Četvrtak, 19.05.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Profesor Mašinskog fakulteta otkriva tajne svemira

U 27 kilometara dugačkom podzemnom kompleksu u blizini Ženeve, naučnici od 1953. okupljeni u CERN-u, pokušavju da utvrde najsitnije čestice od kojih je sastavljena vasiona, a pre četiri godine pridružio im se i dr Goran Mladenović, sa Univerziteta u Beogradu
Никола Ђикић, Данијел Велимировић, Горан Младеновић и Марко Миловановић (Фото: лична архива)

Ima tek 39 godina i jedan je od uspešnijih srpskih istraživača, koji sa najumnijim inženjerima i naučnicima sa raznih strana planete učestvuje u najvećem i najskupljem istraživačkom projektu razotkrivanja misterije nastanka univerzuma i otkriću od čega je sazdan. Čini to u okviru čuvene Evropske organizacije za nuklearno istraživanje, poznate po francuskoj skraćenici CERN. Zaječarac, profesor Mašinskog fakulteta u Beogradu, dr Goran Mladenović, već je četiri godine u najvećoj međunarodnoj istraživačkoj ekipi. Sa kojom radi na jednom od četiri glavna eksperimenta u akceleratoru, Velikom hadronskom sudaraču, napravljenom na oko stotinu metara ispod zemlje, u pograničnom području Švajcarske i Francuske. Vanredni profesor na Katedri za proizvodno mašinstvo nedavno je osmilio i u glavnom gradu Srbije izgradio tehničko rešenje za nadogradnju jednog od pomenutih eksperimenata, takozvanog ATLAS detektora.

U 27 kilometara podzemnih tunela u blizini Ženeve naučnici iz CERN-a još od 1953. godine pokušavaju da utvrde najsitnije čestice od kojih je sastavljena vasiona. Uz pomoć akceleratora kojima ubrzavaju čestice u suprotnim smerovima gotovo do brzine svetlosti, kako bi se sudarile, simuliraju uslove kakvi su bili nekoliko delića sekundi nakon velikog praska iz kog je nastao svemir. Kako za naš list objašnjava dr Mladenović upravo analizom tih rasprštalih, zalutalih čestica posle ogromnog broja sudara naučnici razotkrivaju kako su, ustvari, nastali osnovni elementi, atomi i molekuli od kojih je kasnije sazdana čitava naša priroda. A Goran Mladenović tome daje doprinos i deo CERN-ove ekipe postao je, kaže, posredstvom druga iz detinjstva, dr Marka Milovanovića, tehničkog koordinatora i zamenika vođe projekta jednog od ATLAS pod-detektora. Ne krije da mu je trebalo dosta truda da dođe do prilike da učestvuje na jednom ovakvom projektu. Ali ističe da je taj uspeh rezultat timskog delanja i uzajamnog poverenja, upornosti i marljivog rada, kao i talenta.

– Marko je počeo saradnju sa CERN-om još od 2009. godine, kada je bio doktorant na Jožef Stefan Institutu u Ljubljani, a mene je uključio u istraživanje 2015. dok je radio na Univerzitetu u Liverpulu u Velikoj Britaniji, gde sam dao doprinos u okviru dela eksperimenta koji je bio vezan za moju doktorsku disertaciju. Ideja za saradnju u CERN-u potiče opet od Marka koji je oduvek želeo da priključi što više saradnika iz Srbije na kome god projektu radio. Otkako je postao zamenik vođe projekta na kome radimo, aktivno je tragao za saradnicima na naša tri najveća univerzita, beogradskom, niškom i novosadskom, kako bi pomogao kvalitetnim stručnjacima i vrednim studentima iz zemlje da pokažu svoje znanje, inventivnost i Srbiju učine što vidljivijom u svetskim naučnim okvirima. Pored nas dvojice u timu je prisutan i Nikola Đikić, student Elektronskog fakulteta u Nišu, koji na našem projektu radi kao programer, a u analizu podataka je, takođe, bio uključen i student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu, Danijel Velimirović – ističe Goran Mladenović i dodaje da naši stručnjaci u CERN-u imaju isti tretman kao svi ostali.

U CERN-u je zaposleno oko 2.500 osoba, uz koje još desetak hiljada eksperata širom sveta radi putem interneta, koji je, naglašava Mladenović, u svom današnjem obliku praktično i osmišljen u toj organizaciji. Odlazak u centar za nuklearno istraživanje neophodan je kada instaliraju i puštaju detektor u rad, rešavaju prateće probleme i redovno održavaju opremu. A da bi održali pozitivan i kreativan duh saradnje ovi saradnici se sastaju i na kolaboracionim institutima i univerzitetima širom Evrope, kada diskutuju o postignutim rezultatima, rešavaju probleme i predlažu ideje za buduće nadogradnje i projekte.

– Naš srpski tim je samo jedan mali deo ogromne ATLAS ekipe u kojoj svako ima svoj doprinos, a svi isti cilj i svi saradnici daju svoj maksimum da ga dostignemo. Srećan sam što imam priliku da budem deo jedne takve saradnje i ponosan što sam nekada samo gledao dokumentarce o nastanku univerzuma i velikom prasku, a danas i učestvujem u tim istraživanjima. To je gotovo pa nestvarno – iskren je prof. Mladenović.

Dodaje da je punopravno članstvo Srbije u CERN-u, od kraja 2018, omogućilo našim predstavnicima da ravnopravno učestvuju u odlukama organizacije o korišćenju sredstva iz budžeta, ali i da ovdašnji studenti i mladi istraživači dobijaju još bolje ugovore i prilike za napredovanje. To je otvorilo svetska vrata i srpskoj privredi da u većem obimu učestvuje na projektima, pa su ovdašnje firme u mogućnosti ravnopravno da učestvuju na tenderima koje raspisuje CERN.

– Mislim da taj potencijal još nije dovoljno iskorišćen, pa se nadam da će tekstovi poput ovog pomoći da se to promeni – ističe Mladenović.

 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
A ja cu vam reci najvecu tajnu univerzuma, kako preziveti sa platom od 300 Evra.
Fizicar
Moja je hipoteza da osnovne cestice verovatno nemaju masu vec samo brzinu - koja se ne moze meriti. Proverite.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.