Nedelja, 03.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Struka stala između građana i političara

Na obali jezera Bubanj moći će da se gradi samo prizemlje i sprat, i to pod uslovom da objekat bude pomeren bliže saobraćajnici, kaže Nataša Ivanović, direktorka kragujevačkog „Urbanizma”
Наташа Ивановић (Фотографије Б.Карталовић)

Kragujevac – Pre deceniju Direkciji za urbanizam je pretilo gašenje. Moćnici iz vrha vlasti su smatrali da direkcija usporava investicije i razvoj grada, insistirajući na procedurama i pažljivom planiranju. Baratalo se s tezom da će Kragujevac brže ići napred ako se posao planiranja prepusti gradskim činovnicima. Činovnici su bili pod direktnom kontrolom političara, a ovi u dosluhu sa ambicioznim investitorima. Pod pritiskom struke, političari su morali da se povuku i direkcija je sačuvana. Sada ovo preduzeće slavi 60 godina rada.

‒ Kontinuitet je kvalitet. Preduzeće je opstalo zahvaljujući snazi kadrova – kaže arhitekta Nataša Ivanović, direktorka „Urbanizma”.

Urbanističko preduzeće Kragujevca osnovano je šezdesetih godina prošlog veka, u jeku intenzivnog razvoja „Zastave” i masovnog doseljavanja. Ljudi su dolazili iz cele Srbije, mahom sa Kosmeta i iz Raške oblasti. U „Zastavi” ih je čekao siguran posao. Za deceniju-dve grad je narastao sa  60.000 do 120.000 stanovnika. Svima je trebalo rešiti stambeno pitanje. To je bila era ubrzanog razvoja grada, planirala su se velika industrijska postrojenja i stambeni kompleksi.

Preduzeće je osnovano prvog aprila 1962. godine, kao Zavod za urbanizam, a deceniju kasnije formirana je Direkcija za urbanizam. Pre nekoliko godina direkcija je postala javno preduzeće – JP „Urbanizam”, ali ovu svoju firmu Kragujevčani i dalje zovu – „Direkcija”a ona je sinonim planskog razvoja Kragujevca.

‒ Menjali su se nazivi, ali je suština ista. Naš posao je zaštita javnog interesa u domenu planiranja javnog prostora. Pratimo tokove, potrebe građana usklađujemo sa potrebama grada Kragujevca. To je kompleksan posao, mora biti završen blagovremeno i sa percepcijom budućih kretanja. U ovom trenutku čitav grad je pokriven planskom dokumentacijom i naš osnivač ne mora da brine kad neki investitor zatraži na uvid raspoložive lokacije i uslove za gradnju – navodi direktorka Ivanović.

Nedavno su pod okriljem „Urbanizma” završeni veliki poslovi, poput izgradnje Državnog data centra i palate pravde. Sledi, pre svega izrada najvažnijeg planskog akta – Generalnog urbanističkog plana „Kragujevac 2030”, kao i izgradnja severne obilaznice koja Kragujevac treba da poveže sa Moravskim koridorom, Koridorom 11 i aerodromom u Lađevcima.

‒ Ta saobraćajnica će delom biti izmeštena iz prostora obuhvaćenog generalnim urbanističkim planom, jer želimo da dobijemo obilaznicu koja ne prolazi kroz gusto naseljene delove grada – objašnjava naša sagovornica.

U međuvremenu je određena lokacija za novi Vatrogasni dom koji će biti ispod „Sajmišta”, pokrenuta je revitalizacija zaboravljenog izletišta na Bešnjaji sa Domom za učenike, a projekat rekonstrukcije Trga Radomir Putnik i plan železničkog koloseka, od velikog industrijskog „Majnd parka” do pruge ka Lapovu, nagrađeni su na međunarodnom Salonu urbanizma.

Centar grada se posmatra kao celina, ali se uređuje po delovima

Uređenja Trga vojvode Radomira Putnika – kojim dominiraju spomenik ovom ratniku i velelepno zdanje Okružnog načelstva iz 1904. godine – spada u najkompleksnije poslove „Urbanizma”. Trg je u samom centru grada i važan je deo nekada zamišljenog poteza „Prodor”, ili „Zeleni prodor”, koji tangira prostor od hotela „Kragujevac” do Skupštine grada. Zbog izgradnje Robne kuće „Beograd”, plan „Prodor” nikada nije realizovan.

‒ Urbanistički gledano, centar grada se posmatra kao celina, ali se uređuje iz delova jer je novac uvek veliko pitanje – navodi direktorka „Urbanizma”.

Započeta rekonstrukcija glavne gradske pijace i zdanja stare „Tržnice” iz 1928. godine, još jedne lepotice kragujevačkog graditeljstva, obustavljena je pre više godinu dana zbog grešaka u projektovanju i obrušavanja dela fasade prilikom iskopavanja podzemne garaže. Malo je reći da su Kragujevčani ljuti zbog kašnjenja.

‒ Pijaca i zgrada „Tržnice” su bolna tačka. Greške u graditeljstvu su uvek teške, trudimo se da ih ispravimo. Veliki betonski kubusi, izlazi iz podzemne garaže, bunkeri, kako ih zovu Kragujevčani, biće uklonjeni, a terasa ispred „Tržnice” nivelisana. Otvoriće se vidik i ka parkiću i ka starom zdanju. Sama pijaca će uskoro biti otvorena – kaže direktorka Ivanović.

Jezero Bubanj, zelena oaza Kragujevca, predstavlja još jednu lokaciju za čije su uređenje zainteresovani Kragujevčani. Pre izvesnog vremena, jedan privatni investitor je postao vlasnik parcele na samoj obali jezera, a sada traži da mu se tu omogući izgradnja poslovno-stambene višespratnice.

‒ To je jedan od projekata koji je pobudio veliku pažnju. Zadovoljni smo što je tako, jer nam je stalo do većeg učešća građana. Na obali jezera Bubanj, na parceli o kojoj je reč, moći će da se gradi samo prizemlje i sprat, i to pod uslovom da objekat bude pomeren bliže saobraćajnici. Struka je rekla svoje – poručuje direktorka „Urbanizma”.

Kompleks stare topolivnice i Vojnotehničkog zavoda iz 19. veka – „Kneževog arsenala”, kako Kragujevčani kolokvijalno zovu ovaj veliki prostor na desnoj obali Lepenici – predstavlja istorijsko jezgro grada, mesto na kome su nastali naša industrija i moderna Srbija. Značaj ovog poteza i složenost zadatka zahtevao je raspisivanje međunarodnog urbanističko-arhitektonskog konkursa, čiji će rezultati biti saopšteni 25. maja. Najteži teret ovog posla podneo je „Urbanizam”.

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
''Struka'' (nauka) treba da bude iznad i jednih i drugih.
Senior77 inzenjer
Daj Boze da pocne I struka nesto da se pita.Dosta je vise diletantizma u ovoj zemlji.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.