Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

„Džej Pi Morgan” je „trepnuo” kroz sunčane naočare

Da li je američka megabanka previdela krajnje sumnjivu matricu transakcija kojom je „Rej-Ban” oštećen za oko 272 miliona dolara
Пропуст бацио сенку на пословање чувене банке (Фото: EPA-EFE/Andy Rain)

Udeo američkog dolara u globalnim finansijskim transakcijama u trećem kvartalu 2021. godine, pre nego što su zapadne sankcije protiv Rusije unele sumnju u pouzdanost pristupa valuti SAD, snižen je ispod 59 odsto. To je pad u odnosu na 62 procenta početkom 2020. i 65 odsto pre sedam godina. Inače, taj tempo opadanja (dominacije dolara) ubrzan je u poslednjih nekoliko godina. Tendencija je još dramatičnija kada se uzme u obzir da nedavno jačanje dolara maskira oštar pad njegovog statusa (globalne) rezervne valute promena, koja se, čini se, intenzivirala od trgovinskog rata SAD s Kinom 2018. godine. Ova sumorna procena globalnog statusa dolara potekla je ovih dana iz pera analitičara američke multinacionalne investicione banke „Džej Pi Morgan”, najveće svetske banke po tržišnoj kapitalizaciji i pete po ukupnom imetku u aktivi, vredne oko 3,831 bilion dolara. Poslovično zagledana u strateška kretanja finansija širom sveta, „Džej Pi Morgan” odskora emituje zloglasne signale vodećim akterima zapadnog sveta, pa tako i Evropskoj uniji. Naime, sredinom aprila ta, po oceni finansijskih vlasti SAD, „sistemski važna banka”, prognozirala je da će se cena barela severnoatlantske nafte („brent”) popeti na oko 185 američkih dolara, ukoliko EU ubrzo uvede energetske sankcije Rusiji. Za razliku od najuticajnijih centara političke moći Zapada, koji uveliko zagovaraju oštar otklon od fosilnih goriva, „Džej Pi Morgan” ovih dana insistira da, ako želi da izbegne dramatičnu i dugotrajnu energetsku krizu, svet mora da uloži najmanje 1,3 biliona dolara upravo u eksploataciju nafte i gasa.

Kada „Džej Pi Morgan” izađe sa ovakvim finansijskim upozorenjima, globalne berze smesta reaguju. Ugled ove univerzalne banke, jedne u sastavu američke bankarske „velike četvorke” (uz „Benk of Amerika”, „Siti” i „Vels Fargo”), još deluje neprikosnoveno. Međutim, međunarodna berzanska i šira javnost odnedavno su suočene sa izvesnim primerima poslovne prakse banke „Džej Pi Morgan” koji naizgled bacaju senku na njen status uglađenog poslodavca (s preko 270.000 zaposlenih širom sveta) i pouzdanog finansijskog oslonca širokoj paleti biznisa.

Naime, „u kući” stvari izgleda nisu sasvim blistave.

„Ponašaju se prema nama kao da smo deca koja neće da rade domaći zadatak. U ’Džej Pi Morganu’ niko nikom ne veruje. Nadređeni sumnjaju da podređeni obavljaju svoj posao, sem ako nisu u prilici da ih neprekidno nadgledaju po kancelarijama”, naveo je ovih dana jedan od zaposlenih u prijavi koju je objavio bankarski portal „Banking dajv” iz Vašingtona.

Da proveri koliko su zaposleni „Džej Pi Morgana” prilježni na svojim svakodnevnim bankarskim poslovima, menadžment odskora prati kretanje svojih radnika preko kartica kojima prijavljuju dolazak i odlazak sa posla. Ova praksa postala je rutina otkako je s jenjavanjem pandemije vrh „Džej Pi Morgana” objavio pravilnik za povratak zaposlenih na rad u firmi. Naime, kako je Džejmi Dimon, izvršni direktor banke, obavestio akcionare i zaposlene, polovina globalne radne snage „Džej Pi Morgana” mora da se vrati u kancelarije, na puno radno vreme, 10 odsto moći će da nastavi da radi na daljinu, a preostalih 40 odsto mogu da nastave s „hibridnim rasporedom” (određeni broj dana u firmi, manji deo s radom odnekud).

„Ko sad s platnog spiska ’Džej Pi Morgana’ koliko doprinosi uspešnosti njenih globalnih bankarskih poslova, postalo je tema nadređenih i podređenih. Pojedini rukovodioci sektora preplašeni su nasmrt da će kontrola radnika s vrha piramide uhvatiti da se njihovi službenici ne ponašaju sto odsto u skladu sa ovim pravilnikom, a ima primera i panike”, prenosi američka mreža Si-En-Bi-Si.

Kontrola efikasnosti zaposlenih ovih dana je škakljiva tema u „Džej Pi Morganu” i iz drugih razloga. Velelepno sedište banke u Njujorku zadesila je tako pred kraj aprila neočekivana noćna mora zbog tajanstvenog previda teškog 272 miliona američkih dolara. Naime, ogranak čuvenog francuskog proizvođača naočara za sunce (i čitanje) „Rej-Ban” predao je tužbu nadležnom sudu na Menhetnu protiv banke „Džej Pi Morgan”. Prema „Essilor Manufacturing (Thailand) Co.”, banka je od septembra 2019. godine bila upoznata da se na računu „Rej-Bana” u filijali te banke u Njujorku odvija „krajnje sumnjiva matrica finansijskih transakcija” i da nije reagovala na „crvene zastave”. Tužilac navodi da su „iz čista mira” kroz taj račun „Rej-Bana” umesto uobičajenih isplata u vrednosti od oko 15 miliona dolara, počele odjedanput da izleću vrtoglave sume novca, i to u krajnje nesvakidašnjim zaokruženim dolarskim sumama, na primer, i do 100 miliona dolara odjedanput. Dotični novac se, tvrdi oštećena strana, kretao ka računima regionalnih banaka fiktivnih kompanija na pojedinim „poreski visokorizičnim globalnim adresama”. Sve u svemu, sa konta „Rej-Bana” u Njujorku isparilo je navodno oko 272 miliona dolara. U krajnje diskretnoj i mukotrpnoj globalnoj poteri oštećeni je dosta tog novca povratio, navodi agencija Blumberg. S tim da se još ne zna gde se delo 100 miliona dolara „Rej-Banovih” para. Finansijski ogranak francuske firme sada od čuvene banke traži odgovarajuće obeštećenje pred sudom.

Da li su navodi tužbe tačni, i ako jesu, kako se „Džej Pi Morganu” mogao desiti ovakav previd, utvrđivaće zasigurno interna i sudska istraga u kojoj je ponašanje zaposlenih tek jedna od stavki. Usput, akcije „Džej Pi Morgana”, lidera u bankarskoj industriji po tržišnoj vrednosti i profitu, pale su ove godine za 17 odsto i zaostaju za vrednostima akcija većine takmaca u poslednjih 12 meseci. „Slučaj Rej-Ban” je tu samo treptaj.

 

 

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.