Sreda, 06.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nova poruka Grete Tunberg: Slušajte najranjivije, ne samo nauku

(EPA-EFE/PAUL WENNERHOLM)

Švedska aktivistkinja Greta Tunberg je samo nekoliko meseci pre nego je stigao koronavirus, zajedno sa kolegama aktivistima organizovala „marš miliona” - verovatno najveći klimatski protest u istoriji. Onda je stigao Kovid-19, zatvaranja i zbog pandemije okončani su školski protesti nazvani „Petkom za budućnost”, a koje je Tunberg pokrenula i proširila po celom svetu. Kao što su države paralizovane zbog virusa korone tako je i njen pokret. Pandemija nije bila samo fizički udarac organizaciji koja se u potpunosti oslanjala na zamah postignut uličnim protestima. Mnoge od uključenih aktivista to je takođe lišilo mesta gde mogu izražavati zajednički strah: ono što deca danas nazivaju „klimatskom anksioznošću”.

Planeta se možda zatvarala, ali Gretin svet se otvarao, ističe u opširnom članku Politiko. Prema intervjuima s njenih 10 najbližih saradnika i kolega aktivista, ono što je sada 19-godišnja Greta čula tokom tih tihih, introspektivnih meseci nju je promenilo i ubrzalo evoluciju onoga na šta su dotad bila usredsređena njena nastojanja.

Kako je pomama za vakcinama naglasila globalne razlike, Greta se bacila na borbu za ravnopravnost u pristupu cepivima - u jednom trenutku zapretivši bojkotom klimatskih pregovora COP26 u Glazgovu, osim ako zemlje ne budu mogle da učestvuju na ravnopravan način. Tada je vlada Ujedinjenog Kraljevstva odgovorila na zahteve zemalja u razvoju uvođenjem programa vakcinacije za delegate i Tunberg je prisustvovala konferenciji. Ona je rekla, u novembru 2021. pred okupljenima na sastanku, da klimatske promene podstiče sistem zasnovan na ideji „da neki ljudi vrede više od drugih”. „Naivno je misliti da bi se problem mogao rešiti korišćenjem istih starih metoda, a ne rešavanjem temeljnih uzroka. COP26 je bio neuspeh'', rekla je i vratila se u školu.

Greta se sa 15 godina vinula među zvezde jednostavnim pozivom da „slušamo nauku”, a sada njena poruka glasi „slušajte najranjivije - i pomozite im da izgrade poštenu budućnost koju traže”. Sve je započelo pojavom virusa korona, zatvaranja i prelaskom na Zum sastanke, koji su promenili nešto temeljno u pokretu Grete Tunberg. Kako su nastali od lokalnih marševa u Evropi, grupom su dominirali belci, severni Evropljani koji su bili manje zabrinuti za sadašnjost nego za budućnost. Međutim, odjednom su se susreli licem u lice s aktivistima iz celoga sveta za koje su klimatske promene bile stvarne, hitne i neposredne.

Boreći se protiv potpuno drugačijeg skupa problema na mestima poput Ugande, Filipina ili Indije, oni su imali potpuno različite ideje o tome šta znači borba protiv klimatskih promena i bili su spremni da svoje bogate, bele prijatelje upozore na njihovo neznanje.

Diša Ravi, aktivistkinja iz Indije, rekla je da su ona i drugi iz siromašnijih delova sveta bili uznemireni koliko njihovi novi prijatelji ne razumeju stvarnost svakodnevnog života s klimatskim promenama. Kako je rekla, ekološki pokret je bio „prilično beo” i ni Gretin nije bio izuzetak.

Čak je i naziv „Fridays For Future” - koji je Tunberg osmislila kao haštag dok su njeni školski protesti još uvek bili samo mali skupovi ispred švedskog parlamenta - bio pogrešan. Za veći deo svetske populacije, klimatske promene nisu nešto o čemu će brinuti u budućnosti, već nešto što je briga – sada.

Aktivisti s južne hemisfere i iz autohtonih zajednica osnovali su grupu pod nazivom MAPA - „Most Affected People and Areas”, u prevodu „Najpogođeniji ljudi i područja” - i odlučili da se „Fridays For Future” treba preoblikovati ako će oni i dalje biti deo pokreta. Organizovali su „treninge dekolonijalizacije” za svoje kolege aktiviste, kojima se Tunberg pridružila.

Tunberg je sve upijala kao sunđer. Počela je sve više da učestvuje u grupama za raspravu. „Razumem”, rekla je Tunberg tokom jedne rasprave o autoritarnom zakonu na Filipinima. „Da biste se borili za klimatsku pravdu, morate imati demokratiju”.

