Nedelja, 03.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
INTERVJU: profesor dr Lazar Davidović, dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu

Bez tužbe zbog uvođenje kovid propusnica za studente

Očekujemo polaznike iz inostranstva ne samo kada je reč o osnovnim studijama, već i različitim oblicima poslediplomske nastave. – Anesteziolozi najdeficitarnija specijalizacija
Фото лична архива

Zbog odluke da studenti medicine ne mogu da pohađaju praktičnu nastavu bez dokaza o vakcinaciji protiv kovida, preležanoj bolesti ili negativnog testa na virus korona profesor dr Lazar Davidović, dekan Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, našao se u žiži javnosti. Pojedinci su taj potez osudili, pa je zbog jedne prijave morao da daje izjavu i u policiji. U razgovoru za „Politiku” dr Davidović ističe da je lično državnim organima koji su od njega to tražili pružio informacije o toj meri i dostavio odluke nadležnih organa fakulteta. „Odnos prema meni bio je veoma korektan. Našem fakultetu i meni lično nije stigla nikakva tužba. S obzirom na to da, bar za sada, nije bilo nikakvog procesa, nema ni epiloga. A, sve je pokrenula jedna nevladina organizacija”, ističe dr Davidović.

Koji je bio cilj uvođenja svojevrsnih kovid propusnica za studente na praktičnoj nastavi?

Naš cilj je bio da se studentima medicine ponovo organizuje praktična nastava koju prethodno nisu imali godinu i po dana. Bez praktične edukacije studije medicine se ne mogu zamisliti! Da bi to bilo moguće morali smo na neki način utvrditi kovid status onih koji na tu nastavu dolaze kako zbog njihove lične sigurnosti, tako i zbog njihovih nastavnika, i zbog pacijenata Što se tiče praktične nastave naše „učionice” nisu samo laboratorije, već i operacione sale, bolesničke sobe, porodilišta. Bilo bi krajnje neodgovorno na ta mesta uvoditi one čiji je kovid status bio nepoznat. Zahvaljujući tome uspeli smo da uživo održimo praktičnu nastavu sve vreme, izuzimajući poslednjih 10 dana semestra (januar) kada je epidemijska situacija bila krajnje nepovoljna.

Kako se sada odvija nastava na fakultetu, onlajn ili uživo?

U prolećnom semestru praktična nastava na fakultetu se odvija uživo, a teoretska uglavnom u onlajn formatu. Nadam se da će početkom sledeće školske godine epidemijska situacija dozvoliti da se čitava nastava u potpunosti normalizuje. U to, naravno, ne možemo biti sigurni. Tek ćemo videti.

Na fakultetu je došlo do uvođenja brojnih novina. Gde je to najvidljivije?

Naš fakultet postoji već 100 godina. To je tradicija koja istovremeno predstavlja izvanrednu osnovu, ali i veliku obavezu. Od svakog novog dekanskog kolegijuma očekuju se novine i unapređenja. Samo tako se može ići napred. Rukovodeći se tim principima, dekanski kolegijum na čijem sam čelu nastoji da paralelno razvija sve oblike medicinske edukacije,  kao i naučnoistraživački rad. To su uostalom dva glavna programska cilja našeg fakulteta od njegovog osnivanja. Fakultet nastoji da bude savremen, a to znači da stalno uvodi novine prateći vodeće fakultete u svetu, naravno u skladu sa našim mogućnostima. Istovremeno, moramo da budemo i nacionalno odgovorni, što znači da dajemo vodeći doprinos u našoj zemlji kako kada je reč o medicinskoj edukaciji tako i i u oblasti naučnoistraživačkog rada. Ali, fakultet mora biti spreman na neočekivane izazove kakva je i ova pandemija. To znači da mora funkcionisati u uslovima pandemije, ali isto tako davati doprinose za njeno prevazilaženje.

Uveli ste i nove module za pohađanje nastave. O čemu je reč?

U poslednjih nekoliko meseci pokrenuti su novi moduli u okviru doktorskih akademskih studija. Jedan supspecijalistički kardiološki program akreditovan je od Evropskog udruženja za srčanu insuficijenciju. Na izložbi „Ekspo” u Dubaiju naš fakultet je promovisan. Od svih ovih aktivnosti očekujemo dalju inernacionalnu promociju fakulteta, tačnije očekujemo polaznike iz inostranstva ne samo kada je reč o osnovnim studijama (fakultet ih već ima 100 na engleskom jeziku svake godine), već i različitim oblicima poslediplomske nastave. Recimo, na Klinici za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju UKCS, koja je jedna od nastavnih baza fakulteta, tokom poslednjih 15 godina usavršavalo se više od 40 mladih vaskularnih hirurga iz sveta. Trenutno je na klinici jedna koleginica iz Italije. Sada se zna ko će dolaziti u narednih 18 meseci. Većina njih došli su iz najrazvijenijeg dela Evrope zbog hirurgije aorte. Želeli bismo da i ovu vrstu edukacije formalno međunarodno akreditujemo. Neke ideje dali su i sami studenti. Tako, na primer, jedna od studentskih organizacija je inicirala, a mi smo organizovali, kurs hiruruškog šivenja za one koji su odslušali hirurgiju. To bi trebalo da doprinese većoj praktičnoj osposobljenosti diplomiranih lekara.

Da li raste interesovanje za studije medicine? I kako se izboriti sa odlaskom mladih lekara u inostranstvo?

Interesovanje za studije medicine je permanentno na visokom nivou više od decenije. Svake godine prijavi se dvostruko više studenata u odnosu na broj koji možemo primiti. Verujemo da će tako biti i sada. Što se tiče odlaska lekara u inostranstvo, odgovoriću kao neko ko radi na klinici, a ne kao dekan. Po meni, glavni razlog odlaska mladih stručnjaka u inostranstvo je ekonomski momenat. Na ovo naša država ne može mnogo uticati jer su materijalna primanja u ekonomski razvijenijim zemljama značajno veća. Međutim, postoje dva druga momenta na koja se može uticati. Prvi su uslovi rada, a drugi skraćenje perioda čekanja na posao. Poslednjih godina na ovom planu državni organi, a pre svih Ministarstvo zdravlja, učinili su zaista mnogo. Dobili smo i dobijamo potpuno nove ili renovirane zdravstvene ustanove. Oni koji već rade ili će raditi u novim objektima ni u kom slučaju neće biti uskraćeni jer te bolnice ni u čemu ne zaostaju za bogatim delom sveta. Pritom ne mislim samo na enterijer nego i na opremu. Zavidim mlađim kolegama, jer ću ja u tim uslovima raditi veoma kratko s obzirom na to da sam pri kraju karijere. Dakle, uslovi rada više ne bi trebalo da budu razlog za nečiji odlazak u inostranstvo. Isto tako, nekoliko puta sam već isticao da kampanja Ministarstva zdravlja koja se sprovodi već nekoliko godina a odnosi se na ubrzan postupak prijema u stalni radni odnos najboljih diplomiranih lekara, takođe bi trebalo da zaustavi odliv stručnjaka.

Koje su specijalizacije trenutno najdeficitarnije u Srbiji?

Već godinama unazad deficitarni su anesteziolozi. 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Бранислав
Факултет се понашао крајње неодговорно, јер нису тестирани вакцинисани студенти, а и тада је било добро познато да и они обољевају и преносе вирус.
Александар С.
"Било би крајње неодговорно на та места уводити оне чији је ковид статус био непознат" - да ли су, поштујући те принципе, тестирали и вакцинисане студенте?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.