Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
AKTUELNO: I BOLjI PREVOZ I REKREACIJA

Naglo raste kupovina bicikala

U Srbiji se godišnje proizvede 350.000 bicikala od čega se 70.000 proda na domaćem tržištu, ali i pored toga dvotočkaša je mnogo više na terasama nego na putevima
(Фото Д. Јевремовић)

Bicikl danas ima brojne prednosti u odnosu na automobil, posebno u velikim gradovima. I u Srbiji, prema najnovijim podacima, raste proizvodnja i prodaja dvotočkaša, iako se to toliko ne vidi u velikim gradovima, pre svega u Beogradu. Ali ono što u budućnosti može da bude opredeljujući razlog da se ljudi late guvernala umesto volana jeste problem s parkiranjem. Gradske saobraćajne gužve su sve veće, pa će hteli – ne hteli mnogi izlaz potražiti u biciklu, klasičnom ili električnom, skuteru ili sličnom vozilu na dva točka, prognoziraju stručnjaci.

U poslednjih nekoliko godina naglo je porasla kupovina bicikala u Srbiji. Statistika pokazuje da godišnje proizvedemo 350.000 primeraka od čega se 70.000 proda na domaćem tržištu. Ako se tome doda i kupovina oko 130.000 polovnih, godišnji obrt je oko 200.000 dvotočkaša. Veći deo otpada na zamenu dotrajalih, ali možemo reći da se svake godine uveća više desetina hiljada primeraka ovih vozila, kaže Radomir Pavlović, predsednik Biciklističkog saveza Srbije.

Početni entuzijazam

Toliki porast ipak se ne vidi na ulicama jer čak dve trećine vlasnika „parkirali” su svoje bicikle na terasama višespratnica. Posle početnog entuzijazma dosadi im da svoja prevozna sredstva na „nožni pogon” nose sa spratova stepenicama, pa još ako stanuju u višim delovima grada imaju problem da se uspenju do kuće u povratku. Ako hoće sebi da olakšaju povratak, onda moraju bicikl da spakuju u automobil, odvezu ga do neke ravničarske destinacije kakva je ona pored Ade Ciganlije ili Makiša, a onda opet automobilom u povratku do Julinog, Petlovog ili Labudovog brda.

U Novom Sadu i ostalim vojvođanskim gradovima i manjim mestima rekreativni biciklizam je razvijeniji. Bicikl se mnogo češće koristi da bi se otišlo do prodavnice, škole, u grad, prešlo s jednog kraja sela na drugo.

Centralna Srbija ima nepovoljniji reljef, ali zato pruža lepe mogućnosti za planinski biciklizam i to naročito u zlatiborskom kraju, kraljevačkom, crnotravskom gde se održavaju biciklistički krosevi.

Poznato je da kroz Srbiju prolazi i međunarodna biciklistička ruta koja se prostire od Atlantika do Crnog mora i prati tok Dunava, a tu ima puno ostalih turističkih sadržaja koji se mogu videti i posetiti, Novi Sad, Beograd, Smederevo, Golubačka tvrđava...

Severna i zapadna Evropa su Meka za bicikliste. Holandija je možda i najdalje odmakla u kulturi upotrebe bicikla u svakodnevnom saobraćaju. U ovoj zemlji upotreba dvotočkaša toliko je masovna da su puni parkinzi ispred škola i firmi, na posao se putuje ovim prevoznim sredstvom, a deca se od malih nogu uče da voze bicikl, tako da je iz te masovnosti iznikao i veliki broj svetskih i evropskih šampiona u sportskom biciklizmu.

U Kini su bicikli ponovo u modi, samo što biciklisti ne nose više radničke kombinezone s kapama kao u prošlom veku. Danas se u ovoj zemlji može naići na milione bicikala modernog i izvanrednog dizajna.

U Danskoj se može biciklom ući i u lift, a i stambene zgrade se grade da bi se prilagodile lakšoj upotrebi i čuvanju dvotočkaša.

U Francuskoj Strazbur se smatra glavnim biciklističkim gradom ove države, na dva točka može se stići u svaki kutak ovog velelepnog mesta, mada i u Parizu nije retko videti moderne i lepo obučene dame u visokom štiklama kako voze bicikl i to sve više na električni pogon.

(Foto N. Marjanović)

Generalna skupština je 2018. proglasila 3. jun za Međunarodni dan bicikla, čime je prepoznala značaj ovog prevoznog sredstva i njegov doprinos postizanju ciljeva održivog razvoja. Međunarodni dani su i prilika da se poveća informisanost o određenim pitanjima i da se pozove na akciju. Stručnjaci Ujedinjenih nacija naveli su istraživanja koja su pokazala da je vožnja bicikla zdrava, jeftina i ne zahteva mnogo prostora za parkiranje. Kompanije su izračunale da zaposleni koji voze bicikl do posla ređe uzimaju bolovanje, kreativniji su i imaju tendenciju da budu srećniji. Konačno, na nivou urbanog planiranja i razvoja, vožnja bicikla može da unapredi grad u kome živite smanjenjem buke i vazdušnog zagađenja, zastoja u saobraćaju i prostora za parkiranje.

– Vožnja bicikla danas u urbanim sredinama nije samo rekreacija ili sport, on je prevozno sredstvo. Želimo da pokažemo da je vožnja bicikla lak, zdrav i jeftin prevoz koji doprinosi boljoj životnoj sredini – kaže Pavlović.

Iako sezona dvotočkaša traje od 1. marta do 1. novembra, u severnim evropskim zemljama navikli su da voze i po kiši, kaže naš sagovornik, bivši reprezentativac koji je proputovao dobar deo sveta i upoznat je s prilikama na biciklističkim stazama. On kaže da i u Evropi ima puno parkinga u gradovima za vozila na dva točka. Od prvog susreta s nekim evropskim gradom na aerodromu pa do centralnih gradskih ulica svuda se mogu, na svakih pet stotina metara, videti privezani bicikli.