Seme Gretinog prelaska na zagovaranje socijalne pravde prisutno je verovatno od samog početka njenog aktivizma, koji je, kako se isticalo, podstaknut osećajem da su ona i ostatak njene generacije izdani: S obzirom na uzrok i posledice klimatskih promena, zašto odgovorne odrasle osobe - roditelji, učitelji, političari - nisu činile više? Zašto niko nije paničio?

U ranim tinejdžerskim godinama, Tunberg se razbolela. Prestala je da jede i govori. Aktivizam je, rekli su i Greta i njeni roditelji, bio njen spas. To je ujedno bio i proces pronalaženja i povezivanja s ljudima koji pate od sličnih strahova i dele njen stav da su, u završnici, klimatske promene moralno pitanje: ispravno i pogrešno - ili kako je rekla, crno-belo.

Jedna njena rana prekretnica u razmišljanju, kako navodi Politiko u tekstu, dogodila se tokom njenog putovanja u Sjedinjene Države 2019. Gretu je generalni sekretar UN Antonio Gutereš pozvao da govori na samitu u Njujorku. Ona je umesto avionom sa ocem prešla Atlantik na pozajmljenoj sportskoj jedrilici.

Džejmi Hen, koji za sebe kaže da je ostareli omladinski aktivista i koji je Greti pomogao u organizaciji rasporeda tih dana, prisetio se da je bio iznenađen koliko je Gretin pristup bio u suprotnosti s vrlo rasno osvešćenom politikom američkog pokreta mladih za zaštitu životne sredine.

Tada na sastanku s predsednicom Predstavničkog doma Nensi Pelosi u Kongresu, Tunberg je sedela pored Tokata Ajron Ajs, vođe mladih Sijuksa, čije se pleme borilo protiv izgradnje naftovoda. Kad je Ajron Ajs ustala da govori, pokazala je na sliku Abrahama Linkolna - belca koji je bio odgovoran za ugnjetavanje njenih predaka. Pitala je zašto bi trebala da veruje Pelosi da će doneti pravdu njenom narodu? Ajron Ajs je nakon toga sela plačući.

„Greta ju je zagrlila i sela pored nje”, rekao je Hen. Onda kada je došlo vreme da se svi slikaju s Pelosi, „što je očito ono što je Pelosi tražila”, Greta je odbila i umesto toga ostala je da uteši Ajron Ajs.

Narednih sedmica Greta je putovala po Americi u električnom automobilu. Obišla je sa ocem groblje u Lindstromu u Minesoti, zelenom gradu na jezeru koji sebe naziva „malom Švedskom Amerike”, koji je osnovan 1894. i nazvan po švedskom doseljeniku Danielu Lindstromu. Tamo su urednim, dobro održavanim grobovima, obeleženi uspešni životi ljudi koji su lako mogli biti preci Tunbergovih.

Greta i njen otac su se potom odvezli u Južnu Dakotu i pridružili se Ajron Ajs u rezervatu Pajn Ridž da bi posetili kameni spomenik u Vaundid Niu, gde je 300 pripadnika naroda Lakota 1890. godine masakrirala američka vojska.

Tunberg je bila zapanjena kontrastom i nejednakošću između dve zajednice koje su živele u isto vreme i koja je još uvek bila postojana više od 100 godina kasnije. Oni koji su videli tekst knjige koja izlazi na jesen rekli su da je Tunberg navela da su joj ta 24 sata dala novi pogled na svet koji se sada trudi da prihvati.

Niko od bezbrojnih aktivista, političkih ličnosti, naučnika ili pisaca koji su došli pre Grete se nije probio na način na koji je to učinila ona. Njena slava donela joj je i sve elemente koji prate međunarodnu aktivističku superzvezdu tog kalibra: nastup u Ujedinjenim nacijama, nagađanja o Nobelovoj nagradi za mir, jezive pretnje smrću, prepucavanja na Tviteru s Donaldom Trampom…

 Ali, prema njenoj proceni, sve to donelo je malo stvarne promene. „Oni pozivaju mlade ljude na ovakve sastanke kako bi se pretvarali da nas slušaju”, rekla je na konferenciji za mlade u Milanu u Italiji uoči COP26 prošle godine.

Stvari su se ipak promenile u Gretinoj eri. Klimatske promene su sada geopolitičko pitanje prvog reda - ono je uključeno i u svet finansija i čini se da lideri poput Borisa Džonsona sebe vide kao predane klimatske prvake - iako Tunberg to ne vidi tako.

Gretine nove poruke o klimatskoj pravdi - a to je osigurati da se teret klimatskih promena i borba protiv njih pravedno podeli - teže je prodati u hodnicima moći nego podstaći kreatore politike da „slede nauku”. U pregovorima UN-a o klimi, na primer, Evropa i Sjedinjene Države godinama su uspešno stopirale zahteve siromašnih zemalja za nadoknadom štete uzrokovane klimatskim promenama.

