Subota, 20.08.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: RADMILA VLATKOVIĆ, direktorka Galerije „Čedomir Krstić” u Pirotu

Uvek sam težila da u svom radu budem na sopstvenom tlu

Kod Agencije za privatizaciju zaštitili smo 95 šara i 125 detalja, a od 2002. godine pirotski ćilim je i zvanično postao pirotski brend
(Фото: лична архива)

Istoričar umetnosti po obrazovanju, muzejski savetnik po stručnom zvanju, likovni kritičar po poznanju i direktor Galerije „Čedomir Krstić”, Radmila Vlatković, čitav radni vek posvetila je popisu i stručnoj obradi materijalnog i nematerijalnog kulturnog nasleđa i umetničkog blaga Pirota i pirotskog kraja. Njenu stručnu znatiželju posebno izazivaju ćilimarstvo, sakralni spomenici na teritoriji grada i tokovi savremene umetnosti.

Sve je počelo s pirotskim ćilimom, čiju ste lepotu zajeno s etnologom Milicom Petković izneli na oči šire javnosti u Galeriji SANU i stručno obradile njegovu zaštitu?

To je bilo dragoceno iskustvo i moja možda najuspešnija izložba. Nije bilo jednostavno doći do Galerije SANU. Imali smo podršku akademika Dragoslava Srejovića, direktorke Galerije Gordane Harašić i dizajnera Klaudija Cetine. Pripreme su trajale pune dve godine uz ogromno razumevanje i pomoć opštine Pirot. Pirotski ćilim je posle dugogodišnje pauze (od 1902. do 1940. bio na 26 značajnih izložbi i sajmova), vraćen na pijedestal koji mu je i pripadao. Nakon ove izložbe u Beogradu krenula je procedura o zaštiti i daljoj sudbini ćilima. Bila sam na čelu Komisije za izradu elaborata o zaštiti geografske oznake porekla. Kod Agencije za privatizaciju zaštitili smo 95 šara i 125 detalja. Od 2002. godine pirotski ćilim je i zvanično postao pirotski brend.

Tokom višegodišnjeg rada, ostavili ste i druge vidne tragove i u Muzeju Ponišavlja?

Istorija umetnosti je najmlađa delatnost u okviru stručnih delatnosti muzeja. Dolaskom na mesto kustosa, u cilju zaštite, izvršila sam popis i kartotečku obradu svih predmeta iz likovne zbirke (slike, skulpture, grafike, crteži, tapiserije, ikone, kopije freska, umetničke fotografije),  a i iz zbirke primenjenih umetnosti (stilski nameštaj, lampe, staklo, porcelan, metalni predmeti, satovi, dopisne karte...). U okviru terenskog rada sa Republičkim Zavodom za zaštitu spomenika kulture obišla sam crkve i manastire na koridoru Niš‒Pirot‒Dimitrovgrad, evidentirala sve značajne crkve i manastire, obroke i kultna obeležja. Ovaj materijal je još uvek u beleškama ali je nastala publikacija „Zaštićeni spomenici kulture Pirota”. Ono što je ostavilo najviše traga jeste evidentiranje umetničkih dela na teritoriji grada. U cilju zaštite a na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, evidentirala sam sva umetnička dela u privrednim i društvenim radnim organizacijama. U muzeju se nalazi više od 1.100 edvidentiranih dela, pri čemu je svakako najvrednija Umetnička zbirka „Prvog maja” sa 174 dela i Umetnička zbirka „Tigra” sa 163 dela. Nakon procesa privatizacije, evidencija je dragocena, jer je veliki deo umetničkog blaga nestao i propao.

Kada je umetničko blago, kao najvredniji deo IO „Prvi maj”, tokom privatizacija bilo prepušteno na milost i nemilost neznalaca ili nezaštićeno od dobrih poznavalaca njegove vrednosti, načinili ste popis eksponata u cilju njegove zaštite?

