Utorak, 28.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Ne postoji mogućnost polovičnog uvođenja državne mature

Potrebno je vreme da se izgradi poverenje u veliku maturu, ali ne postoje razlozi da ona u punom obimu ne bude uvedena 2024. godine, tvrde u Ministarstvu prosvete
Намера је да пријемни испити на факултетима буду замењени матуром (Фото: А. Васиљевић)

Državna matura će zameniti prijemni ispit na većini visokoškolskih ustanova, tvrde najodgovorniji za uvođenje ove provere znanja na nacionalnom nivou. Univerzitet u Beogradu jednoglasno „podržava uvođenje državne mature u obrazovni sistem od školske 2023/24. godine” naročito zbog njene sertifikacione uloge, kao ispita za kraj srednje škole, ali bar tri-četiri godine „mora zadržati dosadašnji sistem prijemnih, odnosno kvalifikacionih, ispita kao važnog elementa za rangiranje kandidata pri upisu na fakultete.” Da li su nadležni očekivali ovakav stav najstarijeg i najvećeg univerziteta u Srbiji, da li su sa njim saglasni i da li to znači da državna matura u punom obimu neće biti uvedena do 2028. godine? Ima li smisla uvoditi je ne uvažavajući sve tri njene najvažnije uloge (sertifikacija, selekcija i evaluacija)?

− Pripreme za uvođenje državne mature teku po planu. Za sada, ne postoje razlozi da matura u punom obimu ne bude uvedena 2023/24. godine, kako je planirano. Ne postoji mogućnost „polovičnog” uvođenja mature. Matura uvedena 2023/24. godine imaće tri funkcije: sertifikacionu (koja je zakonom propisana kao ispit kojim se završava srednje obrazovanje), evaluacionu (koja je kao eksterno vrednovanje postignuća učenika, ključna za unapređivanje kvaliteta srednjeg obrazovanja) i kvalifikacionu ili selekcionu ulogu za upis na visoko obrazovanje. Tokom protekle dve godine, koliko traje proces usaglašavanja integracije državne mature u upisnu politiku visokoškolskih obrazovnih institucija, nijedan studijski program, fakultet ili univerzitet nije iskazao stav da se državna matura neće vrednovati prilikom upisa − tvrde za „Politiku” stručnjaci iz Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

Objasnili su da uspeh na državnoj maturi predstavlja i uspeh postignut u srednjoškolskom obrazovanju koji se dodaje opštem, prosečnom uspehu maturanata iz četvorogodišnjeg školovanja. Zatim su ukazali da za veliki broj studijskih programa različitih univerziteta u Srbiji, državna matura ima potencijal da u potpunosti zameni dosadašnje prijemne ispite. Već u sledećoj rečenici, u pisanim odgovorima našem listu „veliki broj” istopio se u „pojedine” studijske programe.

− Kvalifikaciona funkcija mature za pojedine studijske programe može biti prihvaćena u „punom obimu”. Za neke studijske programe, na umetničkim fakultetima, na primer, svakako će, kao i do sada, biti organizovani ispiti za proveru posebnih sklonosti i sposobnosti. Za pojedine studijske programe „delimičnom obimu” biće dodati testovi za proveru specifičnih znanja − pojašnjavaju nadležni.

Da državna matura ne može odmah po uvođenju u sistem biti i dovoljna za upis na fakultete nego „moraju” da organizuju prijemne ispite u „prelaznom periodu” koji bi trajao tri-četiri godine, jasan je stav UB. Za to „prelazno” vreme upoređivao bi se uspeh kandidata na državnoj maturi sa uspehom na kvalifikacionom ispitu, opštim uspehom iz srednje škole i uspehom na upisanom studijskom programu. Pod lupom bi bili i valjanost testova, tipova zadataka, način polaganja, softver za obradu podataka... Na osnovu sveobuhvatne analize fakulteti bi dobili pouzdanije parametre o kvalitetu stečenih znanja i efektima uvođenja samo državne mature.