U međuvremenu, pokret se smanjio. Mnogi mladi ljudi koji su se odazvali na Gretin detinji apel za poštenom budućnošću, udaljili su se kada je pokret počeo ispitivati ​​što bi pravednost zaista zahtevala. „Potpuno smo svesni da nas više nema u milionima na ulicama”, rekla je poljska aktivistkinja Dominika Lasota.

 Za Gretu je iskustvo rada s aktivistima koji su suočeni s represijom pomoglo da shvati koliko je drugačije biti klimatski aktivist u različitim zemljama. To ne znači da se udaljava od aktivizma, rekli su njeni prijatelji. Iako je govorila da će otići na fakultet nakon što završi poslednju godinu srednje škole, koju je preskočila da bi otišla u SAD, čini se da još ništa nije odlučila i da joj aktivizam još uvek oduzima veliku količinu vremena.

Gretino zalaganje za klimatsku pravdu takođe se poklapa sa širim razračunavanjem koje se događa unutar zelenog pokreta. Environmentalizam ima istoriju zanemarivanja glasova onih najosetljivijih na klimatske promene čiji zahtevi često nisu bili u centru aktivnosti. Međutim, u novije vreme, događaji poput Kovida 19 i ubistva Džordža Flojda u Americi podigli su svest o nejednakosti i nametnuli raspravu o tome šta bi - ili još važnije, koga - ekološki pokret trebao zastupati. To je stvorilo dubok i bolan jaz u zelenom pokretu - između i unutar grupa - kažu stariji aktivisti zelenih kampanja.

Kao što je Greta primetila, ne plaćaju svi istu cenu za neaktivnost. Međuvladin panel UN za klimatske promene nedavno je otkrio da otprilike polovina ljudi na Zemlji živi u okolnostima zbog kojih su izuzetno ranjivi na uticaje klimatskih promena.

Ovo davno predviđeno deljenje sveta na dve budućnosti - koje je nadbiskup Desmond Tutu nazvao „aparthejdom klimatskih promena” kada je Greta imala samo četiri godine – imaće strašne posledice za više od tri milijarde najsiromašnijih ljudi na svetu, ako se ispuni predviđanje i globalne temperature narastu više od 1,5 stepeni. Tunberg se, kako navodi Politiko, nada da će savez s tim ljudima moći da izgradi kritičnu masu koja joj je potrebna da bi se kao i inače provukla kroz politiku.

Komentari12
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mira, Malme
Ovu komediju, protiv većinske volje, finansiraju Švedski poreski obveznici preko partije njenih roditelja. Suština priče je da je rešavanje klimatskih problema veoma skupo. U nedostatku budžetskih sredstava da nešto učine, vlasti serviraju mladim ljudima kojekakve "grete" kao oblik hleba i igara, da mogu mladi ljudi malo da se izviču, dok oni i dalje ne rade ništa. A sama Greta će uskoro postati ministar u Švedskoj. Jeste da je nepismena bez osnovne škole, ali takvi su im i drugi ministri.
Petar Dozet
Kad poželiš da napraviš ekser, brzo vidiš da ti za to treba nekakav zanat...da ne govorimo o ideji da za svoju firmu napraviš "vebsajt". Ali da te negde iskoriste u politici, izgleda ne treba ništa...možda da pročitaš neki papir.
Kopčanje pozadi
Da biste se izborili sa klimatskim promenama morate imati demokratiju. Eto, vidite kako se u EU bore sa time - sve demokratično, hrana, sirovine i energija iz RF i Ukrajine, a oni sede u Briselu i štede.
Не уби, не кради, не сведочи лажно, поштуј родитеље своје, да ти буде добро у животу..!
Наука без вере спушта човека ни ниво звери - Чехов !
Зоран Чачак (пишимо ћирилицом)
Како си ми још и ти недостајала! "Позива младе..." Млади, њених година, по свету или уче или раде или траже посао. Грета је, како ствари стоје, изабрала занимање. Ко ли то плаћа? Сазнаћемо кад једнога дана позвоне порезници...
Земунац
@Joca Z. Ала сте ви наивни. Колико деце је до сада освајало награде на разним конкурсима о екологији и сличним темама, па су били у насловима само један дан и ништа више. Ова ''чудо од детета'' се вуче по насловима светске штампе и примају је светски лидери само зато што је обично дете из Шведске!? И кажете нема залеђину!?
Joca Z.
Kakve gluposti. Devojka uči redovno u školi i ona je u nebrojenim javnim diskusijama i sa brojnim ekspertima dokazala da je daleko bolje informisana i načitana od odgovornih političara. To podmetanje iza njenih leđa više govori o takvim kritičarima nego o njoj.

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.