Poznata je činjenica da su u IO „Prvi maj”održana četiri savetovanja o kulturi rada kojima su prisustvovali najeminentniji poznavaoci kulture i umetnosti iz Jugoslavije i bili impresionirani kvalitetom i izborom dela koja su se nalazila u ovom preduzeću (velika zasluga pripada akademskom slikaru Radomiru Antiću). Za Treće savetovanje pripremila sam, kao tadašnji novinar, stručni rad sa spiskom Umetničke zbirke „Prvog maja”. To je bila osnova kasnijih proučavanja. Već je bilo nagoveštaja privatizacije, promenile su se okolnosti, nije više bilo otkupa niti Ugovora o izradi umetničkih dela. Na preporuku Narodnog muzeja iz Beograda, a za zvanje Muzejskog savetnika izvršila sam popis i kartotečku obradu ovih dela. Čini mi se da je to bio poslednji trenutak pre devastacije ovog fonda. Nastala je publikacija „Umetnička zbirka ’Prvog maja’” i danas je to jedini trag i zapis onoga šta je bilo

Dolaskom u Galeriju „Čedomir Krstić” obavili ste i popis i stručno obradili umetnička dela depoa galerije. Na čija dela biste posebno skrenuli pažnju?

Posebno je važno sedam legata: legat Čedomira Krstića, po kome galerija i nosi ime, legati, Radomira Antića, Milene Mijalković Nikolić, Slobodana Sotirova, Aleksandra Cenića, Petra Đorđevića i Milorada Antića. Vredna i značajna dela su: Pavla Vasića, Ljubodraga Jankovića Jaleta, Sonje Briski, Lazara Vujaklije, Trajka Stojanovića Kosovca, Biljane Vuković, Vladimira Jankovića, Ljubisava Milunovića, 14 poklona umetnika iz NR Kine i mnogih drugih.

Sve vreme redovno ste pratili likovni život Pirota, ostao je i trajni trag u formi publikacije, a ovih dana će i „Nove akvizicije” ugledati svetlo dana?

Reč je o publikaciji stručne obrade umetničkih dela koja su poklonjena Galeriji „Čedomir Krstić” u periodu 2016–2022. godine. Reč je o 137 dela više od 100 autora. Moram da napomenem da je u toku stvaranja ove publikacije lokalna samouprava grada nakon mojih javnih upozoravanja da umetničkim vrednostima „Prvog maja” treba pružiti novi put, na sprovedenoj aukciji uspela da otkupi preostalu Zbirku umetničkih dela ove fabrike. Galerija „Čedomir Krstić” je preuzela pokretna umetnička dela, slike, grafike, crteže i tapiserije i već se nalaze u depou galerije. Više od 60 ovih dela biće sastavni deo publikacije „Nove akvizicije”. Nepokretna kulturna dobra, skulpture (27) i mozaici (10), biće takođe izmeštena iz prostora „Prvog maja” i raspoređena u parkovskim površinama i zidnim platnima užeg dela grada.

Šta će u narednom periodu zaokupljati vašu stručnu pažnju?

Uvek sam težila da u svom radu budem na svom tlu. Svakodnevno pratim savremene likovne tokove u svetu i kod nas, što mi pomože u pripremi programa za likovnu publiku grada. Potrebno je malo više posvetiti pažnje likovnim stvaraocima Pirota koji žive i rade na strani, a dali su svoj doprinos likovnoj kulturi grada, kao i učešću drugih slikara i „molera” u likovnom životu grada, kao što su Samokovci i ruski slikari. Svedoci smo propadanja fasada starih objekata. Treba pronaći zanimljive arhitektonske elemente i vratiti Pirotu stilske odrednice kroz istoriju umetnosti.

Kako vidite trenutnu likovnu scenu Pirota sa dva akademska i jednim amaterskim likovnim udruženjem?

Prisutnost DLUP-a (1976), zatim ULA „Pirgos art” (1980) i najmlađe Nove art scene od 2014. godine, čini likovnu scenu grada živom, bogatom i uvek aktuelnom. Okupljeni oko galerije, oni imaju svoje izložbene termine i mogućnost prezentacije. Otvaraju se i novi izložbeni prostori van granica. Problemi materijalne, uslovne i prostorne prirode postoje. Njihovi programi nisu deo gradskog budžeta i „snalaženje” je na ivici opstanka. U takvim uslovima jako je teško održati zdrav duh ali volje ima. Ja ipak ne brinem za sudbinu pirotske umetnosti. Ona ima svoju tradiciju. Baveći se umetnošću ne oseća se protok vremena. U toj duhovnoj oazi važe drugačije mere za vreme, kao u snu, kako bi rekao filozof Pavle Florenski. U snu prevaljujemo ogromna prostranstva i prevazilazimo teškoće. Dakle, za sudbinu umetnosti ne treba brinuti. Važno je da traje čovek.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.