Sreda, 05.10.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Čuvarkuća u mravinjaku da para bude k’o mrava

Васкршња јаја на снегу у Музеју Старо село у Сирогојну (Фотодокументација музеја)

Užice – Ovovremene porodice vaskršnje praznike uglavnom obeležavaju postom, šaranjem jaja i svečanom trpezom. A u prošlosti obredima povodom Vaskrsa narod je pridavao veću pažnju. Na prostorima jugozapadne Srbije crkve brvnare bile su mesta vaskršnjeg pričešća i narodnih vašara, dok su u selima čuvarkuću ponegde zakopavali u mravinjak, a na Vaskrs se ofarbanim jajetom trljali po licu.

U te običaje, o kojima pišu etnolozi, nekad se stupalo osam nedelja uoči Vaskrsa, praznika nad praznicima, kako se govorilo. Tada su Mesne poklade (delimičan post kad se iz jela izbacuje meso), koje traju sedmicu, do Belih poklada. Na taj dan mladi bi rano ustajali pa na visokom drveću pravili ljuljaške, oko kojih su se okupljali momci i devojke. Ljuljajući se visoko, devojke bi izgovarale: „Dabogda ovoliko porasla pšenica, kukuruz, konoplja, lan...”

Zatim od Belih poklada kreće sedmonedeljni vaskršnji post (Veliki post), kad se uzdržava od mrsne hrane. S tim što crkveno učenje preporučuje i druga uzdržavanja: ne treba se svađati, grehe valja opraštati i svakodnevno se Bogu moliti. Na Veliki petak se farbaju jaja. Nekada samo od prirodnih boja: u lukovini, koprivi, kori od stabla šljive, orahovini. Mazanje obojenog jajeta uljem novijeg je datuma, jer se u selima ovog kraja, gde je vladala oskudica, zejtin vekovima smatrao luksuzom (celu slavu nekad su pripremali samo sa jednom flašom ulja).

Svuda je prisutan običaj da prvo ofabrano jaje mora biti crveno i ono se ostavlja kao čuvarkuća. Ali ima sela u kojima se ono zakopava u zasejanu njivu kao žrtva božanstvu plodnosti, a ponegde stavlja u mravinjak da bi, po verovanju, domaćin imao para u novčaniku kao mrava.

Na Vaskrs je, naravno, svuda svečano. Posle molitve i pričešća u crkvama narod se mrsi ofarbanim jajima, a poneko protrlja vaskršnjim jajetom po licu da bi bio zdrav i rumen. Stare crkve brvnare, kako piše etnolog Bosa Rosić, imale su posebnu ulogu u praznovanju Vaskrsa, tu se narod pričešćivao i potom na vašarima okupljao.

– Narodni sabori bili su namenjeni za šire područje, tu su se ljudi sretali i upoznavali, radi čega su i građene sobrašice (rodovske trpeze), pored većih crkava u koje se dolazilo na nekoliko dana. Seoska masa koja se okupljala za Vaskrs oko ovih bogomolja, umorena predugim pešačenjem, bila je zadivljena veličinom i lepotom crkvenog kompleksa – podseća Bosa Rosić i to ilustruje primerom crkve brvnare u zlatiborskom selu Dobroselica gde je pre 201 godine nikla drvena crkva u kojoj se na Vaskrs pričešćuje svako ko je srpskoga roda.

Nekad je ovaj praznik, dodaje Bosa, posebno bio važan za seosku omladinu. Toga dana na vašare polaze devojčice i dečaci, odrasli ih primaju u svoje redove. Još u toku zime pripremaju novu odeću, ali ne više dečju već devojačku ili momačku. Mladići stavljaju lepe kape na glave, šije se čohano narodno odelo, a bogatije devojke preko vezenih košulja stavljale su po nisku dukata. – Obično bi se na Vaskrs rađale simpatije među mladima, koje bi ponekad bile krunisane brakom. Godine devojke se nisu više brojale prema stvarnoj starosti već prema godini kada je ona na Vaskrs krenula po vašarima. Do svoje dvadesete smatrane su mladima, a za onu koja pređe dvadesetu govorilo se: „E, bogami, ako se ni ove godine ne uda prestariće”, pošto su na svaki sledeći Vaskrs stizale mlađe i lepše – opisuje običaje Bosa Rosić.

                                                        

 

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Venera
Lep tekst, spomenik jednom vremenu koje više ne postoji u ovom obliku, bar što se tiče devojaka, hvala Bogu na tome. A običaje valja sačuvati...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.