Zbog šloga na klinici leče oko 5.000 pacijenata godišnje

Građani Srbije najviše umiru zbog infarkta srca i moždanog udara, a mnogi završavaju i sa trajnim invaliditetom. Samo u Specijalnoj bolnici za cerebrovaskularne bolesti „Sveti Sava” u Beogradu godišnje se leči oko 5.000 osoba zbog akutnog moždanog udara.

Dr Marjana Vukićević (Foto: Lična arhiva)

Kako ističe primarijus dr Marjana Vukićević, direktorka ove ustanove, ove godine se navršava 90 godina od otvaranja zdanja na Savskom trgu u kojem je smeštena.

– Bolnica „Sveti Sava” je visokospecijalizovana ustanova koja se bavi lečenjem moždanog udara primenom savremenih metoda lečenja i korišćenjem najsavremenije opreme. Osamdeset lekara pokušava do pomogne bolesnicima iz Beograda, ali i cele Srbije uz entuzijazam i želju da promene sliku i ishod moždanog udara kod nas. Borba nije prestajala ni tokom pandemije kovida, kada su u bolnici lečeni i kovid i nekovid bolesnici sa moždanim udarom, u dve potpuno odvojene celine – naglasila je dr Marjana Vukićević, koja rukovodi najvećom bolnicom ovog tipa u regionu.

Istraživanja pokazuju da kovid 19 tri do pet puta povećava rizik od moždanog udara. Broj šlogova je bio posebno povećan u jeku širenja delta soja virusa korona i to za oko pet odsto. Virus izaziva promene na krvnom sudu, dovodi do upale zida, koji se sužava i na tom mestu može doći do zapušenja krvnog suda. Ujedno, on povećava zgrušavanje krvi, što predstavlja rizik za nastajanje moždanog udara.

– Zaposleni svoje znanje i iskustvo žele da podele sa stručnom javnosti tako da smo organizovali Nacionalni simpozijum posvećen dijagnostici i terapiji teškog moždanog udara. Predavanja su bila u dve sale, sa dve sesije u kojima su obrađeni problemi infarkta i krvarenja u mozgu iz ugla lekara i medicinskih tehničara – dodala je Vukićevićeva.

Najvažnije je da osoba ili ljudi iz njenog okruženja primete simptome moždanog udara, kako bi na vreme bila primenjena terapija. Treba posebno obratiti pažnju na otežan govor, da se lice osobe iskrivilo, da je oslabila ruka ili noga, da je kretanje otežano… U poslednje dve decenije mnogo toga je urađeno u lečenju moždanog udara, ali je i dalje najbitnije da pacijent što pre stigne do lekara. Ako dođe na vreme, u prva četiri i po sata, može da dobije intravensku terapiju koja razbija tromb. U slučaju pojave velikih trombova, kada su zapušeni veliki krvni sudovi, neophodno je da se pacijent odvede u angiosalu, u kojoj će stručnjaci uz pomoć katetera, venskim putem, doći do zapušenog krvnog suda u mozgu, izvući tromb i osloboditi krvni sud za dotok krvi u tkivo koje je trpelo usled nedostatka kiseonika i hrane. Nekada je ova bolest pogađala uglavnom starije od 80 godina, ali sada mnogi traže pomoć posle 50. godine, a ima i onih koji su tek zagazili u četvrtu deceniju života.

Pacijenti koji imaju infarkt mozga borave u bolnici u proseku do 12 dana, a oni s krvarenjem u mozgu tri nedelje. Nakon toga idu na dalju rehabilitaciju.