Nekad glavni prevoz radnika

I kod nas je nekad bilo tako, ispred fabrika radnici su ostavljali svoje pouzdano prevozno sredstvo i parkirali ispred kapija. Putovali su do radnih mesta i po pet-šest kilometara dok nisu prešli na „fiće” i „stojadine”. To je davno prošlo vreme, sada možemo videti ispred nekih firmi parkirane motore, a kada je reč o biciklima, oni su bar u Beogradu prognani i iz pešačkih zona, kakva je recimo Knez Mihailova.

– Naravno, postavlja se pitanje koliko je zdravo voziti bicikl, ako živimo u zagađenim gradovima kako pokazuju statistički podaci. Međutim, iznenadiće se mnogi kada kažem da je naučno dokazano da se kod biciklista u odnosu na pešake kao učesnike u saobraćaju vezuje 20 odsto manje otrovnih materija. Takođe je dokazano da je uticaj štetnih gasova na biciklistu manji nego kada se sedi u automobilu. Video sam skoro da i kod IMR-a u Rakovici stoje parkinzi za bicikle još od pre više decenija. I to me je podsetilo na neko davno vreme. Sada je mnogima motiv rekreacija, pre svega osećaj i psihičkog zadovoljstva, ali doći će vreme kada će problemi s parkinzima u gradu ponovo vratiti slike bicikala ispred portirnica kompanija – kaže na kraju razgovora Radomir Pavlović.

​Električni sve omiljeniji

Dok je kod nas tek krenula „moda” električnih bicikala, Svetska biciklistička organizacija počela je da organizuje i nacionalne šampionate u ovoj kategoriji. Na ulicama se primećuje da sve veći broj dostavljača hrane ima električne bicikle. Stariji ljudi i invalidi koji se jedva kreću mogu električnim biciklom da idu na rekreaciju, tako da je to sada hit u svetu.

Ovi bicikli pokreću se na baterije, a imaju električni motor, a na ručkama volana potenciometar za regulisanje brzine. Motor se uključuje kada su, recimo, na uzbrdicama i strmijim delovima, čak i na serpentinama, koje ovo vozilo s lakoćom savladava. Brzina koju može da razvije je do pedeset kilometara, ali je na biciklističkoj stazi dozvoljeno 30 kilometara na sat, kaže Radomir Pavlović.

(Foto N. Marjanović)

Beogradske staze

Beograd je karakterističan po neravnom terenu, naročito u starom delu grada, a hronično nedostaju i biciklističke staze. Ipak na širokim bulevarima Novog Beograda situacija je mnogo povoljnija, ali ni tamo biciklista nema baš u velikom broju. U starom delu grada nedostaju staze, retka su mesta gde ih ima kao od Autokomande do Trošarine i od Ade Ciganlije do Dorćola. To su prema propisima dozvoljene staze.

Centar grada nije bezbedan, posebno od Kneza Miloša do Trga republike i prema Slaviji. Velike gužve predstavljaju opasnost za vozače dvotočkaša, jer mi nemamo tu saobraćajnu kulturu poštovanja biciklista. Metar i dvadeset santimetara potrebno je da automobil obiđe biciklistu, ali to je kod nas mnogo kraće, samo što ga ne zakači po laktu.

U Beogradu se puno vozi starim Obrenovačkim drumom kroz Makiš od Ade pa do Umke. Mnogi se vraćaju tim istim putem, a neki odlaze prema Ibarskoj magistrali pa se onda različitim putevima, najčešće Avalskim putem, vraćaju prema centru grada. Mnogi dovoze kolima bicikl do biciklističke staze i vraćaju ga kući opet u gepeku automobila. Drugi idu od Surčina do Obrenovca ili čak Obedske bare što je takođe za bicikliste zanimljiva ruta.

– Novi Beograd ima odlične staze, naročito u blokovima 45 i 70 duž Save. Doskoro to je bio prelep put koji je išao do Ostružničkog mosta, ali ga je narušila gradnja divljih vikendica – ističe Pavlović.

Parkiraj i bicikliraj

U Beogradu je nedavno počela i nova sezona akcije „Parkiraj i bicikliraj”, koja podrazumeva da vozači mogu da pozajme bicikle u periodu dok im je vozilo parkirano u garažama i parkiralištima „Parking servisa”.

Vozači koji parkiraju svoja vozila na parkiralištima „Ada Ciganlija”, „Milan Gale Muškatirović” i u garažama „Obilićev venac”, „Zeleni venac” i „Masarikova” mogu besplatno da preuzmu na korišćenje bicikle, plaćajući samo cenu parkiranja. Na Adi Ciganliji ima 300 bicikala za odrasle i 100 za decu, dok na četiri velika parkirališta u gradu ima još oko 500 bicikala.

Na ovaj način građani se motivišu da koriste alternativne načine prevoza i to besplatno.

Nadležni su najavili da će do kraja godine biti 150 javnih stanica s oko 1.000 bicikala u Beogradu.

Akcija „Parkiraj i bicikliraj” ušla je u drugu deceniju postojanja, a prošle godine tu uslugu iskoristilo je oko 33.000 korisnika.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Коста
Да, бицикли имају огромну предност, особито кад је реч о кишним данима и знежним олујама, итд. Лако је паркирати бицикл, а и овећи намештај се може пренети на леђима бициклисте...итд. Све се своди на то шта 20-тогодишњаци виде као предност. И то се данас зове "прогрес".

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.