Grci više veruju u EU, brinu ih Turska i korona

Od našeg dopisnika

Atina – Kako žive i u šta veruju Grci u 2022. godini? Kako su se ekonomska kriza, pandemija i promene na geopolitičkoj karti sveta odrazile na svakodnevicu i stavove Grka?

Istraživanja pokazuju da oni danas podjednako pozitivno gledaju i na socijalizam i na liberalizam, više veruju u evropske vrednosti i monetarnu uniju nego ranije. Francuskog predsednika Emanuela Makrona smatraju najpopularnijim državnikom, velike simpatije uživa i predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, a popularnost ruskog lidera Vladimira Putina je znatno opala.

Naučnoanalitička organizacija „Dijaneosis”, koja kroz prizmu najvažnijih ekonomskih, političkih i socijalnih pitanja dolazi do slike suštinskih promena u društvu, konstatuje da je Grčka tokom poslednjih godina postala sasvim drugačija zemlja. Pandemija virusa korona je, uz sve ostale potrese koji su prethodili, ostavila duboku kolektivnu psihičku traumu, što je izmenilo pogled na mnoga pitanja.

Tako je od antievropskog raspoloženja danas ostalo malo jer čak 64 odsto Grka želi da „pripada Zapadu”, pozitivno ocenjuje učešće zemlje u EU i smatra da je unija imala dobru strategiju u borbi s pandemijom. Stručnjaci, međutim, ukazuju da ne treba zanemarivati činjenicu da i dalje postoji jezgro od oko 20 do 30 odsto Grka koji se kolebaju ili odbacuju institucije i običaje zapadnog sveta.

Veliki deo anketiranih Grka i dalje kao pojam zla doživljava Turke, muslimane i Nemce. Umorni od konstantnih turskih pretnji, 64,9 odsto Francusku smatra najboljim saveznikom i veruje u Makrona „jer je umeo da se posvađa” s turskim predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom, dok mnogo manji procenat veruje u savezništvo sa SAD. Analiza pokazuje da je do pandemije i neposredno posle promene vlade, odlaska Sirize i dolaska Nove demokratije, među Grcima postojala doza nesigurnosti, ali i mnogo optimizma. Nezaposlenost i niske plate su najveći problemi među mladima, koji u velikom procentu, čak 77,1 odsto, izjavljuju da bi rado otišli iz zemlje u potrazi za boljim uslovima života. Iako je Micotakisova vlada donela odluku da se minimalac podigne za 50 evra i bude 713 evra, mnogi Grci su nezadovoljni jer su uz inflaciju ta primanja nedovoljna za život.

U međuvremenu, osam odsto ispitanika kaže da ne jede meso, 76 odsto tvrdi da vodi računa o svojoj ishrani, čak 62,1 procenat bavi se fizičkom aktivnošću, ide u teretane ili na sportske terene, što je velika promena, posebno za mlađu populaciju, koja je godinama imala problem s viškom kilograma. Stare navike ostaju kada je reč o razgovorima i praćenju politike, čime se bavi više od polovine nacije. Pravdu i slobodu smatraju najvećim vrednostima, 51,7 procenata smatra da istopolni brakovi moraju da se dozvole. Vera u Boga je prisutna kod 82 odsto anketiranih jer Grci, ma koliko se svet oko njih menjao, ostaju jedna od najreligioznijih nacija.

Od čega strahuju? Od daljeg zaoštravanja odnosa s Turskom, ekonomske krize, novog talasa migranata... Iako je broj nezakonitih dolazaka sa turske obale znatno smanjen, 64 odsto anketiranih Grka smatra da vlada mora da ima još strožu migracionu politiku. Brinu ih klimatske promene, ali i pitanje hoće li ova turistička sezona biti dobra.

Zabrinuti su i time šta će biti u septembru, da li će nacija platiti visoku cenu zbog ukidanja svih mera protiv kovida uoči turističke sezone. Jer, u Grčkoj i dalje od korone oboleva oko 10.000 ljudi dnevno.