Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ra­ma­zan u Ju­sti­ni­ja­no­voj cr­kvi

Mu­sli­ma­ni iz ra­znih de­lo­va sve­ta do­šli su ovih da­na u Is­tan­bul na noć­ne mo­li­tve u Aja So­fi­ji
Предах испред Аја Софије после ноћне молитве (Фото EPA-EFE/Erdem Sahin)

Pr­vi put po­sle go­to­vo de­vet de­ce­ni­ja u Cr­kvi Sve­te So­fi­je to­kom me­se­ca Ra­ma­za­na odr­ža­va se te­ra­vih na­maz – noć­na mo­li­tva. To je pri­vu­klo mno­ge mu­sli­ma­ne, ne­ki su zbog to­ga u Is­tan­bul sti­gli iz ino­stran­stva.

Mno­gi Tur­ci su odu­še­vlje­ni od­lu­kom da se to hri­šćan­sko sve­ti­li­šte po­no­vo pre­tvo­ri u, ka­ko se zva­nič­no sa­da ka­že, Aja So­fi­ju ve­li­ku dža­mi­ju. Lo­kal­ni me­di­ji be­le­že iz­ja­ve ver­ni­ka ko­ji su pr­vi put uče­stvo­va­li u noć­nim mo­li­tva­ma u Aja So­fi­ji. „Sre­ćan sam zbog te od­lu­ke. Ne­mam re­či da vam opi­šem šta ovo za me­ne zna­či”, is­ti­če Ibra­him Mal­koč (50). „Sti­gao sam iz Austri­je da kla­njam te­ra­vih na­maz u Aja So­fi­ji. Ovo je ne­za­bo­ra­van do­ži­vljaj”, ka­že Su­lej­man Če­lik. Mno­gi ver­ni­ci su pri­zna­li da ra­ni­je ni­ka­da ni­su kro­či­li u Aja So­fi­ju dok je bi­la mu­zej, iako su ro­đe­ni u Is­tan­bu­lu, sa­mo ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra od hri­šćan­skog sve­ti­li­šta.

Vla­da Tur­ske se ni­je na to­me za­u­sta­vi­la. Pro­šle ne­de­lje je za­vr­še­na ob­no­va me­dre­se (ver­ske ško­le) ko­ja se na­la­zi uz Aja So­fi­ju ko­ja je no­si­la ime Fa­tih po osva­ja­ču Kon­stan­ti­no­po­lja sul­ta­nu Meh­me­du Dru­gom.

„Mi smo za­do­volj­ni što se gra­du vra­ća još je­dan va­žan obje­kat či­ji su tra­go­vi iz­bri­sa­ni na­mer­no. Men­ta­li­tet ko­ji je Aju So­fi­ju odvo­jio od na­šeg stvar­nog iden­ti­te­ta i pre­tvo­rio je u mu­zej, na­ža­lost, ni­je mo­gao da to­le­ri­še ni obli­žnju me­dre­su. Ovo je isto­rij­ska me­dre­sa Fa­ti­hov va­kuf (za­du­žbi­na osva­ja­ča, sul­ta­na Meh­me­da Dru­gog) ko­ja je ver­ni­ci­ma slu­ži­la kao ko­lev­ka na­u­ke i mu­dro­sti. Ti­ho je uklo­nje­na”, iz­ja­vio je pred­sed­nik Ta­jip Er­do­gan ko­ji je pri­su­stvo­vao otva­ra­nju te ver­ske ško­le. On je kri­ti­ko­vao ve­li­kog re­for­ma­to­ra Ata­tur­ka, ma­da se ni­je usu­dio da iz­u­sti nje­go­vo ime: „Men­ta­li­tet ko­ji je že­leo da bu­de ve­ći za­pad­njak od sa­mih za­pad­nja­ka ni­je znao vred­nost na­šeg kul­tur­nog na­sle­đa sta­rog ne­ko­li­ko hi­lja­da go­di­na”.

