Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kod nas se tek gradi tradicija sviranja na orguljama

Nagrada „Despot Stefan Lazarević” je kao svetionik, kojim Maja Smiljanić Radić poručuje da samo beskrajna ljubav i ogroman rad jesu ideali koje treba slediti u životuCITAT: Maja Smiljanić Radić: U zvuku orgulja pronašla sam odraz vlastitog bića
Маја Смиљанић Радић (Фото лична архива)

Ova izuzetna nagrada „Despot Stefan Lazarević” je moj lični svetionik kojim svojim studentima, ali i svom sinu poručujem da samo beskrajna ljubav i ogroman rad jesu neprikosnoveni ideali koje treba slediti u životu, kaže Maja Smiljanić Radić, solistkinja na orguljama i pedagog na FMU, dobitnica pomenutog priznanja grada Beograda za 2021. povodom koncerta „Dela srpskih kompozitora za orgulje”, održanog prošle godine u okviru 21. Međunarodnog prestoničkog festivala „Dani orgulja”.

Maja Smiljanić Radić diplomirala je i magistrirala Orgulje na FMU u Beogradu, u klasi profesora Andrije Galuna. Usavršavala se u Švajcarskoj, Belgiji, Francuskoj i Poljskoj. Nastupala je kao solista, kamerni i orkestarski muzičar u zemlji i inostranstvu, na značajnim festivalima. Sa Nenadom Radićem, pijanistom, održala je svojevremeno uspešnu koncertnu turneju u SAD i Kanadi. Ostavila je trag i u muzičkom novinarstvu na Radio Beogradu i TV Studio B, bavila se i muzičkom kritikom u više dnevnih listova, a sada je ponovo, posle duže pauze, muzička kritičarka našeg lista. O aktuelnom priznanju i značenju koje ono ima za njenu karijeru Maja Smiljanić Radić dodaje:

– Mada sam nagradu „Despot Stefan Lazarević” dobila za jedan određeni koncert, zapravo je doživljavam kao da mi je dodeljena za životno delo, za 35 godina bavljenja orguljama. Ovo je priznanje i mom pokojnom profesoru Galunu, koji je osnovao odsek za orgulje na FMU u Beogradu i Akademiji umetnosti u Novom Sadu, ali i svim generacijama studenata. Sviranje orgulja predstavlja veliki izazov i u bogatijim i uređenijim sredinama, a u našoj naročito. U osnovi svega jeste etiketiranje orgulja kao crkvenog instrumenta, te su one u Srbiji, u istorijskom kontekstu, stradavale podjednako u svim društveno-istorijskim previranjima, samo su se mnogo sporije od istih oporavljale. Veličina samog (pa i najmanjeg) instrumenta, kao i akustička specifičnost prostiranja zvuka i spajanja u zvučnim tačkama zahteva prostor određenih dimenzija, kubature i vrstu enterijera. To jeste jedan od razloga što su orgulje svoj dom prvenstveno našle pod okriljem crkve, ali i što su sastavni deo arhitektonike koncertnog prostora. Takođe, održavanje orgulja je izuzetno skupo. Zato se u našoj sredini tek gradi tradicija sviranja na orguljama.

O programu koncerta koji je nagrađen i izboru dela domaćih kompozitora naša sagovornica ističe:

– Srpska orguljska muzika je moje intimno „poslušanje”. Naši autori su bojažljivo počeli da pokazuju interes za orgulje tek sedamdesetih godina prošlog veka i to pre svega zahvaljujući činjenici da su dvojica od njih, Vlastimir Trajković i Ivan Jevtić, bili učenici velikog Olivijea Mesijana. Kuriozitet je da je prvo orguljsko delo u našoj sredini nastalo iz pera pravoslavnog sveštenika Milivoja Crvčanina, koji je po uzoru na svog savremenika ruskog kompozitora Aleksandra Grečaninova, napisao „Duhovnu koncertantnu muziku”, delo liturgijskog karaktera sa vodećom ulogom orgulja. Naši autori su napisali nevelik broj kompozicija za ovaj instrument, koristeći različite kompozicione tehnike, ali se ta dela mogu svrstati u riznicu svetske orguljske literature. Od zvuka pravoslavnog osmoglasnika, preko minimalističkog izraza do postmodernizma, svim ovim autorima zajedničko je divljenje prema zvučnim mogućnostima „kraljice instrumenata”. Radeći na ovim delima, mnogo sam naučila.

Na pitanje zašto se opredelila baš za ovaj instrument, naša sagovornica ističe:

– Bio je to za mene kompromisni izbor, posle neuspeha na prijemnom ispitu za klavir. I taj „neuspeh” koji je iz osnova promenio moj život, zapravo je postao moj najveći uspeh. Sviranje na orguljama u potpunosti se razlikuje od sviranja na bilo kom drugom instrumentu sa dirkama, zbog činjenice da može da ima od jedne do pet klavijatura, da sviramo obema nogama potpuno ravnopravno kao i rukama, a u dobijanju različitih zvučnih kombinacija učestvuju na desetine takozvanih registara i drugih pomagala. Literatura za solo orgulje je ogromna, i obuhvata period od ranog baroka do danas. U zvuku orgulja pronašla sam odraz vlastitog bića.

Pisanje je još jedna njena strast i način izražavanja, a o muzičkoj kritici, po kojoj je znaju naši čitaoci, kaže:

– Muzička kritika jednog umetničkog izvođenja jeste zapravo jedino i trajno svedočanstvo, a prvu sam objavila 1993. Lično osećam potrebu i odgovornost da u kritičkom osvrtu pružim drugačiju, dvostruku perspektivu. Kao kritičaru, koji je i sam izvođač, najvažniji mi je emocionalni odgovor na interpretaciju, koji u mom slučaju dolazi i iz onog dela mog bića koje je na sceni, jednako kao i onog u publici.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Marija Bruštulin
Baš mi je drago! Despot Stefan Lazarević je bio veliki ljubitelj orgulja i posebno kompozitora Johana Sebasitiana Baha!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.