Nedelja, 03.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zašto država ne reaguje na sunovrat domaćeg ribarstva

Neprekidno beležimo pad proizvodnje šarana i u poslednjih osam godina ona je prepolovljena, a najviše je propala tokom vanrednog stanja zbog kovida 19
(Фото И. Милутиновић)

Krizu u domaćoj proizvodnji ribe kupci u Srbiji osetili su već tokom proteklih praznika, a cene, evidentno je, ni u budućnosti neće mirovati. Šaran koji je za Uskrs mogao da se pazari za oko 600 dinara, već za Đurđevdan nije mogao da se nađe za manje od 700 dinara po kilogramu. Reč je o šaranu iz uvoza, jer domaćeg odavno nema. Iako je, kažu proizvođači, njihov interes da proizvodnja opstane, dešava se suprotno – zapušteno, bez pomoći države i sa previsokim nametima, domaće ribarstvo tone. Srbija godišnje, prema statističkim podacima, uveze između 40.000 i 50.000 tona ribe, pretežno morske i iako bi te količine mogle da se smanje zamenom iz domaće proizvodnje, za sada su to samo lepe želje. Naša zemlja, navode stručnjaci, nikada do sada nije bila u ovakvoj situaciji kada je reč o proizvodnji sveže ribe.

Aleksandar Stajčić, direktor „DTD ribarstva” i potpredsednik Grupacije za ribarstvo pri Privrednoj komori Srbije napominje da je paradoks da riba iz domaće proizvodnje ima bolji kvalitet od one koja do nas stiže iz centralne Evrope, ali da je to trenutno naša realnost. Na čelu je domaće firme koja je trenutno i najveći investitor u proizvodnji ribe u Srbiji i već godinama ukazuju na probleme. Dodaje da jednostavno nemaju nikakvu pomoć ni odgovor da naša država ima interes da zaustavi propadanje ove grane poljoprivrede.

– Sada se više govori o tom problemu. Evidentno je da neprekidno beležimo pad proizvodnje šarana i u poslednjih osam godina je ona prepolovljena. Glavni razlog što se nalazimo u ovakvoj situaciji je to da ne postoji razumevanje države, podrška, a plaćamo ogromne troškove i namete koji su neuporedivo veći u odnosu na proizvođače iz Evrope – kaže Stajčić.

Kriza u proizvodnji šarana, koji je i najprodavanija vrsta ribe na našem tržištu, posebno se produbila tokom korone. Tada je konzumna riba, spremna za prodaju, zbog zatvorenih radnji i vanrednog stanja, silom prilika ponovo vraćena u proizvodni ciklus što je pogubno za ribarstvo. Nova proizvodnja uglavnom nije zasnovana. I tada, a i više puta u prethodnom periodu Grupacija za ribarstvo uputila je inicijative Ministarstvu finansija za ukidanje vodnog doprinosa po svim osnovama kao što je urađeno u Češkoj i Hrvatskoj, što bi doprinelo očuvanju ove grane privrede, ali na žalost i dalje država nema rešenje za to.

– Pojavilo se niz faktora tehnoloških i ekonomskih zbog koga sada nema šarana iz domaće proizvodnje. Stalno tražimo pomoć i nemam objašnjenje zašto država nema interes da održi ovu proizvodnju. Svedočimo nelikvidnosti velikih ribnjaka i proizvođača koji su od početka pandemije dovedeni do ivice, prodata je recimo „Ečka”, a novi vlasnici su procenili da je proizvodnja neisplativa. Od jedne velike šanse u poljoprivredi Srbije došlo se do toga da uvozimo ribu iz Mađarske i Češke i drugih zemalja – objašnjava Aleksandar Stajčić.

Upitan šta u ovom trenutku može da se učini, odgovara da nedostaje mala pomoć da se revitalizuje proizvodnja i da se pre svega zaustavi propadanje. Na proizvođačima je da zadrže kvalitet domaće ribe, jer naši kupci već sada plaćaju visoku cenu toga što nemamo svoju proizvodnju.

– Ukidanje vodoprivrednih dozvola ili redukcija tih troškova bi značila mnogo. Mi imamo subvencije od države od oko 10 dinara po prodatom kilogramu, ali to nije dovoljno da bi se zastavio negativan trend proizvodnje. EU svojim proizvođačima daje indirektne subvencije i maksimalno podržava ovu vrstu proizvodnje – navodi naš sagovornik iz PKS-a.

Pad proizvodnje beleži se u poslednjoj deceniji, a samo tokom 2021. godine u našoj zemlji je proizvedeno za 30 odsto manje ribe nego u 2020. Nekada je pod ribnjacima bilo i do 15.000 hektara. Sada, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, postoji 8.690 hektara šaranskih ribnjaka. Procenjuje se da pastrmskih ribnjaka ima na nekih 14 hektara i to u brdsko-planinskim područjima centralne Srbije. Prema podacima PKS-a više od polovine uvezene ribe je u konzervi, sledi zamrznuta, riblji fileti i na kraju sveža. Uvozimo sa Tajlanda, iz Hrvatske, Španije, Vijetnama, ali i zemalja u regionu.

 

 

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

branislav
Nemože vodja da stigne sve sam da reši,pobogu nastrada siroma?
Banacanin
Pitanje za sve: kako je moguce da je pola srednjeg Banata preplavljeno poluilegalnim ribnjacima a u tom istom Banatu (o ostatku zemlje da ne govorimo) nije moguce kupiti domacu ribu? Da razjasnim: ribnjaci su poluilegalni jer koriste vodu iz Tamisa i ostalih reka bez ikakve kontrole po zivotnu sredinu i uz minimalnu nadoknadu Vodama Vojvodine. Poluilegalne su i jer su vlasnici do parcela dosli kroz burazersku ekonomiju. Poplavjeni su pasnjaci bez ikakve prethodne procene zauvek su unisteni.
Vlajko
Ribarstvo i pravosudje su kod nas usko povezani - oboje su u sunovratu a zbog lova u mutnom!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.