Nje­na sud­bi­na je bol­na: de­vet ve­ko­va je bi­la ono što je­ste – cr­kva, 480 go­di­na je bi­la ono što ni­je – dža­mi­ja, a 90 go­di­na mu­zej

Isto­ri­ja se ne­mi­lo­srd­no po­i­gra­la sa hri­šćan­skim sve­ti­li­štem ko­je je iz­gra­dio im­pe­ra­tor Ju­sti­ni­jan 537. go­di­ne. To je ta­da, ali i sa­da bi­lo ne­vi­đe­no ču­do ar­hi­tek­tu­re ko­je je na te­me­lji­ma pre­ži­ve­lo na­je­zde osva­ja­ča, ra­zor­ne ze­mljo­tre­se, pro­tok vre­me­na. Nje­na sud­bi­na je bol­na do su­za: de­vet ve­ko­va je bi­la ono što je­ste – cr­kva, 480 go­di­na je bi­la ono što ni­je – dža­mi­ja,  a 90  go­di­na mu­zej, ni cr­kva ni dža­mi­ja. Ka­da je sul­tan Meh­med Dru­gi Fa­tih (osva­jač) po­sle vi­še­me­seč­ne op­sa­de za­u­zeo Kon­stan­ti­nolj 29. ma­ja 1453. go­di­ne od­mah je na­lo­žio da se pre­tvo­ri u dža­mi­ju ka­ko bi do­ka­zao do­mi­na­ci­ju mu­sli­ma­na nad hri­šća­ni­ma. Na br­zi­nu je do­gra­đen mi­na­ret, po­sta­vljen mi­hrab ko­ji  od­re­đu­je pra­vac ka sve­ti­li­štu u Me­ki. Ne­ke fre­ske su pre­mal­te­ri­sa­ne ka­ko Meh­me­da osva­ja­ča hri­šćan­ski sve­ci ne bi pro­go­ni­li dok kla­nja Ala­hu. I ta­ko sko­ro pet ve­ko­va. Ka­da  je do­šao na vlast, ve­li­ki re­for­ma­tor Mu­sta­fa Ke­mal Ata­turk je de­li­mič­no is­pra­vio taj isto­rij­ski greh. On je  1934. go­di­ne pre­tvo­rio Aja So­fi­ju u mu­zej – ni cr­kva ni dža­mi­ja – što mu mno­gi ra­di­kal­ni mu­sli­ma­ni ni­kad ni­su opro­sti­li.

Po­što  je učvr­stio po­zi­ci­je u ze­mlji, pred­sed­nik Ta­jip Er­do­gan, od­lu­čio je da is­pra­vi tu „gre­šku”. Na nje­go­vu ini­ci­ja­ti­vu naj­vi­ši sud je cr­kvu po­no­vo pre­tvo­rio u dža­mi­ju, po­što je to bi­la, ka­ko je obra­zlo­že­no, za­du­žbi­na sul­ta­na Meh­me­da Dru­gog. Pre­ću­ta­no je da se ka­že da ju je on oteo od hri­šća­na. Pr­va mo­li­tva u Aja So­fi­ji kao dža­mi­ji po­no­vo je odr­ža­na 24. ju­la 2020. go­di­ne i njoj je pri­su­stvo­vao i Er­do­gan kao i dru­gi zva­nič­ni­ci.

Ala­hu ak­bar (bog je ve­li­ki), ovo smo če­ka­li 88 go­di­na, bi­la su pr­va re­a­go­va­nja gra­đa­na. „Dok smo bi­li mla­di to je bio naš san. Na na­še ve­li­ko za­do­volj­stvo to je sa­da stvar­nost”, iz­ja­vio je tim po­vo­dom Er­do­gan, pre pr­ve mo­li­tve u Aja So­fi­ji.

„Ovo je dan za ža­lje­nje za sve hri­šća­ne”,  iz­no­va ka­žu u  Grč­koj pra­vo­slav­noj cr­kvi.

