Dijabetes nije prepreka za profesionalno bavljenje sportom

Imam 20 godina i živim u Beogradu. Završio sam Trinaestu beogradsku gimnaziju, a trenutno sam student druge godine Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Dijabetes sam dobio sa godinu i po dana nakon primanja MMR vakcine, što je prema mišljenju lekara bio uzrok nastanka bolesti. Moji roditelji su primetili da sa mnom nešto nije u redu jer sam pio mnogo više tečnosti nego inače, učestalo mokrio, konstantno sam bio malaksao i izgubio na kilaži. S obzirom na to da niko u familiji nije imao problema sa ovom bolešću, oni nisu prepoznali o čemu se radi. Odveli su me u dom zdravlja, a doktor nas je uputio u kliniku u Tiršovoj. Tamo mi je dijagnostikovan dijabetes tip 1. Kako sam bio previše mali da bih se sećao tog perioda, mogu samo da zamislim koliko je mojim roditeljima to saznanje teško palo, ali su se oni na pravi način izborili s tim. Čitali su dosta knjiga, slušali savete lekara i vremenom sticali ono najbitnije – iskustvo.

Bojan Milošević, Udruženje „Plavi krug“ (Foto: lična arhiva)

U poslednjih nekoliko godina višestruko bockanje penovima u toku dana i merenje šećera iz krvi zamenili su insulinska pumpa i senzori za kontinuirano merenje glukoze. Zahvaljujući njima moj način života ne razlikuje se previše od života bilo kod drugog dvadesetogodišnjaka. Restrikcije u ishrani ne postoje. Moj zadatak je jedino da znam koliko ugljenih hidrata unosim i da preko pumpe dam odgovarajuću dozu insulina. Ni izlasci sa društvom ne propuštam, a bude prisutna i po koja čašica alkohola, ali uz neprekidan oprez jer pojava hipoglikemije može biti jako opasna. Drugari s kojima provodim najviše vremena povremeno primete i pre mene da mi je šećer pao i skrenu mi pažnju da ga proverim. Često se ispostavi da su u pravu.
Budući da se života pre otkrića dijabetesa i ne sećam, nikada se nisam previše pitao zašto se razlikujem od svojih vršnjaka. Jednostavno sam to spontano prihvatio, a merenje šećera, primanje insulina i vođenje računa o ishrani je postalo deo moje svakodnevice. Iako sam slušao o dosta slučajeva diskriminacije osoba sa dijabetesom, moram priznati da lično nikada nisam naišao na sličan problem. Profesori u osnovnoj i srednjoj školi uvek su imali razumevanja ukoliko sam usled loše glikemije morao da odsustvujem sa nekog časa ili je bilo neophodno da u toku časa pojedem nešto. Drugari u školi su me prihvatili bez problema, kao i svi drugi ljudi koje sam kasnije kroz život upoznavao.
Ukoliko je neko nekada i imao problem s „mojim problemom”, ja to nisam ni primećivao jer je ta osoba u startu bila nebitna u mom životu.
Osobama sa dijabetesom lekari najčešće preporučuju umerenu fizičku aktivnost, ali ja iz ličnog iskustva mogu reći da je sasvim moguće i profesionalno se baviti sportom. Između ostalog to potvrđuju i brojni primeri u svetu sporta. Fudbaler Real Madrida Načo i nekadašnji košarkaš Crvene Zvezde Adam Morison su samo neki od najpoznatijih vrhunskih sportista sa dijabetesom.
Već sa sedam godina uzeo sam stonoteniski reket u ruke. Roditelji su me upisali u najveću stonotenisku akademiju u Srbiji, a nakon nekoliko godina treniranja već sam znao da je to sport u kom ću ostati celi život. Treninzi mogu biti veoma naporni, a uvek se pridržavam nekoliko pravila kako bih pokušao da izbegnem hipoglikemije. Prvenstveno, obavezno merim šećer pre, posle i barem jednom u toku treninga. Trudim se da pre treninga unesem dovoljno složenih ugljenih hidrata i proteina, kako bi nivo glukoze bio što stabilniji. Takođe, uvek uz sebe imam sok, tabletice dekstroze ili neki drugi prost ugljeni hidrat koji može brzo podići nivo glukoze, ukoliko se pojavi potreba za tim.
Još u petom razredu prvi put sam došao na jedno od druženja Udruženja za borbu protiv dijabetesa grada Beograda „Plavi krug”, a pre dve godine postao sam i aktivista ovog udruženja. To je udruženje osoba sa dijabetesom koje se bavi poboljšanjem položaja i kvaliteta života obolelih od ove bolesti. Glavni cilj udruženja jeste podizanje svesti kod ljudi o tome šta je dijabetes, kako sa njim voditi kvalitetan život i na koji način zdrava ishrana i fizička aktivnost mogu biti od koristi u prevenciji nastanka dijabetesa tipa 2. „Plavi krug” je odlično mesto za decu i mlade ljude što su tek saznali da boluju od dijabetesa jer će od onih iskusnijih dobiti bezbroj saveta koji će im sigurno biti od velikog značaja.