Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ima li u kapitalizmu mesta za radnička prava

?Retko se političke partije, a još manje izborne koalicije koje čine najčešće ideološki nesrodne stranke i pokreti, odlučuju da predstave svoje ideje o radu i socijalnoj zaštiti
Споменик Карлу Марксу у Немачкој (Фото EPA-EFE/F. Singer)

Političke partije i pokreti u Srbiji, bez obzira na to da li su na desnici ili levici, sete se radničkih prava samo u izbornim kampanjama. Kada partije prebroje glasove, zaborave na radnike i njihove probleme, i tako je u svakom izbornom ciklusu. Oni koji jedu hleb sa sedam kora već su naučili da će za svoja prava morati sami da se postaraju jer politički predstavnici i sindikati odavno imaju preča posla.

Na tek završenim parlamentarnim izborima tema zaštite radničkih prava nije bila u centru pažnje. Duboko u senci ukrajinske krize i više puta najavljivanih geopolitičkih promena u svetu ostali su ozbiljni radnički problemi. Poslednjih desetak godina primetna je gromoglasna tišina kada je reč o opoziciji koja bi trebalo da komentariše radna i socijalna prava običnog čoveka. Veći deo opozicije je toliko nezainteresovan za temu iz oblasti rada i socijalne zaštite da se stiče utisak da je njihov glavni i valjda jedini problem – to što nije ona na vlasti.

Za razliku od ranijih izbora, ove godine se pojavila koalicija „Moramo”, koja je nedavno objavila program „Za dostojanstven rad” i bar nudi neka drugačija rešenja. Recimo, ova levičarska koalicija ima alternativne predloge postojećim zakonima i gradi obrise jednog sistema koji je drugačiji od sadašnjeg. To ne iznenađuje ako se zna da je program iz intelektualnog okruženja političke platforme „Solidarnost”, koja jeste mlada politička opcija, ali je čine ljudi koji se već dugi niz godina bave ovim pitanjima i zagovaraju socijalne politike. U programu se može pročitati da radnici sve teže mogu ostvariti svoja, zakonski garantovana, prava na rad i socijalnu zaštitu. Analizira se Zakon o radu i umnožavanje prekarnih oblika rada kroz posebne zakone, ali i problemi koji nastaju kroz besmisleni sistem oporezivanja koji favorizuje kapital, odnosno bogate čini bogatijima i povećava društvene nejednakosti u Srbiji.

Profesor Fakulteta za političke nauke Zoran Stojiljković kaže da se kod nas političke partije načelno zalažu za radnička prava, ali da je to isključivo deo stranačkog programa. Za „Politiku” kaže da je najdalje u tom pogledu otišao pokret „Moramo”, koji ima konkretne programe o zaštiti prava radnika i smanjenju radne nedelje.

„Neke partije su u kampanji pokušavale da nude određene povlastice, tipa da se više od plate ne izdvaja zdravstveno osiguranje, već da to ide direktno iz budžeta čime bi se, tako su naveli Dragan Đilas iz Stranke slobode i pravde i Goran Radosavljević, kandidat za premijera Socijaldemokratske stranke Borisa Tadića, povećale plate za 11-12 odsto. Takođe, kada pročitate socijalni program Dveri, teško da ne možete da se složite s njim. Ali je ipak veliko pitanje šta bi te partije zaista radile da imaju ključnu ulogu u formiranju republičke vlasti”, kaže Stojiljković i naglašava da Srbija ima dovoljno obrazovnog potencijala da ne bude zemlja motača kablova.

Kaže da nema političke partije ili lidera koji će otvoreno reći da zagovara poziciju liberalne ekonomije po kojoj je svako kovač svoje sreće, treba da podnosi sudbinu koju ima i da ne treba država da obezbedi pristojan standard i plate. Navodi da postoji nekoliko socijalnih i političkih linija koje ulaze u različite kombinacije i koalicije s različitim značenjima. Ta osnovna podela na levicu i desnicu u spoljnopolitičkim dešavanjima stavlja se po stranu i u centar se stavljaju identitetska pitanja. Druga podela je na suvereniste i globaliste, od kojih su i jedni i drugi u Evropi saglasni oko ključnih pitanja, ali se ona ne odnose na radnička prava.

„To je razlog zašto na izborima od 2008. socijalnoekonomska ravan nikako da postane dominantna i za tu vrstu jaza između onoga što je važno za birače i onoga šta je bitno za političke partije i političku elitu. Na ovogodišnjim aprilskim izborima zbog rata u Ukrajini to niko nije stavljao u prvi plan sem zeleno-leve koalicije. Što je stvar univerzalnije prihvaćena i dominantna kod građana, to se manje politički eksploatiše i manje je osnov razlike između stranaka. Svi se zalažu za solidarnost, iskorenjivanje siromaštva, uvažavanje ideje socijalnog partnerstva i dijaloga i to je gotovo postalo opšte mesto. To niko ne dovodi u pitanje i razlika se pravi koliko se od opšteg plana socijalne agende oslanja na vrednosti bliske zaposlenima u sindikatima”, kaže Stojiljković. Dodaje da političari šapuću na uho ljudima ono što oni žele da čuju, jer je većina radnika siromašna i zabrinuti su za svoju egzistenciju. Neki, kao suverenisti, to pomere ka ideji nacionalnog suverenizma i većih investicija i davanje novca domaćim preduzetnicima, dok globalisti imaju druge ciljeve.

