Sreda, 06.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Napuštene životinje – naši beskućnici

Jesenas, u okviru redovne akcije udomljavanja napuštenih životinja, koju dva puta godišnje organizuje „Veterina Beograd”, u ponudi se zateklo samo sedmoro siročića – pet pasa i dve mačke. Ipak, to ne znači da ih je malo jer na često postavljano pitanje koliko tih zlosrećnika skita parkovima i ulicama uvek usledi odgovor – previše, što je odraz ljudske saosećajnosti
(Фото Д. Јевремовић)

Pas je najstariji saputnik ljudi, a smatra se da su skupa oko jedanaest milenijuma. Prijateljstvo s mačkom je upola kraće, podjednako je čvrsto, ali nežnije. Onda je čovek evoluirao, menjajući sebe, okolinu i odnos prema njoj, a dokle je stigao i koliko se promenio, može ustanoviti upravo po sudbini njegovih najstarijih i najvernijih prijatelja. To je geneza koja opominje.

Nekada su ih svrstavali među domaće životinje, ali se odustalo od toga jer im dlaka nije pogodna za tkanje, ne muzu se, meso im je žilavo, a tek nekoliko vrsta može se podučiti za obavljanje korisnih poslova – da vode slepe, za lov, vuču saonica, pronalaženje zatrpanih, spasavanje davljenika, otkrivanje skrivene droge ili eksploziva, čuvanje stoke, hvatanje sitnijih glodara i krupnijih štetočina, bedinovanje svakako, a nekoliko snažnijih rasa pasa i za to da ratuju i ginu umesto ljudi.

Neki ih ne vole, a neki ih se plaše, pa strah premeću u mržnju. Nazivaju ih lutalice mada im više pristaje i tačnije ih opisuje odrednica beskućnik, a uplašeni i izgladneli životare po naseobinama jer su odavno zaboravili da love, inače bi se skrasili u divljini, što dalje od „najboljih prijatelja”.

Nazivaju ih kućnim ljubimcima čak i kad ljubimče drže u šupi ili u avliji na kratko vezano za štenaru, gde ga hrane i poje samo kad se sete, peru kišom, a suše košavom, ali zato uobročeno istresaju na njemu ko zna zašto nakupljeni bes. Zbog toga, kad se taj tužni stvor zatekne na ulici, on i nije napušten, već spasen – vrućina, mraz, vlaga, glad i žeđ manje bole i lakše se podnose nego iznevereno prijateljstvo.

Ne izbacuju se iz kuće i srca samo psi i mačke već i zečevi, papagaji, kanarinci, veverice, hrčci, zmije, gušteri, čak i konji – ona predivna krda na Staroj planini koje svetu gotovo s ponosom predstavljamo kao „autohtonu vrstu”, zapravo su potomci napuštenih predaka koji nisu bili jestivi, pa su stigli da podivljaju.

Cena plemenitosti

Ko je ikad video bar neki od azila za napuštene pse i mačke usvojiće prvo štene ili mače na koje naleti. Neki od tih sabirnih centara su „pod pokroviteljstvom” udruženja za zaštitu životinja kojima se danas i ne zna broj, a nastalih na temelju misije legendarne Jelice Mrkušić, mada je ona to radila sama i besplatno! Nije osnivala NVO, niti ucenjivala druge, ali su pred njenim besom drhtali i moćnici.

Grupa pasa o kojoj brine celo naselje u voždovačkom naselju (Foto: lična arhiva)

Dakle, ima plemenitih ljudi, bilo ih je i biće. O tome svedoči i oko 200.000 „čipovanih” ljubimaca, i nešto manje onih kojima te oznake nisu potrebne jer su trajno tetovirani u srcima najodanijih prijatelja koje neznalice nazivaju vlasnicima, a cinici – gospodarima!

