Bez pomaka u razgraničenju BiH i Srbije

Sarajevo – Utvrđivanje granice između BiH i Srbije i dalje je otvoreno pitanje o kom se već odavno službeno i ne razgovara. Proces je praktično „zaustavljen” u junu 2010. godine, kada je održan poslednji zajednički sastanak komisija BiH i Srbije koje imaju mandat da pregovaraju o razgraničenju i identifikaciji granice. Od tada pa sve do danas nije bilo nikakvih aktivnosti. To je za „Politiku” potvrdio Željko Obradović, zamenik predsedavajućeg Komisije za granice BiH.

U međuvremenu, iz Beograda je bilo određenih ponuda, ali i to je ostalo na neformalnom nivou, zbog nespremnosti Sarajeva, prevashodno dela bošnjačke političke strukture, da se u razgovorima o spornim pitanjima napravi određeni iskorak i tako pokuša doći do kompromisnog rešenja. Iskazivanje nespremnosti pratile su neretko i tvrdnje kako „Srbija profitira od potencijala reke Drine, prirodne granice sa BiH” i kako je ona „nešto dužna BiH”.

Obradović smatra da je moguće postizanje konačnog zajedničkog dogovora i da nije nerešivo ni sve ono što su, kako kaže, postavile kolege iz Beograda. Međutim, treba sesti za isti sto i razgovarati, što, napominje on, ne znači nužno i prihvatiti.

„Potrebno je više političke volje prvenstveno, a potom i više poverenja između dveju strana. Granicu treba posmatrati, pre svega, kao tehničko pitanje i ja sam uveren, uzimajući u obzir iskustva nekih evropskih i drugih država, da i mi možemo da prevaziđemo nesporazume u vezi s načinom rešavanja ’spornih’ lokacija na granici, bez obzira na to što od početka pregovora imamo različita mišljenja o tome”, kaže Obradović.

Međutim, u političkim krugovima u Sarajevu, bar zasad, i ne razmišlja se o promeni mišljenja i prihvatanju ponude Beograda da identifikacija i korekcija granice ide „u paketu”. Na to povremeno ukazuju pojedini bošnjački političari uz neizostavnu napomenu da razgovori o eventualnim „izmenama mogu doći u obzir tek nakon što se potpiše i ratifikuje ugovor o granici”. A to je, kako je svojevremeno izjavio, između ostalih, i bivši predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić, „granica koja je utvrđena, međunarodno priznata i potvrđena Badinterovom komisijom i Dejtonskim mirovnim sporazumom”.

Ta ista priča vrtela se u sarajevskim političkim grugovima i 2017. godine, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sastanku u Beogradu s tadašnjim članovima Predsedništva BiH ponudio predlog u formi „non-pejpera” s konkretnim rešenjima za sve četiri sporne lokacije na granici – dve na kojima se nalaze hidroelektrane „Zvornik” i „Bajina Bašta” i dve u blizini Priboja, odnosno Rudog. Bošnjačkom članu Predsedništva BiH Bakiru Izetbegoviću taj predlog nije bio prihvatljiv, pogotovo mu se nije dopala razmena teritorija kod Priboja i Rudog, po principu „metar za metar”.

Trenutno aktuelni bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović svojevremeno je ponudu razmene teritorija okarakterisao kao „podvalu” i „pokušaj prevare na štetu BiH”. A tom razmenom rešio bi se problem pruge Beograd–Bar, koja u dužini od 12 kilometara izlazi sa teritorije Srbije i prolazi kroz BiH, kao i problem sela Međurečje, koje je deo opštine Rudo, ali je sa svih strana okruženo Srbijom i ima otežanu komunikaciju sa BiH.

Što se tiče pomenutih hidroelektrana na Drini, koje je u vreme SFRJ izgradila Srbija, a koje bi prema predlogu srpske komisije za razgraničenje trebalo da u celini budu na teritoriji Srbije, Obradović smatra da se nesuglasice s tim u vezi mogu rešiti bez pomeranja granice, bilateralnim sporazumom između dve države o korišćenju tih objekata, što je, prema njegovim rečima, uobičajena evropska praksa.