Utorak, 05.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Nema zaborava za masakr kasetnim bombama u Nišu

Tog 7. maja 1999. iz aviona NATO- a su bačene bombe iz dva velika tovara sa po 150 zabranjenih „narandžastih ubica”, ubijeno je 16 ljudi, među njima i trudnica
На данашњи дан пре 23 године Ниш је засут касетним бомбама (Фото EPA/Sasa Stankovic)

Niš – Mesec i po dana nakon početka agresije NATO na SR Jugoslaviju i Srbiji, u proleće pre 23 godine, dogodio se najveći i najsvirepiji zločin nad civilnim stanovništvom na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata. Na manje od pola sata od podneva 7. maja 1999. godine, avijacija severne alijanse demonstrirala je svu svoju bezumnu silu i moć i, koristeći prvi put od početka bombardovanja kasetne bombe, inače zabranjene svim međunarodnim konvencijama o ratovanju, pokazala celom časnom i slobodoljubivom svetu svoje pravo lice.

U dva naleta bombardera u razmaku od samo desetak minuta, u 11.30 i 11.39 sati, sprovedeni su najteži i najkrvaviji napadi u toku NATO agresije na miran grad i nevine građane, iza kojih su ostali jauk, lelek i jecaji, koji ni danas, posle više od dve decenije, ne prestaju. U trenu je stradalo 16 ljudi, među njima i trudnica pred samim porođajem, povređeno je i ranjeno više od 50 građana, urušeno je i uništeno preko 125 stambenih zgrada i solitera, srušeno ili izgorelo nebrojeno mnogo porodičnih kuća, u vatrenoj stihiji u pepeo pretvoreno više desetina automobila. Pogođene su bolnice, medicinske ustanove i zdravstvene stanice, fabrike i skladišta, škole, sportski i trgovinski objekti...

Do današnjih dana za ovu tragediju, za ovaj svirepi zločin niko nije odgovarao. Haški tribunal nikada nije pokušao da krivce za teško krivično delo protiv čovečnosti izvede pred lice pravde, a NATO zvaničnici su nevine žrtve i ubijene civile cinično proglasili kolateralnom štetom.

U bombardovanju Niša, koji je tokom dvoipomesečne agresije bio najviše, čak 56 dana i noći, neprestano pod uzbunom i na meti raketa i projektila agresora, tog 7. maja 1999. godine, iz NATO aviona bačene su bombe iz dva velika tovara (kontejnera) sa po oko 150 zabranjenih „narandžastih ubica” u svakom. Bombe su kosile i uništavale sve pred sobom u centru grada: kod zdanja nekadašnje Moravske banovine (danas Niškog univerziteta), u Ulici Anete Andrejević i u Šumatovačkoj, pored zdravstvene stanice „12. februar” i na Nišavskom keju, kraj glavne autobuske stanice, ali i najveće pijace pored Gradske tvrđave. Pale su bombe i na porodične kuće i u dvorišta niškog gradskog naselja Šljaka, na Institut za patologiju Kliničkog centra i parking ove zdravstvene ustanove gde je izgorelo petnaestak automobila, na okolne ulice i kuće, na objekte u kompleksu Sportskog centra „Čair”.

U Nišu je tog 7. maja 1999. poginula i trudnica Ljiljana Spasić (26). Na putu prema pijaci gde je krenula da kupi prve trešnje, pogodio ju je geler i presekao vratnu arteriju. Ova mlada Nišlijka, odlična studentkinja medicine, bila je u sedmom mesecu trudnoće i nosila je devojčicu.  Iskrvarila je za nekoliko minuta, na trotoaru se ugasio i njen i život njene nerođene bebe, koja bi danas imala skoro 23 godine. Nedaleko od mesta gde je stradala Ljiljana, ispred malog restorana u Ulici Anete Andrejević, poginula je mlada konobarica. Najviše nevinih žrtava bilo je u Šumatovačkoj ulici, na desnoj obali Nišave, pored Gradske tvrđave i pijace, kod KC Niš u Ulici Ljube Didića i kod zdravstvene stanice... Ukupno je poginulo 16 Nišlija, a pedesetak je lakše i teško ranjeno i povređeno, mnogi su ostali bez ruku ili nogu, postali invalidi.

