog, kada dolazi do začepljenja arterija koje nose krv u i kroz mozak krvnim ugruškom, ili hemoragijskog, kada dolazi do pucanja ovih arterija i izlivanja krvi u mozak. Afazije često nastaju usled traumatske povrede mozga, na primer u saobraćaju, usled padova ili udarca u glavu. Međutim, one se mogu javiti i u sklopu demencija u procesu izumiranja moždanih ćelija (neurona) sa razvojem intelektualnih oštećenja.

– Dominantna polovina mozga ili hemisfera je ona koja sadrži delove kore koji su specijalizovani za govor. Za desnoruke ljude, ali i dve trećine levorukih, kad je reč o govoru vodeća je ili dominantna leva polovina mozga. Pored usmenog govora, dominantna hemisfera upravlja i pisanjem i čitanjem, ili takozvanim pisanim govorom, ali takođe i računanjem, izvođenjem veštih naučenih pokreta i pamćenjem reči. S druge strane, nedominantna, desna hemisfera mozga zadužena je za prepoznavanje lica, muzičke sposobnosti i pamćenje slika i prostornih odnosa. Ova asimetričnost u raspodeli nekih funkcija mozga naročito dolazi do izražaja kod funkcije govora. To znači da oštećenje leve polovine mozga uglavnom nosi i veći rizik da govor bude ugrožen – ističe dr Pavlović.

Postoji više vrsta afazija. Kod takozvane motorne ili Brokine afazije (nazvana je po francuskom lekaru Polu Broki koji ju je opisao sredinom 19. veka) postoji poremećaj ili nemogućnost produkcije usmenog govora. Uzrok je oštećenje centra za produkciju govora, takozvana Brokina zona koja se nalazi u čeonom režnju. Brokina afazija se naziva i nefluentnom, jer je spontani govor veoma otežan, nije tečan, reči se izgovaraju sa naporom, a rečenice su kratke, bez poštovanja gramatičkih pravila. Nekada obolela osoba može da izgovori samo najkraće reči, na primer „da”, „ne”, „dobro” i slično. Nažalost, u najtežem obliku ove afazije govor može postati nemoguć. Takvi pacijenti često razumeju govor drugih osoba, nekada potpuno, a nekada samo jednostavne rečenice. Oštećene su i mogućnosti pisanja i čitanja, a zbog bliskosti motornih centara ovi pacijenti imaju ozbiljne probleme i sa snagom i pokretljivošću desne ruke i noge.

– Poseban tip afazije je takozvana senzorna ili Vernikeova afazija, gde je problem u narušenom razumevanju govora. Obolela osoba ne razume tuđi, ali ni svoj sopstveni govor. Ovi pacijenti govore tečno, rečenicama uobičajene dužine, ali njihov govor deluje prazno jer nedostaju imenice. Takođe često izgovaraju izmenjene reči, gde dolazi do zamene nekog slova pa umesto reči „mačka“  kažu „maška”, ali nekada jednu reč potpuno zamene drugom rečju sličnog značenja. Na primer, oboleli umesto reči „stolica” upotrebi reč „fotelja”. Ovako izmenjene reči nazivaju se parafazijama. Kod te vrste afazije postoji i fenomen takozvanog zaobilaznog govora, kada bolesnik ne može da nađe odgovarajuću reč pa je opisuje mnoštvom drugih reči („daj mi ono što stoji tamo”). Centar za razumevanje govora, nazvan po nemačkom lekaru Karlu Vernikeu koji je prvi opisao ovu vrstu afazije takođe pre dva veka, nalazi se u slepoočnom (temporalnom) režnju dominantne polovine mozga – pojašnjava naša sagovornica.

Postoje i drugi oblici afazija, sa izolovanim oštećenjem imenovanja predmeta ili ponavljanja govora. Nekad postoji i kombinacija te dve vrste afazija što se naziva globalna afazija. Tada osoba niti razume govor, niti može da ga produkuje i da ga ponavlja. U svim vrstama afazija otežano je ili nemoguće da oboleli kaže kako se zove neki predmet ili osoba.

Postavlja se i pitanje – da li afazija može biti znak demencije?

– Kod najčešće demencije, Alchajmerove bolesti, najpre se javljaju smetnje pamćenja za skorašnje događaje, pa obolele osobe ne mogu da se sete naziva nekog predmeta, mesta na kome su nešto ostavili ili imena ljudi i postepeno sve teže prate tekuće događaje. Međutim, javljaju se i teškoće nalaženja odgovarajućih reči ili takozvana anomija. U daljem toku bolesti, koja nažalost ima progresivan tok, javlja se sve teže razumevanje i tuđeg govora. Takođe, postoji grupa degenerativnih demencija, istina ređih, gde prvi i glavni poremećaj može biti upravo afazija. Te bolesti nazivaju se primarne progresivne afazije i pripadaju grupi frontotemporalnih demencija. Kod njih se viđa izolovani poremećaj govora, bilo produkcije, bilo razumevanja, bez drugih simptoma, pa ovi bolesnici mogu dugo biti samostalni i nezavisni od pomoći drugih – dodaje dr Pavlović.

Brus Vilis nije jedina zvezda Holivuda koja se bori sa ovom bolešću. Svojevremeno su mediji pisali da se sa afazijom suočila i glumica Šeron Stoun, i to posle moždanog udara. Ona je izjavila da joj je bilo najteže da ponovo uči da govori. Slično se dogodilo i legendarnom Kirku Daglasu. I glumica Emilija Klark je zbog pucanja aneurizme u mozgu morala da se suoči sa afazijom. Na sreću, kod nje je to bio privremeni problem, koji se regulisao posle nekoliko nedelja. Pevač kantri muzike Rendi Trevis je posle srčane slabosti i moždanog udara takođe dobio pomenutu dijagnozu, a posle dugog oporavka izjavio je da je u prvo vreme mogao da izgovara samo nekoliko reči: da, ne, kupatilo.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.