Sreda, 06.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Bez pomaka u razgraničenju BiH i Srbije

Uveren sam da možemo da prevaziđemo nesporazume u vezi s načinom rešavanja „spornih” lokacija na granici, kaže za „Politiku” Željko Obradović, zamenik predsedavajućeg Komisije za granice BiH
Жељко Обрадовић (Фото: Д. Станишић)

Sarajevo – Utvrđivanje granice između BiH i Srbije i dalje je otvoreno pitanje o kom se već odavno službeno i ne razgovara. Proces je praktično „zaustavljen” u junu 2010. godine, kada je održan poslednji zajednički sastanak komisija BiH i Srbije koje imaju mandat da pregovaraju o razgraničenju i identifikaciji granice. Od tada pa sve do danas nije bilo nikakvih aktivnosti. To je za „Politiku” potvrdio Željko Obradović, zamenik predsedavajućeg Komisije za granice BiH.

U međuvremenu, iz Beograda je bilo određenih ponuda, ali i to je ostalo na neformalnom nivou, zbog nespremnosti Sarajeva, prevashodno dela bošnjačke političke strukture, da se u razgovorima o spornim pitanjima napravi određeni iskorak i tako pokuša doći do kompromisnog rešenja. Iskazivanje nespremnosti pratile su neretko i tvrdnje kako „Srbija profitira od potencijala reke Drine, prirodne granice sa BiH” i kako je ona „nešto dužna BiH”.

Obradović smatra da je moguće postizanje konačnog zajedničkog dogovora i da nije nerešivo ni sve ono što su, kako kaže, postavile kolege iz Beograda. Međutim, treba sesti za isti sto i razgovarati, što, napominje on, ne znači nužno i prihvatiti.

„Potrebno je više političke volje prvenstveno, a potom i više poverenja između dveju strana. Granicu treba posmatrati, pre svega, kao tehničko pitanje i ja sam uveren, uzimajući u obzir iskustva nekih evropskih i drugih država, da i mi možemo da prevaziđemo nesporazume u vezi s načinom rešavanja ’spornih’ lokacija na granici, bez obzira na to što od početka pregovora imamo različita mišljenja o tome”, kaže Obradović.

Međutim, u političkim krugovima u Sarajevu, bar zasad, i ne razmišlja se o promeni mišljenja i prihvatanju ponude Beograda da identifikacija i korekcija granice ide „u paketu”. Na to povremeno ukazuju pojedini bošnjački političari uz neizostavnu napomenu da razgovori o eventualnim „izmenama mogu doći u obzir tek nakon što se potpiše i ratifikuje ugovor o granici”. A to je, kako je svojevremeno izjavio, između ostalih, i bivši predsedavajući Saveta ministara BiH Denis Zvizdić, „granica koja je utvrđena, međunarodno priznata i potvrđena Badinterovom komisijom i Dejtonskim mirovnim sporazumom”.

Ta ista priča vrtela se u sarajevskim političkim grugovima i 2017. godine, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na sastanku u Beogradu s tadašnjim članovima Predsedništva BiH ponudio predlog u formi „non-pejpera” s konkretnim rešenjima za sve četiri sporne lokacije na granici – dve na kojima se nalaze hidroelektrane „Zvornik” i „Bajina Bašta” i dve u blizini Priboja, odnosno Rudog. Bošnjačkom članu Predsedništva BiH Bakiru Izetbegoviću taj predlog nije bio prihvatljiv, pogotovo mu se nije dopala razmena teritorija kod Priboja i Rudog, po principu „metar za metar”.

Trenutno aktuelni bošnjački član Predsedništva BiH Šefik Džaferović svojevremeno je ponudu razmene teritorija okarakterisao kao „podvalu” i „pokušaj prevare na štetu BiH”. A tom razmenom rešio bi se problem pruge Beograd–Bar, koja u dužini od 12 kilometara izlazi sa teritorije Srbije i prolazi kroz BiH, kao i problem sela Međurečje, koje je deo opštine Rudo, ali je sa svih strana okruženo Srbijom i ima otežanu komunikaciju sa BiH.

Što se tiče pomenutih hidroelektrana na Drini, koje je u vreme SFRJ izgradila Srbija, a koje bi prema predlogu srpske komisije za razgraničenje trebalo da u celini budu na teritoriji Srbije, Obradović smatra da se nesuglasice s tim u vezi mogu rešiti bez pomeranja granice, bilateralnim sporazumom između dve države o korišćenju tih objekata, što je, prema njegovim rečima, uobičajena evropska praksa.

 

 

Komentari4
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Zoran
Sa njima je nemoguc bilo kakav dogovor o bilo cemu.
Pero
I ne treba jer uskoro ce RS biti deo Srbije
slavko
Kako da ne...
Nesa BG
Granica Republike Srpske sa FBIH treba da bude granica Srbije i BIH.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.