Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
POGLEDI

Vučić u Berlin, Vučić iz Berlina

Za Zapad je od ključnog interesa da u slučaju frontalnog sukoba sa Rusijom obezbedi sigurnost i stabilnost u zaleđu tog fronta. Otuda imperativ da se na ovom prostoru zacementiraju sve pukotine koje, pre svega, postoje na relaciji Beograd – Priština i Sarajevo – Banjaluka, vija Beograd

Izjava predsednika Srbije da mi bez Nemačke ne možemo da napredujemo izazvala pomamu među ruskim i NATO lobistima i stampedo komentara u kojima se slavodobitno ili očajnički, komentariše veliki zaokret srpske spoljne politike poglavito njen otklon od Rusije. Štaviše, ta izjava je protumačena kao svojevrsna Vučićeva kapitulacija i konačno napuštanje navodne politike sedenja na dve stolice.

Inače, izraz „sedenje na dve stolice” postao je svojevrsna lozinka svih lobista koji ne mogu da zamisle da neka mala zemlja može bar da pokuša da vodi samostalnu politiku. U blažoj varijanti, protivljenje pokušaju da se vodi takva politika bazira se na ideji da je nemoguće biti nesvrstan u situaciji ekstremne zaoštrenosti između Istoka i Zapada. Štaviše, ukazuje se na pogubnost takvog pokušaja i insistira se da je danas jedino ispravno napraviti izbor i svrstati se na neku stranu.

Nažalost, iza tih i takvih ocena, ako već nije reč o pukom lobiranju, stoji nedovoljno jasno shvatanje istorijskog trenutka i neadekvatno definisanje političke situacije, a najčešće ušančenost u rov u čijoj memli jedinu motivaciju predstavlja osećaj da se čini bilo kakva politička šteta Aleksandru Vučiću – bez obzira na posledice koje bi to moglo imati po interese sopstvene zemlje.

Zato na te komentare i ne treba obraćati posebnu pažnju. Da bi se razumeo aktuelni odgovor Srbije na pritiske i njeno odbijanje da uvede sankcije Rusiji mora se poći od suštinskog pitanja – zašto je Zapadu uopšte stalo da Srbija to učini?

Jasno je da srpske sankcije Rusija ne bi ni osetila, pa to svakako nije razlog. Ako je u početku i bilo važno simboličko jedinstvo u frontu protiv Rusije, sada je očigledno da bi „u sankcijama iskovano jedinstvo” trebalo da se postigne, pre svega, u okviru NATO zemalja pa se ni time ne može objasniti preša da baš Srbija to prva učini. Objašnjenje, dakle, treba tražiti na drugoj strani. Za Zapad je, naime, od ključnog interesa da u slučaju frontalnog sukoba sa Rusijom obezbedi sigurnost i stabilnost u zaleđu tog fronta. Otuda imperativ da se na ovom prostoru zacementiraju sve pukotine koje, pre svega, postoje na relaciji Beograd – Priština i Sarajevo – Banjaluka, vija Beograd, kao i da se prekinu sve niti koje povezuju ovaj deo sveta sa Moskvom.

Zato pitanja odnosa prema Moskvi, Prištini i regionu imaju isti koren, pa ne čudi što su ona objedinjena pod istom tačkom u obraćanju predsednika države naciji. U tom obraćanju dva puta – na početku i na kraju je naglašeno da je pristupanje EU strateški cilj Srbije, zatim je istaknuto da je Nemačka najvažniji partner bez koje Srbiji nema opstanka, i što je posebno važno ponovljeno je, gotovo kao zavet, da se neće dozvoliti da se deca srpskim majkama vraćaju u plastičnim vrećama. Time je Vučić poslao nedvosmislenu poruku da što se Srbije tiče, Zapad ne mora da brine za stabilnost zaleđa. Ako treba neko da se disciplinuje onda to svakako nije Srbija nego oni tokom čije vladavine raste broj međuetničkih incidenata na terenu. Istovremeno, zahvaljujući nastupima predsednika Hrvatske postaje sve jasnije da problem u BiH nije Dodik već centrističke partije u Sarajevu koje teže miniranju Dejtona.

Sve to, dakle, predstavlja jasnu poruku da Zapad ne mora da pritiska Srbiju da uvodi besmislene sankcije Rusiji. One bi uostalom samo zakomplikovale unutrašnju političku situaciju u Srbiji i dodatno ojačale proruske stranke i pokrete.

Drugim rečima, Vučić je nakon posete Berlinu samo ojačao dosadašnju poziciju i čini se dobio potvrdu ispravnosti politike Beograda. Što je još važnije teško se oteti utisku da je nakon te posete Vučić preuzeo i kreativno prilagodio nemačku politiku prema sukobu u Ukrajini.

Nemačka politika, sudeći bar prema medijskim izveštajima, ogleda se u četiri principa. Prvi je sinhronizovan nastup saveznika prema Moskvi. Drugi je poboljšanje odbrambene sposobnosti Nemačke, treći je insistiranje da Nemačka, pa ni NATO, ne sme postati strana u sukobu i četvrti da Nemačka ne bi trebalo da čini ništa što bi više štete nanelo njoj nego Rusiji.

Ako se ovi principi prevedu na slučaj Srbije jasno se može videti na koji način su oni istaknuti u Vučićevom obraćanju naciji. Zajednička strategija podrazumeva da u slučaju većeg sukoba Srbija neće biti izvor bilo kakve napetosti u regionu. Poboljšanje odbrambenih sposobnosti je vezano ne samo za nabavku novog naoružanja već i za najavu uvođenja obaveznog vojnog roka. Treće, svojom dosadašnjom balansiranom politikom Srbija je jasno pokazala da ne želi da bude strana u sukobu. Najzad, odbijanjem da uvede ekonomske sankcije Rusiji Srbija se jasno drži principa da ne čini ništa što bi više štete nanelo njoj samoj nego Rusiji.

Imajući sve navedeno u vidu potpuno je izlišna velika pompa koja je posvećena navodnom zaokretu Srbije u odnosu na Rusiju i Zapad. Upravo suprotno, potvrđen je dosadašnji kurs koji je davno definisan i podrazumeva da je Srbija svesna svog geostrateškog položaja i da neće učiniti ništa što bi išlo na štetu bilo NATO-u, bilo odnosima sa Rusijom. U tom smislu pozicija je tako postavljena da, pre svega, od Zapada, odnosno Rusije zavisi da li će isti odnos oni imati prema Srbiji. Bilo kakvo pomeranje političkog kursa dovelo bi do narušavanja ravnoteže što bi Srbiji načinilo štetu na jednoj, a ne bi joj donelo nikakvu korist na drugoj strani.

Profesor na Filozofskom fakultetu u Beogradu

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista
 

Komentari2
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Горан
Логична, јасна и неострашћена анализа.
Perverzni traktorista
Izgleda da se nekome manje klecaju te dve stolice na kojoj balansiraju kada su već u EU. Madjarska i Orban su pravi primer za to. Nas već dugo bombarduju informacijama da nase prezivljavanje u balkanskom blatu vise zavisi od para Nemacke nego politike Rusije i to polako ulazi u mozak prosečnog birača u Srbiji. Da li ce to po proceni vrhuške jednog dana nadvladati i biti konačni zamajac da Rusima ne saljemo vise jabuke videcemo.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.