U Tur­skoj se Ra­ma­zan sa­da, pr­vi put po­sle dve go­di­ne, pro­sla­vlja bez ogra­ni­če­nja ko­ja su bi­la na sna­zi zbog epi­de­mi­je vi­ru­sa ko­ro­na. Ra­ma­zan je je­dan od pet stu­bo­va isla­ma, naj­va­žni­ji i naj­sve­ti­ji me­sec islam­ske ve­re. Tur­ci se pre­ko da­na od su­fu­ra (ju­tar­nji obrok ) do if­ta­ra (ruč­ka po­sle za­la­ska sun­ca) uz­dr­ža­va­ju od uzi­ma­nja hra­ne, pi­ća i lo­ših mi­sli, emo­tiv­nih za­do­volj­sta­va. Od to­ga su iz­u­ze­ti sa­mo bo­le­sni­ci i že­ne ko­je su u dru­gom sta­nju. Pre­ma ve­ro­va­nju, to je me­sec u ko­jem su ob­ja­vlje­ni pr­vi aje­ti, sti­ho­vi iz Ku­ra­na, pre vi­še od 1.400 go­di­na. Dnev­ni post se pre­ki­da po­sle za­la­ska sun­ca ka­da se or­ga­ni­zu­je if­tar, dnev­ni obrok na ko­ji se po­zi­va­ju pri­ja­te­lji. Oni ko­ji su u mo­guć­no­sti pri­re­đu­ju ru­čak i za si­ro­ti­nju. Na­kon ra­ma­zan­skog po­sta je tro­dnev­ni pra­znik Baj­ram (Eid al fi­tr) ko­ji ove go­di­ne po­či­nje 2. ma­ja.

Komentari18
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Чијега пушка, онога и вера. Ислам затире туђу веру, газећи људска и верска права, а по Европи се шири, позивајући се на та иста људска и верска права. Чијега држава, онога и образ: Бајрам Шериф, Мубарек Олсун, поштовани суграђани муслимани!
B.Ćulafić
osle davanja autokefalnosti Ukrajinskoj Crkvi patrijarh Vartolomej gotovo da se i ne čuje. Izgubuio je poverenje medju mnogim pravoslavcima pogotovo u Ruskoj pravoslavnoj crkvi koja je ubedljivo najveća. Ko da brani Svetu sofiju, Šaka Grka koji su ostali u Konstantinopolju.
Dominacija muslimana
Vise puta sam bio u istanbulu. Tamo na svakom koraku postoje dzamije.Ako se dobro sećam preko puta je monumentalna Plava dzamija. Muslimani imaju dovoljno mesta za klanjanje , ali Erdogan sada, kao nekad sultan Mehmed II zeli da pokaze dominaciju muslimana nad hriscanima.
Analiticar
Pitam se sta bi se desilo da Srbi neku dzamiju u Novom Pazaru ili Prijepolju pretvore u crkvu. Ankara bi odmah prekinula diplomatske odnose sa Beogradom, pocela bi da zvecka oruzjem kao sto vec cini zbog Kosova. Ali sila boga ne moli, sta moze mala Grcka i tri hiljade Grka koji još žive u Istanbulu.
dusan1
@stolek , Za vreme Justinijana neka istorija tvrdi da Srbi nisu postojali a sigurno ih kao hrišćana u Konsantinopolju nije bilo ! A što se tiče pretvaranja džamija u crkve eto prva u 'mom' Čačku je nekoliko puta menjala 'bogoslužitelje' i bla čas džamija a čas crkva a da ne pominjemo da sada od nekoliko džamija nema ni jedne ne samo u Čačku nego ni u većim gradovima gde ih je nekad bilo i desetinu ! A očigledno narod više posećuje bogomolje nego muzeje !
Sergej Vozdovic
@stolek Komentar vam je namerno promasena tema i provokacija. Niko nece pretvarati dzamije u crkve kod nas, a sramotno je i tuzno to sto je oskrnavljen najveci pravoslavni hram sagradjen u 6. veku od strane vizantijskog cara Justinijana, rodjenig u Nisu, i necaka Justina vizantijskog grka. Turska nije imala pravnih, ni moralnih osnova za ovo skrnavljenje hrisckanskog zdanja.
Prikaži još odgovora
zaliv.net
Oteto prokleto, sve to dodje na svoje. Nije slucajno sto ni jedan njihov komsija nema lepu rec za njih....

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.