Hoće li i profesori fakulteta nadzirati polaganje mature

Dr­žav­na ma­tu­ra ko­ja tre­ba da za­me­ni pri­jem­ne is­pi­te za upis na fa­kul­te­te, da bu­de spr­o­ve­de­na na na­ci­o­nal­nom ni­vou, da objek­tiv­no vred­nu­je zna­nje đa­ka, omo­gu­ći im jed­na­ke šan­se za na­sta­vak ško­lo­va­nja, na vi­de­lo iz­ne­se manj­ka­vo­sti i una­pre­di kva­li­tet pre­du­ni­ver­zi­tet­skog škol­stva – neo­p­hod­na je obra­zov­nom si­ste­mu Sr­bi­je.

To je po­la­zna tač­ka oko ko­je ni­je bi­lo spo­ra iz­me­đu prak­ti­ča­ra iz uči­o­ni­ca i do­no­si­la­ca od­lu­ka na ju­če­ra­šnjem sa­stan­ku pred­stav­ni­ka Fo­ru­ma be­o­grad­skih gim­na­zi­ja (FBG) i Mi­ni­star­stva pro­sve­te, na­u­ke i teh­no­lo­škog raz­vo­ja. Na­iz­gled odr­žan u ne­vre­me, po­sle dru­gog pi­lo­ti­ra­nja ve­li­ke ma­tu­re a pred sme­nu pro­svet­ne vla­sti, ovaj su­sret i raz­go­vor ipak bi mo­gao da iz­ne­dri iz­me­ne u pra­vi­li­ma bu­du­će pro­ve­re zna­nja.  

− Fo­rum je iz­neo pred­lo­ge ko­ji bi mo­gli bi­ti pri­hva­tlji­vi i uni­ver­zi­tet­skoj za­jed­ni­ci uko­li­ko bi se od­re­kla tog po­ma­lo eli­ti­stič­kog sta­va da na­pro­sto ne­ma po­ve­re­nja u pre­du­ni­ver­zi­tet­ski si­stem, ko­ji ni­je eks­pli­cit­no is­ka­zan ali se na­slu­ću­je. Pred­lo­ži­li smo da u de­žur­stvu na dr­žav­noj ma­tu­ri, kao i u pre­gle­da­nju te­sto­va, osim sred­njo­škol­skih uče­stvu­ju i uni­ver­zi­tet­ski na­stav­ni­ci, a da su­per­vi­zo­ri bu­du is­klju­či­vo iz re­da aka­dem­ske za­jed­ni­ce. An­ga­žo­va­nje u pro­ce­su spr­o­vo­đe­nja dr­žav­ne ma­tu­re tre­ba da bu­de pla­će­no i pro­fe­so­ri­ma sred­njih ško­la i fa­kul­te­ta. Ra­di­ti taj po­sao tre­ba da bu­de stvar pre­sti­ža, ne pri­nu­de − ob­ja­snio je za naš list Alek­san­dar Ma­r­kov, pred­sed­nik FBG-a.

Je­dan od pred­lo­ga je bio i da se za de­žur­stvo, pre­gle­da­nje i su­per­vi­zi­ju na dr­žav­noj ma­tu­ri na­stav­ni­ci bi­ra­ju po kon­kur­su, ali je, pre­no­si Ma­r­kov, bo­ja­zan re­sor­nog mi­ni­star­stva da se ne bi oda­zvao do­vo­ljan broj.

− Da bi dr­žav­na ma­tu­ra us­pe­la i na­stav­ni­ci mo­ra­ju bi­ti do­dat­no mo­ti­vi­sa­ni, pa i ma­te­ri­jal­no. Ni­je do­volj­na sa­mo pro­fe­si­o­nal­na sa­tis­fak­ci­ja. Ako ne­ma pa­ra – ne­ma ni ma­tu­re, tu je su­šti­na i kraj pri­če. Ni­je ka­sno, ne bi bi­lo neo­če­ki­va­no, da se sad ka­že da ma­tu­re ne­će bi­ti kad je pla­ni­ra­na 2024. go­di­ne. Za od­la­ga­nje uvek mo­že da se pro­na­đe raz­log, kao što je bi­la ko­ro­na po­sled­nji put − su­mi­ra gla­sno­go­vor­nik gim­na­zij­skih pro­fe­so­ra.  

On pri­me­ću­je da su u po­sled­nje vre­me u cen­tru pa­žnje sva­ke pri­če o ve­li­koj ma­tu­ri gim­na­zij­ski ili uni­ver­zi­tet­ski pro­fe­so­ri, a da su na ma­r­gi­na­ma mla­di ko­ji tu pro­ve­ru zna­nja tre­ba da po­la­žu.

− Sa­ma dr­žav­na ma­tu­ra ve­zi­va­la se za re­for­mu ko­ja je spr­o­ve­de­na. Mi­slim da re­zul­ta­ti re­for­me ni­su ta­kvi da omo­gu­ća­va­ju de­ci da uče za zna­nje, već i da­lje do­mi­nant­no uče za oce­nu. Ako su pi­ta­nja kon­ci­pi­ra­na ta­ko ka­kva je raz­li­ka iz­me­đu pri­jem­nog i ma­tu­re ko­ja bi tre­ba­lo da ga za­me­ni? Je­dan od ar­gu­me­na­ta za uvo­đe­nje ve­li­ke ma­tu­re mo­že bi­ti i ana­li­za uspe­ha stu­de­na­ta po­sle pr­ve go­di­ne stu­di­ja, pro­la­znost je oko 50 od­sto, da­kle isto to­li­ko ih pad­ne već na pr­voj go­di­ni, a to nam ne­što go­vo­ri i o kva­li­te­tu pri­jem­nih is­pi­ta − ka­že Ma­r­kov.

Uve­ren je da se ne­će ob­i­sti­ni­ti te­žnja re­sor­nog mi­ni­star­stva da na star­tu na­red­ne škol­ske go­di­ne, bu­du­ći đa­ci tre­ćeg raz­re­da ko­ji će, po pla­nu, pr­vi po­la­ga­ti dr­žav­nu ma­tu­ru 2024. go­di­ne, ko­nač­no sa­zna­ju šta ih na tom is­pi­tu če­ka i ko­ji su, pre­ma to­me, no­vi kri­te­ri­ju­mi upi­sa na fa­kul­te­te.

− Na­o­pa­ko smo kre­nu­li, pr­vo je tre­ba­lo sve do­go­vo­ri­ti sa vi­so­ko­škol­skim usta­no­va­ma, sta­vi­ti na pa­pir, u prav­ni okvir, a ne usme­no. Sto­ji i da se ne mo­gu re­tro­ak­tiv­no me­nja­ti uslo­vi pod ko­ji­ma se de­ca ško­lu­ju, od­no­sno da sva­ka ge­ne­ra­ci­ja pre ne­go što upi­še sred­nju ško­lu ima pra­vo da zna ka­ko se ta ško­la za­vr­ša­va i ka­kva je pro­hod­nost za na­sta­vak obra­zo­va­nja. Sve­sni smo i mi, a i naj­od­go­vor­ni­ji za uvo­đe­nje dr­žav­ne ma­tu­re, objek­tiv­nih ogra­ni­če­nja ko­ja mo­gu do­ve­sti do to­ga da ova pro­ve­ra zna­nja ipak ne bu­de uve­de­na 2024. go­di­ne − za­klju­ču­je Ma­r­kov.