Zli gospodari su najodgovorniji za uvreženu mržnju i strah! Prema podacima Klinike za infektivne i tropske bolesti KCS o ujedima koji se već godinama prikupljaju zbog kontrole širenja besnila, za 95 odsto napada na ljude odgovorni su „vlasnički psi”, najčešće oni koji su prošli neki vid obuke! Zbog takvih gospodara je i smišljena ona mudrost – „Što bolje upoznajem ljude, to više volim životinje”.

Ko zna, možda će jednog jutra Beograd osvanuti bez tih nesrećnika, ne zato što će ih pohvatati i „uspavati” (na bezbolan način potamaniti), već zbog toga što će ljudi promeniti sebe, možda se čak i prodobriti.

Grobljanski bluz

Najčešće se napuštaju stare ili od bolesti iznemogle životinje iz „praktičnih razloga”. Naime, nijedna varoš u Srbiji nema groblje kućnih ljubimaca, a Beograd je poslednja prestonica Evrope koja nema takav park uspomena, pa do juče brižni vlasnici taj nastupajući problem rešavaju izbacivanjem bivšeg ljubimca, a budućeg „biološkog otpada” iz kuće!

Zato valja podsetiti da su na arheološkim lokalitetima drevnog Egipta Speos Artemidos, Beni Hasana, Sakara i Bubastis otkrivena mačja groblja sa sijaset mumificiranih ljubimaca iz vremena Dvanaeste dinastije, pre 4.000 godina.

Komentari8
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sale Vidikovac
Ćerka mi je letos trčala beogradskom ulicom usred dana. Pred nju je iskočio čopor divljih pasa i napao je, bez da ih je ona videla, a kamoli izazivala. Jedna od tih zveri ju je ujela pa je morala u Infektivnu Kliniku (sa covid-19 pacijenatima) po injekcije. Njoj, a i meni i supruzi, je time život bio ugrožen. Ćerka se više ne usuđuje da trči. Znači nama je u glavnom gradu naše zemlje ugroženo pravo na život i slobodu kretanja. A vi pišete o nekim "slatkim kucama". Ko je ovde lud a ko zbunjen?
@Bata
Nije neizbežno da nam decu napadaju divlje životinje u našem komšiluku. To je i te kako rešivo i moguće izbeći. Toga u civilizovanom i uređenom svetu nema. Ima stvari koje se zaista u životu ne mogu izbeći. Napadi čopora divljih pasa usred milionskih gradova nisu jedna od tih stvari, i državni organi bi trebalo da to jednom zauvek spreče. Nemojte nas zamajavati lažnom "brigom" za našu decu. Ljubitelji opasnih pasa pet para ne daju za tuđu decu.
Dragan
Vi ste jedan od onih sto ih truju po vidikovcu predpostavljam..
Prikaži još odgovora
Branko
Politika prosto počinje da vrvi od kroatizama. "Skupa","diljem","ponukao"... Jel imate lektora ili još uvek gajite bratstvo i jedinstvo? Za srpski jezik je karakterističnije reći zajedno su a ne skupa su.
Мада
Уређење које ствара од људи бескућнике нема шансе да реши питање напуштених животиња нажалост. Остаје да појединци отварају невладине организације за бригу о напуштеним укључујући и људе и псе и све остале. Има доста напуштених имања или оних која се могу јефтино откупити и понудити бескућницима кров над главом да се брину о животињама. Средства се могу наћи и из акције добровољних прилога и апликацијама за фондове за заштиту животиња.
Бата
Једно од тумачења мумифицираних мачака из древног Египта је да је то било уобичајено приношење жртве, део молитве и обреда, као данас паљење свеће. На тему бих само рекао, да хоће да се реши решило би се. Као и многи други хронични проблеми и овај се свесно оставља нерешен јер је извор нечијег профита, и још важније извор је сталне фрустрације. Очигледно је да је народ ове земље изложен дуготрајном баражу фрустрација свих врста, са циљем да сви усвојимо оно чувено "Ми смо криви, ми смо заостали"
Dragan damjan
A zar nismo?

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.