Utorak, 16.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Dronovi lete umesto ptica

Novootvoreni Muzej budućnosti u Dubaiju magazin „Nacionalna geografija” uvrstio je među 14 najlepših na planeti
Музеј будућности, дело архитекте Шауна Киле (лево), Дубаи 2071. године: Безброј солитера и вишеспратница од метала и стакла, а нигде људи (Фотографија: М. Аксентијевић)

Specijalno za „Politiku”
Mirjana Aksentijević

Dubai – „Muzej budućnosti je svetska arhitektonska i kulturna ikona koja pokazuje da su ljudska čuda moguća”, reči su Šeika Muhameda bin Rašida al Maktuma, premijera Ujedinjenih Arapskih Emirata i vladara Dubaija idejnog tvorca ove nesporno magične građevine.

Otvoren u velikom stilu, posle devet godina strpljive gradnje, nije, na radost domaćina, ni jednog trenutka bio u senci najvažnijeg događaja za Dubai i cele UAE, Ekspo 2020, čiji se završetak, u to vreme,  lagano bližio kraju. Naprotiv, savršeno marketinški najavljen pobudio je veliko interesovanje ne samo kod lokalaca  i večitih turista već i stranaca, pa su sve karte bile unapred rasprodate za narednih mesec dana od kada su raskošnim vatrometom obeležena otvorena vrata ovog muzeja.

Zahvaljujući novinarskoj legitimaciji i predusretljivosti Amne Alsajle (29), iz Medija centra, bez većeg čekanja u podužem redu ušli  smo  u to intrigantno arhitektonsko zdanje elipsastog oblika od čelika i stakla  prošarano efektnim arapskim kaligrafijama. Vrhunski maštovito dizajniranom muzeju  koji je projektovao južnoafrički arhitekta Šaun Kila  dato je mesto u elitnoj i vrlo prometnoj finansijskoj četvrti Dubaija (Dawntown).

Da li je neočekivanoj navali brojnih posetilaca, već prvih dana, dodatno kumovala i ocena magazina „Nacionalna geografija” publikovana osam meseci pre okončanja svih radova, po kojoj ga uvršćuju među 14 najlepših muzeja na planeti niko ne može da tvrdi. Ali biti na listi recimo uz Šangajski muzej astronomije u Kini, Gugenhajm Bilbo muzej u Španiji i Nacionalni muzej afričko-američke istorije i kulture u Vašingtonu vrlo je prestižno pa i laskavo.

Dan pred samu svečanost (22. februara)  u stilu pozorišne pretpremijere odigrao se jedan neviđeni spektakl na levoj strani ogromne krovne konstrukcije. Deo koji se otvorio izbacio je platformu pripremljenu za sletanje, čuće se kasnije, „svemirske letelice”. Snimak koji neodoljivo podseća na neku filmsku sekvencu sa pojavom „neidentifikovanog letećeg objekta”  za tili čas dospeo je na „Jutjub”.

Amna Alsajla

Po zamisli kreatora, ceo spoljašnji  kompleks muzejske postavke pun je simbolike.  Glavna kružna struktura visoka 77 metara, kažu, predstavlja čovečanstvo, koje stoji na zelenom nasipu  – zemlji,  a praznina koja ih okružuje je „nepoznata budućnost”.

Po nekim prvo izrečenim  ocenama, unutrašnjost muzeja deluje kao jedan veći mozaik sastavljen od gomile elemenata. Između virtuelnog i prirodnog.

Pruža istovremeno sliku zamišljene budućnosti (za 50 narednih godina) kroz niz interaktivnih izložbi i postavki. Tu mogu da se vide i nove tehnologije i trendovi koji će najverovatnije oblikovati budućnost čovečanstva.

Obilazak svih pet od sedam spratova ( poslednja dva su  VIP i službeni deo, kako nam je rečeno) odvija se, po  grupama, kako bi se, čini nam se, izbegle  gužve  po hodnicima, manjim  izložbenim salama ili u liftovima (ima ih dva) koji mnogi pre koriste nego spiralno stepenište od prizemlja do vrha.

Primetno je da nigde nema nijednog stuba u predvorju muzeja. Na šta se onda oslanja i na čemu se drži čitava konstrukcija? Tajna leži u novom dizajnu koji predstavlja kamen-temeljac savremenog inženjeringa.

Ništa manje zagonetno deluje izuzetno slikovit harmoničan niz kaligrafskih slova po spoljašnjim zidovima ovog astrolaba. Ljubazno osoblje svakom ko pita tumači da su to tri citata šeika Muhameda bin Rašida al Maktuma. Arapskim krasopisom „Budućnost ne čeka. Budućnost može da se oblikuje i gradi danas” uz druga dva oslikao je i ispisao domaći slikar i skulptor Matar bin Lahej (54).

Samo „putovanje kroz vreme”, po muzejskom protokolu, počinje ulaskom u ogromni lift koji vozi jedino do prvog sprata. Naizgled sasvim obična kabina, sa lift-bojem (koji se ubrzo pokazao kao izuzetan domaćin i vodič) postaje nalik utrobi neke svemirske letelice koja je upravo lansirana u kosmos. Osećaj da bukvalno letite dočaravaju zvuci i snimci sa velikih ekrana na kojima se odvija i prati putanja dizanja u nebo dok Zemlja postaje sve sitnija i manja.  Neverovatno iskustvo i prijatno iznenađenje koje će malo koga od posetilaca ostaviti ravnodušnim.

Muzej, koji će prema najavama, biti otvoren za sve buduće nove tehnologije, iskustva, inovacije i ideje okrenute sutrašnjosti, fokus je stavio na bogati svemirski razvoj, ekosisteme i bioinženjering, a deo je posvećen zdravlju, meditaciji i relaksaciji. Jedan zabavni kutak imaju i najmlađi.

Od mnoštva zanimljivosti i prezentacija održivog razvoja biljnog sveta i istraživanja u šumama Amazonije do budućih vozila, laboratorija, svemirskih stanica, aparata i odela, dve stvari su se piscu ovih redova kao eho vratile sa pitanjem: kakva budućnost zaista čeka nas, našu decu i unuke?

Reč je o slici Dubaija za pedeset godina, tačnije 2071. Tako bi, možda mogao da bude, mislimo, svaki drugi prenaseljen visokorazvijeni urbani grad na svetu. Gledamo taj izloženi kvart Dubaija, grada koji se i danas dnevno menja, ali pada u oči to što se nigde ne vide ljudi, već samo zgrada do zgrade, gomila solitera i višespratnica od  metala i stakla, gusto  sabijene a omeđene i premošćene mrežom auto-puteva, bulevara, saobraćajnicama, vijaduktima. Nebom lete dronovi, nigde nijedne ptice.

Pomalo jeze  izaziva i visoki zid kratkog slabo osvetljenog uzanog prolaza kojim se  nekako ubrzano prolazi. To je, obaveštava natpis, Zid jezika – 14 različitih. Neveliki spisak počinje engleskim jezikom, sledi arapski, hindu, urdu, portugalski, španski, kineski, francuski, ruski…Toliko će ih biti i govoriti se za 50 godina, kaže nam uz smešak dežurni momak u tom sektoru muzeja.

Povratak iz budućnosti u sadašnjost je olakšavajući deo. Naročito u sali za relaksaciju i meditaciju. I tu se završava, ko izdrži, dvosatni obilazak muzeja.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Vera
Dajte što više ovakvih tekstova. Da vidimo šta to ima u svetu i kako drugi drže do kulture i znanja
Vlada
Bravo za tekst. Kao da sam bio u muzeju. I to je ono pravo. Izveštaj sa lica mesta.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.