Nedelja, 03.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Globalna kriza usporiće privredni rast Srbije u ovoj godini

(ЕПА ЕФЕ - Т.Л.)

Privredni rast Srbije u 2022. godini biće usporen na 3,2 odsto usled globalnih kriza, iako su ranija predviđanja ukazivala na to da će stopa rasta biti 4,4, rečeno je danas na konferenciji povodom predstavljanja polugodišnjeg izveštaja o stanju ekonomije u regionu Zapadnog Balkana.

Ocenjeno je da se Srbija u velikoj meri oporavila od pandemije kovida-19, ostvarivši u 2021. rast realnog BDP-a od 7,4 odsto, koji je podstaknut snažnom privatnom potrošnjom i investicijama.

Prezentaciju je organizovala Svetska banka, a izveštaj su predstavili i komentarisali direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara, viša ekonomistkinja za energetiku Katarina Gasner i vodeći ekonomista za Zapadni Balkan Rikard Rekord.

Prema rezultatima izveštaja posledice rata u Ukrajini negativno se odražavaju na izvoz iz Srbije, kao i na strane direktne investicije, doznake i prihode od turizma. Navedeno je da će Srbija održati makroekonomsku stabilnost uprkos naglašenim negativnim rizicima koji bi se mogli ostvariti u 2022. godini.

Kada je reč o inflaciji, ona je u Srbiji već u porastu, a može se očekivati i njeno dalje ubrzanje, baš kao i u drugim državama Istočne Evrope, usled povećanja cena hrane i energenata na svetskom tržištu, poručeno je na konferenciji.

Direktor Svetske banke u Srbiji Nikola Pontara kazao je da bi fiskalni deficit mogao biti viši od projektovanog zbog usporavanja privrednog rasta i potrebe za većom javnom potrošnjom u formi subvencija i garancija kao podrške preduzećima iz sektora električne energije i gasa koja su pogođena krizom.

„Očekuje se da će privreda Srbije na srednji rok ostvarivati stabilan rast od oko 3 odsto godišnje, što je slično stopi rasta zabeleženoj pre pandemije”, kazao je Pontara.

Prema njegovim rečima, izgledi prevashodno zavise od spoljašnjih činilaca, kao što su rat u Ukrajini i globalna energetska kriza, ali i od brzine kojom Srbija bude sprovodila unutrašnje reforme sa ciljem finansijske konsolidacije svojih javnih preduzeća.

Slično kao i u slučaju Srbije, projekcije rasta korigovane su i za sve druge zemlje Zapadnog Balkana, te će prema novim analizama stopa rasta u regionu u 2022. biti 3,1 odsto.

Direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan Linda Van Gelder rekla je da se, uprkos snažnom oporavku od pandemije, Zapadni Balkan sada suočava sa novim izazovima čiji uticaj dodatno otežava rat u Ukrajini.

Navela je da su najveći izazovi sa kojima se suočavaju zemlje Zapadnog Balkana rast cena energenata i hrane, visoka inflacija i usporavanje trgovinske razmene i investicija.

„Zemljama Zapadnog Balkana biće potrebna pažljivo promišljena podrška u vidu javnih politika koje će im omogućiti da nađu izlaz iz ovih kriza i zaštite značajne rezultate ostvarene tokom 2021, između ostalog i na polju smanjenja siromaštva”, zaključila je ona.

U izveštaju se navodi da na Zapadnom Balkanu ne može biti održivog rasta bez strukturnih reformi u cilju podizanja produktivnosti, jačanja konkurencije, ulaganja u ljudski kapital i unapređenja upravljanja.

Zaključeno je da bi u ovom neizvesnom okruženju privredni rast podstakle mere za smanjenje regulatornih troškova za privredu, povećanje tržišne konkurencije, podršku učešću svih građana na tržištu rada i jačanje nezavisnosti javnih institucija.

Na konferenciji je bilo reči i o sektoru energetike u regionu i o njemu je govorila viša ekonomistkinja za energetiku Katarina Gasner koja je rekla da energetska kriza jasno utiče na sve zemlje Zapadnog Balkana, prenosi Tanjug.

„Osetljivost zemalja se razlikuje u zavisnosti od toga u kojoj meri se države oslanjaju na uvoz prirodnog gasa i električne energije”, kazala je Gasner.

Istakla je da su Vlade zemalja Zapadnog Balkana na samom početku krize sprovele politike, kako bi se ublažili šokovi cena energenata na domaćinstva, kao i na mala i komercijalna preduzeća.

Objasnila je da nemaju sve zemlje kapacitete da ublaže šokove zbog energetske krize, te naglasila da se Srbija nalazi među zemljama koje su imale više mogućnosti da sprovede mere kako bi zaštitila svoje građane i poslodavce.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nadrljacemo
Srbija treba da zaseje svaki pedalj zemlje! Hrane neće biti dovoljno i vice skupa!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.