− Fakulteti se nisu izjasnili da neće da vrednuju državnu maturu za upis brucoša, već su izneli predlog o uvođenju „prelaznog” perioda u kome bi neki studijski programi pored vrednovanja rezultata državne mature vrednovali i postignuća na dodatnim ispitima za proveru znanja, sposobnosti i veština. To ne predstavlja kršenje Zakona o visokom obrazovanju. Način vrednovanja mature od strane fakulteta nije oročen nikakvom vremenskom odrednicom, a mogućnost da visokokonkurentni studijski programi evaluiraju rezultate učenika postignute na državnoj maturi, njihov opšti uspeh u srednjoj školi, uspeh postignut na dodatnim ispitima za upis na fakultet i koreliraju sa uspehom koji učenici postižu na studijama samo može da osnaži brigu i podršku za unapređivanje kvaliteta državne mature, i posebno kvaliteta srednjeg obrazovanja u Republici Srbiji. Potrebno je vreme da se izgradi poverenje u državnu maturu i to je razumljivo − razjasnili su znalci iz prosvetnog vrha.

To potrebno vreme već se meri decenijama. Stručnjaci koji proces, od ideje do konačnog uvođenja i vrednovanja državne mature, pomno prate znaju da je još 2001. godine, kada je ministar prosvete bio Gašo Knežević, postojala namera da prva generacija koja na osnovu položene male mature izađe iz klupa osmoletki bude i prva koja će za završetak srednje škole polagati veliku maturu.

Predlozi upisa po novim pravilima utvrđeni za 40 odsto studijskih programa

Sve visokoškolske ustanove, po zakonu, do kraja avgusta ove godine treba da utvrde koji se ispiti sa državne mature vrednuju prilikom upisa na studije i da odrede kriterijume rangiranja i izbora kandidata. Da li je ova odredba izlišna ako rezultati državne mature neće biti dovoljni za upis studenata ni u junu 2024. godine?

− Do sredine aprila oko 40 odsto studijskih programa dostavilo je preliminarne predloge o kriterijumima upisa. Proces konsultacija i dogovora sa akademskom zajednicom i univerzitetima je u toku i iznedriće rešenja za sva otvorena pitanja − kažu u resornom ministarstvu.

Stav je Univerziteta u Beogradu da će svi fakulteti koji ga čine, u skladu sa svojim specifičnostima, utvrditi koji se predmeti sa opšte, stručne i umetničke mature vrednuju prilikom upisa na studije, i da svaki fakultet, pojedinačno, može svoja mišljenja i sugestije poslati direktno nadležnom ministarstvu.

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dragan D
Dovoljno je samo ovo "Државна матура ће заменити пријемни испит на ВЕЋИНИ високошколских установа" i sve bude jasno. BU može da radi šta hoće a Ministarstvo prosvete može samo da savije kičmu i gunđa. Ako ste Ministarstvo onda iskoristite svoja ovlašćenja i prestanite da maltretirate nastavnike osnovnih i srednjih škola i uvedite tu maturu ionako pravite predstavu od toga što je postojalo stotinu godina pre vas
Mima
Samo se komplikuje život mladima. Mladih ima manje nego ranije i mnogi fakulteti i više škole ne mogu da popune mesta, posebno imajući u vidu i postojanje privatnih fakulteta ili isturenih odeljenja u manjim mestima. Školovanje se pretvorilo u beskonačno testiranje, a ne u motivisanje učenika. Za testove se uči površno, uz prisustvo straha. Poboljšajte kvalitet nastavnog kadra, platite ih, dajte im slobodu i kreativnost umesto što izmišljate nova testiranja.
Земунац
И треба тестирати. Ова држава није толико богата да баш свако мора да има факултетску диплому. Треба омогућити школовање само за проверене вредности, а то уосталом чине и САД са својим САТ тестом, који ови наши покушавају да копирају. Са неким стварима смо дошли до аспурда да је и за спремачицу потребна лиценца(!?) и не би ме чудило ускоро и факултет, а штанцујемо кадрове који нам не требају, па нам факултетски образовани раде у продавницама и локалима.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.