„Svaka vlast daje određena davanja građanima i pokušava da održava jednu vrstu standarda, ali nikome ne pada na pamet da pokaže na primeru, kao što je progresivno oporezivanje, po kome oni koji su bogatiji imaju i veći socijalni trošak. Kada pročitate socijalne programe u političkim partijama, može da se stekne pogrešan utisak da su u Srbiji socijalni dijalog i partnerstvo sindikata i zaposlenih u nekoj vrsti saradnje, ali u realnosti malo od toga ima. Još je poraznije da najveći kritičari ove vlasti o pravima radnika gotovo da i ne razmišljaju. Preveliki je jaz između predizbornih obećanja i postizborne prakse”, ističe Zoran Stojiljković.

Retko se političke partije, a još manje izborne koalicije koje čine najčešće ideološki nesrodne stranke i pokreti, odlučuju da predstave svoje ideje o radu i socijalnoj zaštiti. Najčešće se može čuti kritika politike investiranja, najava ukidanja Zakona o radu, ali bez jasnih poruka šta će zameniti postojeće norme, politike i prakse.

Politički analitičar Dejan Vuk Stanković kaže da je gotovo nemoguće pronaći nekoga ko bi se dosledno zalagao za promene koje su od suštinskog značaja za položaj radnika. Za naš list kaže da se tom temom malo bavila desnica, izborna lista Dragana Đilasa je koketirala, a da je iznenađujuće da su zeleni vodili prozaičnu kampanju bez neke velike upečatljive teme i stavova. Dodaje da je to jedna od ključnih tema u našem društvu, kao što je korekcija socijalnih razlika koje su vrlo duboke.

„Zbog rata u Ukrajini socijalna pitanja, položaj radnika, jednakost šansi, pravo na bolju zdravstvenu zaštitu i obrazovanje nije isplivalo kao tema što je veliki propust u kampanji. To u budućnosti mora da se menja ukoliko želimo da budemo deo savremenog sveta. Šta je za nas važnije, kakav je kvalitet obrazovanja u Srbiji i položaja radnika i, recimo, skraćenja radne nedelje ili šta će biti na relaciji Ukrajina–Rusija i da li će se sastati Putin i Bajden”, navodi Dejan Vuk Stanković.

Čini se da građane u Srbiji više zanima velika politika i geostrateško pozicioniranje naše zemlje nego nešto za šta bi morali najviše da budu zainteresovani, a to je životni standard i prava koja imaju na poslu. Dejan Vuk Stanković kaže da je reč o mentalitetu, ali da je najvažnija tema kako živimo, mogućnost da se nađe posao ili da se obrazujemo i da se bolje lečimo. „Nažalost, još nismo dostigli taj nivo političke svesti da svakodnevna društvena i životna pitanja stavimo u epicentar politike. Političke stranke treba da ocenjujemo po uspehu u toj oblasti, a nekako, što zbog medija, što zbog političke elite, nekako su nam glave usmerene ka nekim apstraktnim, opštijim, na prvi pogled zanimljivijim i kontroverznijim pitanjima, nego o onim pitanjima koja život znače”, navodi Dejan Vuk Stanković.

Naš sagovornik navodi da građanska svest mora da ide u pravcu svesti o zajednici u kojoj živimo i da se borimo za kvalitet života, a ne o nekim opštim, apstraktnim i globalnim temama. Neka radna prava su u međuvremenu postala osnovni standard, koji je postavljen još pre više od pola veka u najvećem broju država Evrope, a u Srbiji su ga političke elite zaboravile poslednjih trideset godina pa je pomalo paradoksalno da i neke susedne države imaju bolje radno zakonodavstvo koje kvalitetnije štiti prava radnika.

Na pitanje kada će se politička scena u Srbiji promeniti da običnog čoveka više interesuje unapređenje njegovih radnih i ljudskih prava, nego šta se događa u svetu, Dejan Vuk Stanković kaže: „Mislim da će proći dosta vremena dok to ne bude u centru političkih kampanja. To je stvar političke kulture koja se menja postepeno. Građanska svest se menja evolutivno. Ne možete očekivati da odjednom dođe do takve promene. Potrebna je dvostruka promena u domenu političkog rasuđivanja i političkog delovanja. Moramo da shvatimo da određene interese nekog sloja u društvu možemo da rešimo samoorganizovanjem ili aktivizmom. Imali smo mi neke pokušaje toga, koji su doduše bili sponzorisani bilo simbolički medijski, bilo finansijski sa Zapada.” Stanković dodaje da mi nemamo građansku kulturu borbe za neke nove vidove zaštite i unapređenja ljudskih i radnih prava i navodi da su razlog tome slabi sindikati i njihov uticaj na vlast.

