Sreda, 29.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Zakletva predsednika i beskrajno glasanje

Aleksandar Vučić naredni mandat treba da započne do 31. maja, ali nije izvesno da li će položiti zakletvu pred novim skupštinskim sazivom ili pred starim, koji bi se još jednom okupio za tu priliku
Д. Стојановић

Poslanici raspuštenog aktuelnog saziva Narodne skupštine mogli bi da se okupe još jednom, 31. maja, na svečanoj sednici kako bi predsednik Srbije Aleksandar Vučić, posle pobede na izborima, položio zakletvu i započeo drugi petogodišnji mandat. Ovakav scenario je, u skladu sa zakonom, moguć, ukoliko do tada ne bude konstituisan novi skupštinski saziv, a u ovom trenutku niko ne može da predvidi kad bi to moglo da se dogodi budući da Republička izborna komisija, zbog prigovora, žalbi i ponavljanja glasanja još nije proglasila konačne rezultate parlamentarnih izbora.

Predsedniku Vučiću sadašnji mandat ističe 31. maja, s obzirom na to da je na dužnost stupio 31. maja 2017. godine, kada je u Narodnoj skupštini položio zakletvu, što znači da bi tada trebalo da položi zakletvu kako bi započeo novi mandat. Svi uslovi za to su se stekli, budući da je Republička izborna komisija 9. maja proglasila konačne rezultate predsedničkih izbora održanih 3. aprila. Vučić je ubedljivo pobedio u prvom izbornom krugu, osvojivši 2.224.948 glasova ili 58,59 odsto glasova, a RIK je saopštio da su proglašenjem rezultata završene sve izborne procedure. Tu, dakle, nema ništa ni sporno, ni nejasno, međutim, ne zna se hoće li Vučić položiti zakletvu pred novim skupštinskim sazivom ili će se poslanici raspuštenog saziva, za tu priliku, okupiti još jednom na svečanoj sednici.

Raspuštenom skupštinskom sazivu mandat prestaje kad se konstituiše novi, a do tada, prema Ustavu, obavlja samo tekuće ili neodložne poslove, u skladu sa zakonom, a u slučaju proglašenja ratnog ili vanrednog stanja, ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost do okončanja ratnog, odnosno vanrednog stanja. Polaganje zakletve predsednika, moglo bi se podvesti pod ove „tekuće ili neodložne poslove”, a Zakon o izboru predsednika kaže: „Mandat predsednika republike počinje kad predsednik republike položi zakletvu pred Narodnom skupštinom. Ako Narodna skupština nije u redovnom zasedanju ili ako joj je prestao mandat sastaje se da bi predsednik republike pred njom položio zakletvu”. Ova zakonska odredba omogućava predsedniku parlamenta u raspuštenom sazivu Ivici Dačiću da zakaže svečanu sednicu skupštine da bi predsednik položio zakletvu i stupio na dužnost.

Do 31. maja ima još 18 dana, a hoće li do tada biti okončani parlamentarni izbori zavisi od drugog ponavljanja izbora, koji tek treba da budu zakazani, na biračkom mestu Veliki Trnovac u Bujanovcu, s obzirom na to da je RIK poništio ponovljene izbore. Izbori su ponovljeni 28. aprila, po prigovoru Šaipa Kamberija, poslanika u raspuštenom skupštinskom sazivu i lidera Koalicije Albanaca doline, koja na ovim izborima nije prešla cenzus. Mada je devet članova biračkog odbora imalo ozbiljne primedbe, a i posmatrači iz „Crte” su konstatovali veliki broj nepravilnosti na ponovljenim izborima, Opštinska izborna komisija odbacila je prigovor koalicije SPS–JS–ZS i proglasila rezultate, po kojima je Kamberijeva lista osvojila najviše glasova. Ovakvi rezultati „dali” su Kamberiju jednog poslanika.

Koalicija SPS–JS–ZS, čija lista je zbog toga ostala bez jednog mandata, podnela je prigovor RIK-u, navodeći da je Ekrem Fejzulahi glasao bez odgovarajućeg ličnog dokumenta. RIK je prigovor usvojio i poništio ponovljeno glasanje. Zbog novousvojenih rešenja uoči izbora o rokovima za žalbe i prigovore, u skladu sa međustranačkim dijalogom, dobili smo „beskrajni” izborni proces, zbog čega je takoreći nemoguće predvideti kad će on biti okončan. Prema, tome ne može se predvideti ni kad će biti konstituisan novi skupštinski saziv.

Ovakva situacija, međutim, nije, nažalost, neuobičajena, sličnu smo imali i 2012. godine, kada su zajedno održani parlamentarni i predsednički izbori. Da podsetimo, tadašnji predsednik Boris Tadić odlučio je, kako je rekao, da „skrati” mandat, što u stvarnosti znači da je podneo ostavku pre isteka mandata, da bi svojoj tadašnjoj partiji, čiji lider je bio, Demokratskoj stranci pomogao da ostvari što bolji izborni rezultat. Pošto je Tadić podneo ostavku i skupština je konstatovala, predsednica parlamenta Slavica Đukić Dejanović preuzela je funkciju vršioca dužnosti predsednika Srbije i raspisala izbore za 6. maj. Predsednički izbori otišli su u drugi krug, rezultati parlamentarnih izbora saopšteni su 10. maja, a to je značilo da je novi skupštinski saziv morao biti konstituisan do 9. juna.