Sutradan posle ovog pogroma, 8. maja, bombom velike razorne moći pogođen je i teško oštećen Kameni most u Nišu pored objekta u kojem je u to vreme bio Grčki konzulat. Kasetne bombe na Niš bačene su i 12. maja 1999. godine na naselje Duvanište, pri čemu je povređeno 11 osoba koje su prisustvovale obeležavanju dana Svetoga Vasilija Ostroškog. Srećom, tog dana niko nije izgubio život. Na Niš je tokom bombardovanja ukupno bačeno 36 tovara kasetnih bombi.

Legendarni vojskovođa iz tog perioda i ratni komandant, general srpske i jugoslovenske vojske Vladimir Lazarević, rekao je „da su se 7. maja 1999. godine u Nišu NATO zločinci obračunavali sa nepostojećom vojskom pored pijace i Univerziteta i da su njihov cilj bili nedužni civili, nemoćne žene i deca, stari, nerođena beba”. A, istakao je Lazarević, „upotrebom zabranjene kasetne municije, najubitačnijeg oružja, pogažene su sve ljudske norme”.

Na Niš je tokom bombardovanja ukupno bačeno tridesetak tovara kasetnih bombi, a NATO je posle agresije, pokušavajući da minimizira zločine, saopštio da je „tokom 1999. godine avijacija alijanse sa samo 1.080 kasetnih bombi gađala 218 koordinata u Srbiji, od kojih se 155 nalazilo na Kosovu i Metohiji”.

Generalni sekretar NATO-a Havijer Solana izjavio je posle bombardovanja Niša kasetnim bombama da su „avioni alijanse promašili metu”. Nikada, međutim, nigde nije navedeno koja je to meta bila... Prema izvorima iz vojske SAD, neki od kontejnera sa kasetnim bombama tipa CBU-87 nisu se otvorili iznad „cilja”, kako je planirano, nego odmah nakon izbacivanja iz aviona, zbog čega je nošena jakim vetrom submunicija pala na druge ciljeve unutar grada.

Utvrđeno je da je zadatak da na Niš baci kasetne bombe dobio i holandski F-16.  Nakon ovog napada vojna komanda Holandije donela je odluku da prekine korišćenje kasetnih bombi tokom bombardovanja, što nije bio slučaj sa drugim članicama NATO alijanse. Avioni britanskog Kraljevskog vazduhoplovstva su i nakon ovog slučaja nastavili da ih koriste u napadima na civilno stanovništvo u našoj zemlji.

U godinama posle bombardovanja u proleće 1999, Nišlije su stradale od zaostalih i dotle neotkrivenih „narandžastih ubica” – poginuli su penzioner pored Nišave, kada je u bašti nagazio kasetnu bombu, meštanin u svom vinogradu kada je bomba eksplodirala dok je prolazio, i zakačio je između čokota... A demineri su pronalazili neeksplodirane kasetne bombe u fabrikama i industrijskim pogonima, na krovovima preduzeća i sportske dvorane „Čair”, u dvorištima skladišta i magacina, pored zdravstvenih ustanova, saobraćajnica i u poljima.

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Демос Кратеин
Мени се чини да има заборава. Не можемо да останемо од хвалоспева о ЕУ које слушамо од наших политичара, аналитичара, новинара. Правдају их да чланице ЕУ нису извршиле агресију на СРЈ као чланице ЕУ већ чланице НАТО. А од многих слушамо данас хвалоспеве чак и о НАТО пакту. Важнија су нам 70000 радних места. Исти су као Бата Стојковић у филму ,, Ко то пева".који је говорио да су Немци цивилицазија и сл. Макс Вебер би се поносио Србима.
Драган Љ. Станковић
Било би добро да сазнамо ко је то од НАТО јунака бацао касетне бомбе, Американци, Енглези. Немци или неко трећи? То су све ови који целом свети соле памет о хуманости, демократији, ратном праву итд, па бих волео да знам ко је то урадио конкретно а не овако - сакривањем иза НАТА.
Neven
Da se ne zaboravi, tog dana stradao je i moj kolega sa fakulteta Aleksandar Deljanin, u najbolje godine zivota. Tog dana je sa komsijama razgovarao na ulici ispred svoje kuce, kod Hitne pomoci u Nisu, kada su pale kasetne bombe i ubile svu cetvoricu i njihovog psa. Da se nikada ne zaboravi ovaj zlocin bez kazne ni posle 23 godine,iako advokatski tim kancelarije Aleksic, podnosi tuzbe protiv NATO, ali se iste ne procesuiraju, iz neprihvatljivih razloga.Ostaje nada da je pravda spora, ali dostizna
Максима
Да се никад не заборави, покој им души свим страдалима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.