Skraćenje radne nedelje

Koliko su različiti trendovi radnički prava u Srbiji i Evropi najbolje se može videti na primeru skraćenja radne nedelje. Ovo nije samo trend u pojedinim evropskim državama već i logična posledica razvoja tehnologija i produktivnosti rada. I dok na Starom kontinentu to postaje trend, kod nas ima više otpora ka toj ideji. Neke kompanije za Zapadu uočile su povećanje produktivnosti za čak 40 odsto, po kome bi četiri dana bila obavezna da dolaze na posao, a jedan dan bi radili od kuće. U našoj zemlji zaposleni, ali ni poslodavci nisu oduševljeni ovom idejom jer, kako navode, ovakva promena ne bu unela pozitivne aspekte u firme. S druge strane, ni radnici nisu za ovu mogućnost jer strahuju da bi bili manje plaćeni. U Srbiji je, međutim, dominantan stav o neprekidnom radu, dogma da prosečan radnik mora raditi bar 12 sati dnevno, šest dana u nedelji, kako bi uspeo da zaradi dovoljno da prehrani porodicu i podmiri najosnovnije potrebe domaćinstva. To dokazano nije tačno, a često neplaćeni prekovremeni rad i radna eksploatacija idu samo u korist poslodavaca koji na taj način ostvaruju ekstraprofit koji kasnije nesmetano iznose iz zemlje u neki od takozvanih poreskih rajeva.

Komentari41
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

nikola andric
Takozvano ''radno pravo'' je na zapadu vrlo dobro uredjeno. Pored toga kolektivni ugovori se svake godine sklapaju sa organizacijama poslodavaoca i sindikata. Dodatna institucija je ''socijalno ekonomski savet'' u kome su clanovi drzava predstavnici poslodavaoca i sindikati. Zove se ''dogovorna ekonomija'' ili ''Rajnski model''.
Gojko
Kapitalizam je jedini sistem koji moze da obezbedi napredak i bolji kvalitet zivota. Mora se naci nacin kako obuzdati pohlepu sto nema veze sa kapiralizmom vec ljudskom prirodom i gluposcu. Ziveo kapitalizam.
Zoran
Ludilo kapitalizma moze da prikoci samo vera, NISTA VISE. Cak ne mora ni vera u boga, ako ima neka druga vera u moral, moze i to, recimo ima neki su pristalice da ako rade lose lose ce da im se vrati, a uopste boga ne ubacuju u sve to. To je ipak neka vera. I to koci. Kapitalizam je toliko jak kad se zalaufa da je to cudo nevidjeno ako ne padnes sa moralom. Sto rekao Bregovic(ko ne poludi...): Kome ne padne moral u kapitalizmu, taj nije normalan. :) Ali moze i to.
Zoran
Pohlepa u Americi je resavana, a i sada dosta, putem vere. To je ono sto je Amwriku cinilo a i jp suvek cini jakom. Zato su im svi zakoni odokativnom metodom doneti, neprecizni, ali je vara ta koja tera coveka da ih postuje. Moral preko vere. Znaci kombinacija vere i kapializma je dobitna kombinacija. Komunisti nisu imali nijedno od te dve stvari.
Hajduk Veljko
Naravno da nema. Imaju prevo da rade I cute. Da plate fiksne troskove, I lako date I rado uzete kredite. I da na kraju meseca, boga mole da nesto pretekne. I tako u krug, bez kraja.
Danko
E pa eto. Od demonstracija i borbe Americkih radnika sa zrtvama za skracenje radnog vremena i uspeha u toj borbi preko zabrana do obaveznog praznovanja u SFRJ do danas kad radno vreme traje 12 i vise sati,nosenje pelena,kaznjavanje radnika od gazda vezivanjem za stub i batinanjem,o raznim vrstama ponizenja i omalovazavanja kako od gazda tako i od tzv politicke elite koja ih naziva lenjivcim i neradnicima, a u isto vreme sve sto su radnici izgradili i stvorili su prigrabili,rasprodali,unistili...
КиZа
Капитализам је класно друштво и што пре радници то (поново) схвате то боље за њих! Држава која доноси законе који иду на руку "послодавцима" (у ствари капиталистима), није и не може бити заштитник радничких права. За та права радници се морају (поново) изборити, а то без јаких и јединствених синдиката није могуће. Такође, радници се не смеју утапати у постојеће странке које раде у интересу капитала, већ морају основати радничке партије и имати своје праве представнике у власти! Само кажем...

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.