Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Srbiji potreban Zakon o radu usklađen sa standardima EU

(Фото Н. Марјановић)

Fondacija Centar za demokratiju čestitala je radnicama i građanima Srbije, sindikatima, Međunarodnoj organizaciji rada i svima koji se bore za radnička prava, 1. maj - Međunarodni praznik rada, i upozorila da i danas deo radnika u Srbiji ima primanja 7.000 dinara manja od minimalne potrošačke korpe.

Fondacija je u saopštenju ocenili da Srbiji treba novi Zakon o radu, koji će biti u skladu sa standardima EU, preneo je Tanjug.

„Nažalost, i ovaj praznik rada veliki broj zaposlenih dočekuje u atmosferi nesigurnog zaposlenja, rizika od siromaštva, minimalne zarade nedovoljne za minimalnu potrošačku korpu, nedovoljne zaštite radnih prava i bezbednosti i zdravlja na radu, neuređenosti novih oblika rada, neefikasnosti radnih sporova, a posebno su ugrožene osetljive grupe na tržištu rada”, navodi Fondacija.

Dodaju da je prema podacima Ankete o radnoj snazi, u četvrtom kvartalu 2021. godine 503.300 radnika privremeno zaposleno.

„Među registrovano zaposlenima u februaru 2022. njih 60.000 je angažovano van radnog odnosa što znači da ne ostvaruju niz individualnih prava - pravo na minimalnu zaradu, pravo na ograničeno radno vreme, pravo na odmor, pravo na plaćeno bolovanje...niti kolektivna prava (članstvo u sindikatu)”, navodi ta Fonacija.

Kako napominju, u januaru 2022. godine minimalna zarada je iznosila 33.805 dinara, minimalna potrošačka korpa 41.758 dinara, a prosečna 80.891 dinar.

„Umesto sve veće fragmentacije radnog zakonodavstva, Srbiji je potreban kvalitetan normativno-pravni okvir u oblasti radnih prava, pre svega donošenje novog Zakona o radu koji će biti u skladu sa standardima Evropske unije i Međunarodne organizacije rada, a rad radnih grupa na pripremi nacrta zakona treba učiniti transparentnijim, uz uključivanje socijalnih partnera i nevladinih organizacija”, naveli su iz Fondacije.

Fondacija Centar za demokratiju u saopštenju kaže da će nastaviti da se zalaže za efikasniju zaštitu radnih prava, unapređenje pravnog okvira u oblasti rada i za što brže otvaranje pregovora o Poglavlju 19 u procesu evropskih integracija.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Srbiji je potrebno iskustvo sa kolektivnim ugovorima i socijalno-ekonomski savet kao nova institucija u kojoj sindikati, poslodavci i drzava pregovaraju o drustvenim problemima. Takozvani ''Rajnski model'' odnosno ''dogovorna ekonomija''. Holandija je primer ''dogovorne ekonomije''.
Земунац
Извините, а који синдикати? Синдикати су постали интересне групе које гледају свој бољитак, а не бољитак радника. Када дође до неспоразума на релацији синдикат-послодавац обично је у питању један од синдиката, а ови други или подмећу ногу, или навијају воду на послодавачеву воденицу. Више случајева је где синдикати између себе не могу да се договоре о минимуму заједничких интереса, а послодавци их за то време гледају са стране задовољно трљајући руке.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.