Petak, 01.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Stogodišnjica rođenja Miodraga B. Protića

Cela godina biće posvećena sećanju na ovog rodonačelnika Muzeja savremene umetnosti, slikara i teoretičara, a program je počeo izložbom njegovih dela u Galeriji Rima
Протић у атељеу, Београд, 1954. (Фото породична архива)

Obeležavanje sto godina od rođenja Miodraga B. Protića (1922‒2014), prvog upravnika Muzeja savremene umetnosti u Beogradu (1965‒1980), koji je svojim delanjem i idejama svakom svom nasledniku dao možda i pretežak zadatak da jednom za njegovog doba uspostavljen nivo pokuša da održi, počelo je lepom izložbom u beogradskoj Galeriji Rima. Reč je o postavci pod nazivom „Miodrag B. Protić: Povodom stogodišnjice od rođenja”, koja traje do 5. juna, a čiji je autor naš poznati istoričar umetnosti i profesor Jerko Denegri.

Protićeva nezaobilazno značajna ličnost protezala se talentom i na poljima likovnog stvaralaštva i teorije umetnosti, autorstva brojnih monografija i studija o modernoj umetnosti, ali u svemu i predano i sa merom, o čemu je i sam govorio: „Uvek sam bio slikar kada sam slikao, pisac kada sam pisao, muzealac kada sam programski utemeljivao Muzej savremene umetnosti.” Na postavci u ovom galerijskom prostoru može se videti deo njegovog opusa – slike iz šeste i sedme decenije 20. veka.

Pažljivo selektovani, reprezentativni radovi potiču mahom iz Protićeve porodične zaostavštine i privatnih kolekcija, među kojima je posebno dragocena retko izlagana „Horizontalna mrtva priroda” iz 1956. Muzej savremene umetnosti u Beogradu za ovu izložbu pozajmio je četiri njegove reprezentativne slike iz svoje zbirke. Izložbena publikacija dopunjena je reprodukcijama drugih značajnih Protićevih dela, među kojima su i radovi iz Savremene galerije Zrenjanina i Narodnog muzeja Crne Gore.

Dela koja su pred publikom pružaju uvid u osnovne postavke Protićeve likovne poetike. Kontinualno sa svojim umetničkim stvaralaštvom Protić je i teorijski obrazlagao prirodu sopstvene slike koju je temeljio na „trinomu linija-boja-predmet” i postupku „semantičkog ključa”. Pripadajući zrelom modernizmu jugoslovenskog posleratnog slikarstva, kako ističe Denegri, kao i liniji umerene apstrakcije na kojoj su bili pojedini predstavnici Decembarske grupe (1955‒1960), čiji je i sam bio istaknuti član, Protić je u svom slikarskom apstrahovanju dosledno i argumentovano, zadržavajući reference na polazišnu predmetnu stvarnost. Izloženi radovi pružaju dobre primere pomenutog „semantičkog ključa”, postupka koga je Protić naslovio, definisao i primenjivao, a kojim se predmet u slici preobražava od sopstvene realne pojavnosti do mentalnog znaka, likovno prikazanog geometrijskom formom. Ovaj galerijski podsetnik upotpunjen je i dokumentarnom građom koja zaokružuje predstavu o Protićevoj svestranoj ličnosti i njegovoj složenoj ulozi u našoj istoriji umetnosti.

Kompozicija sa akvarijumom, 1964, ulje na platnu

Treba istaći i jedan poseban dan u okviru pratećeg programa ove izložbe. Naime, sutra, na dan Protićevog rođenja, Galerija Rima prirediće javni razgovor sa Denegrijem, pod nazivom „Sećanje na Miodraga B. Protića”, u kojem će biti reči o Protiću kao ličnosti i saradniku, kulturnom posleniku, umetniku, teoretičaru i istoričaru umetnosti.

U sklopu nastavka ovogodišnjnih programa posvećenih Protiću, a pod pokroviteljstvom Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, publiku očekuje i izložba „U semantičkom ključu”, koja će tokom meseca jula biti otvorena u Zamku kulture u Vrnjačkoj Banji. U njegovom centralnom galerijsko-muzejskom prostoru biće moguće videti izbor dela iz opusa umetnika, kao i biografsko dokumentarni materijal u vezi sa ranim periodom njegovog rada i života, koji je nesumnjivo bio tesno u vezi sa njegovom rodnom Vrnjačkom Banjom. 
Sam MSUB odužiće se svom osnivaču izložbom u Galeriji legatu Milice Zorić i Rodoljuba Čolakovića, koja će biti otvorena 20. oktobra, na dan otvaranja centralne zgrade muzeja, kao i praznika oslobođenja grada Beograda. Tu će pored reprezentativnih njegovih slika koje se nalaze u kolekciji ovog muzeja biti predstavljena i raznovrsna dokumentarna građa iz arhive Odeljenja za umetničku dokumentaciju muzeja. Biće to i vremeplov posvećen procesu nastanaka i delovanja Moderne galerije (1958), a potom i otvaranju Muzeja savremene umetnosti 1965, kao prve ustanove na jugoslovenskom umetničkom prostoru koja je kontinuirano pratila razvoj jugoslovenske moderne i savremene vizuelne umetnosti i u tom kontekstu biće prikazan i Protićev angažman.
Kako najavljuju iz muzeja, naročita pažnja biće posvećena njegovim aktivnostima u konstituisanju ustanove, stvaranju institucije sa jasnom koncepcijskom orijentacijom i u skladu sa tim tada pokrenutim značajnim poduhvatima muzeja, poput serije izložbi „Jugoslovenska umetnost 20. veka”, zatim brojnim monografsko retrospektivnim izložbama i posebno važnom segmentu – radu na unapređenju i uspostavljanju međunarodne saradnje sa relevantnim muzejskim centrima u svetu. 
Nakon dešavanja u Legatu Zorić-Čolaković biće upriličen i simpozijum u prostoru MSUB. Njegov fokus biće stavljen na tri najznačajnija aspekta Protićevog rada: njegov doprinos na planu umetnosti kao stvaroca, doprinos u oblasti pisanja likovne kritike i proze, kao i za ovaj muzej najznačajniji doprinos u promovisanju i stvaranju muzejskih vrednosti koje su i danas prisutne u radu muzeja. Simpozijum predviđa učešće kolega muzealaca, umetnika i teoretičara umetnosti iz zemlje i regiona.

Komentari0
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.