Drugi krug predsedničkih izbora održan je 20. maja, a Boris Tadić ih je izgubio od Tomislava Nikolića. To je, naravno, iskomplikovalo situaciju sa konstituisanjem parlamenta, budući da je DS mogao da ima većinu sa svojim dotadašnjim koalicionim partnerima, među kojima su bili SPS, JS i PUPS, koji su na te izbore izašli na zajedničkoj izbornoj listi. Tadić je tada pominjao premijersko mesto za sebe, neizvesnost oko toga ko će formirati vlast je trajala, pa se stiglo i do toga da bi novoizabrani predsednik Srbije Tomislav Nikolić, tadašnji lider Srpske napredne stranke, mogao da položi zakletvu pred raspuštenim skupštinskim sazivom.

Slavica Đukić Dejanović razgovarala je, kako je tada rekla, sa Nikolićem o tome da li želi da sačeka konstituisanje novog saziva, ili da položi zakletvu pred raspuštenim sazivom, a on je izabrao da sačeka novi. Slavica Đukić Dejanović zakazala je konstitutivnu sednicu parlamenta za 31. maj 2012. godine u 10 časova, verifikacijom poslaničkih mandata Narodna skupština je konstituisana, a predsedanje je preuzeo najstariji poslanik opozicionar Zaharije Trnavčević. Istog dana u 14 časova održana je svečana sednica na kojoj je Tomislav Nikolić položio zakletvu i stupio na dužnost. Prošlo je skoro dva meseca, dok nije ispregovarana nova skupštinska većina, pa je tek 23. jula 2012. godine za predsednika skupštine izabran kandidat Srpske napredne stranke Nebojša Stefanović. Tadićeve demokrate ostale su u opoziciji, budući da se koalicija SPS–PUPS–JS, priklonila SNS-u.

Nikolić je zakletvu položio u parlamentu kojim je predsedavao najstariji poslanik, a slično bi se moglo dogoditi i Aleksandru Vučiću, ako bi se naš beskrajni izborni proces, ipak, okončao i  ako se steknu uslovi da se novi skupštinski saziv konstituiše pre 31. maja. S obzirom na izborne rezultate i razne spekulacije o tome ko bi mogao činiti skupštinsku većinu, teško je zamisliti da bi, i ako bi se verifikacijom poslaničkih mandata konstituisao novi, 13. skupštinski saziv od obnove višestranačja 1990. godine, bilo izabrano i rukovodstvo skupštine do 31. maja. Praksa je pokazala da je predsednik parlamenta deo „paketa” u dogovorima oko vlasti. Samo jednom se do sada dogodilo da je predsednik skupštine izabran, a da nije bilo dogovora oko vlade, bilo je to 2007. godine, kada je za predsednika parlamenta izabran tadašnji zamenik predsednika Srpske radikalne stranke i to uz podršku Demokratske stranke Srbije Vojislava Koštunice.

Koštunica je, skoro tri meseca pregovarao sa DS-om i G17 plus oko vlade, a onda se odlučio na ovaj potez. Taj eksperiment se završio tako što je, posle samo pet dana na funkciji Nikolić podneo ostavku i to tako što je pustio DSS da podnese predlog za njegovu smenu. Ceo dan je vođena rasprava, a Nikolić je onda u gluvo doba noći i pred sam istek roka od 90 dana za izbor vlade, održao govor za pamćenje, rekao laku noć poslanicima, podneo ostavku i omogućio DSS-u, DS-u i G17 plus da formiraju vladu, koja je, tako sklepana, potrajala jedva godinu dana.

No, i kad baš ništa nije sporno, kad je sve apsolutno jasno, izbor skupštinskog rukovodstva i vlade ume da potraje i da se taj posao obavi u cajtnotu. Najbolji primer za to je baš ovaj sadašnji, raspušteni skupštinski saziv. SNS je 2020. godine osvojio dvotrećinsku veći na izborima koji su održani 21. juna, parlament je konstituisan 3. avgusta i to verifikacijom mandata, a tek krajem oktobra je, kad su postignuti svi dogovori oko parlamentarne većine i vlade, za predsednika skupštine izabran Ivica Dačić, a koji dan kasnije i nova vlada Ane Brnabić.

Iz nekog razloga, naši političari uvek imaju neki problem, čak i kad ga objektivno nemaju, izborni i postizborni proces otežu dokle god im to zakonski rokovi dozvoljavaju i sve rade u cajtnotu. Mađarska je, na primer, imala parlamentarne izbore istog dana kad i Srbija, 3. aprila, a Mađari su već zaboravili da su imali izbore, uradili ljudi sve što je trebalo. Naše glasanje traje li traje...

 

 

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Киза
Овакве законе са овако инфатилним решењима не би донела ни деца у вртићу! Формулације, функционисање, (не)надлежности.. све је у стилу "како мали Перица замишља државу"! Ни трага од озбиљности и одговорности! Зашто би председник који је реизабран и фактички му се не прекида мандат, поново полагао заклетву а при том пред телом које је распуштено и у техничком мандату?! Потреба или сујета?! А о роковима (непримереним) за конституисање органа власти не вреди ни трошити речи! Само кажем...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.