Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
PURIŠA ĐORĐEVIĆ ZA „POLITIKU"

Drže me ljubav i film

Imam 98 godina, i još bolje od toga: scenario i knjigu snimanja, uskoro ću snimati novi film, po motivima romana Branimira Šćepanovića „Usta puna zemlje”
(Фото Г.Аничић)

Ne znam šta je veća i jača vest: čovek koji je napunio, zdrav, 98 godina ili to što u tim godinama snima novi film? Puriša (Mladomir) Đorđević je večiti mladić našeg filma. Uz to i novinar „Politike”, romanopisac... Prvi posao, kog se rado seća, bio mu je novinarski, u „Politici”. Po zadatku, 1946, „ćirom” je iz rodnog Čačka došao u Beograd, pravo kod urednika Siniše Paunovića i odmah dobio zadatak: da vidi da li je na Voždovcu počeo da radi tramvaj. Tekst mu nije objavljen. Potom piše ekonomske teme kod Ljube Stojnića pa prelazi na kulturu kod Radmile Bunuševac koja ga odmah odvodi na probu „Otela” u Narodnom pozorištu gde upoznaje Ljubišu Jovanovića – Otela i Nadu Kasapić – tadašnju Dezdemonu. Već 1947. prelazi u „Filmske novosti” i počinje da režira. Ostalo je istorija.

Snimio je više od 80 dugometražnih igranih i kratkometražnih filmova. Neki od njih su remek-dela naše kinematografije. Svi njegovi junaci imaju nekoliko lica, oni su metafore za sebe. Govore nam da je iluzija najrealnija i da je jača od svake ideologije – da je san na javi ili java u snu prava ljudska pozornica.

Objavio je i desetak knjiga, tri pozorišna komada i nebrojeno priča objavljenih u novinama i magazinima.

Kao najstariji aktivni filmadžija, on je izuzetnost u zemlji Srbiji u kojoj se rano umire i brzo stari. Njegov eliksir je ljubav i večita radoznalost i zapitanost dečaka. Pozvao sam ga telefonom da mu čestitam ulazak u 99. godinu, a on odmah reče: „Dođi kod mene da razgovaramo, imam nešto da ti dam.” Krećem odmah. Čeka me ispred ulaza zgrade u kojoj stanuje, prav kao jablan, širokog osmeha. U hladu rascvetalih kestena, sedimo preko puta Botaničke bašte gde mi prvo poklanja fasciklu sa rukopisom o svom životu i fotografiju prelepe Milene Dravić iz filma „Jutro”. A onda počinje njegov monolog.

„Usput me pitaju – još si živ? Kažem, pa jesam, a još 1941. bio sam učesnik u Užičkoj republici, kao njen član. Posle rata voleo sam fudbal i bio levi half kluba ’Borac ’. Ostao sam živ i kada smo pobedili Zvezdu. Ta pobeda me još drži na nogama. Počeo sam da pišem za ’Čačanske novine’. Bila mi je zapažena reportaža o selu Mrčajevcima. Zovu me u Okružni komitet SK, uzimaju meru za odelo, košulju, daju voznu kartu u jednom pravcu do Beograda – da se javim u ’Politiku’ i pomognem im u pisanju. Urednik preda mnom cepa moju karakteristiku koju sam doneo iz Čačka i naređuje da idem da vidim da li je negde otvorena prodavnica cveća... odbija mi tekst o cvećari, ali imam sreće, uzima me drugarica sa kulture i vodi u narodno pozorište...

Subotom predveče hvatam voz za Čačak i nedeljom igram za ’Borac’, posle utakmice se vraćam za Beograd. Nemam stan, spavam u sobi urednika – nađu me izjutra kako spavam, fotografišu, postajem slavan u ’Politici’, moj fotos kače na zidne novine.

Zovu me iz ’Filmskih novosti’ i odmah postavljaju za režisera. Učim o filmu, od predratnih snimatelja, idem dalje, snimam demonstracije o tršćanskoj krizi, proteste da je Trst naš iako sam odmah video da nije, ali sam snimao da jeste. I dalje pišem za „Politiku” – o životu belih Rusa u Čačku, i to se mnogima dopadne, otkri se da je više ’carskih’ Rusa u Srbiji nego u SSSR-u...

Što imam ove godine? Zato što nikada nisam očajavao i što sam se prilagođavao svakoj situaciji da preživim. Zato što me je izdržavao jedno vreme Dragi kelner, zato što sam voleo Milenu Dravić – ona mi je otvorila put u veliki film, igrala mi je glavnu ulogu u filmu ’Devojka’.

Imam 98 godina, i još bolje od toga: scenario i knjigu snimanja po kojima ću uskoro snimati film, po motivima romana Branimira Šćepanovića ’Usta puna zemlje’. Družio sam se sa njim. O tom njegovom romanu je pisao ceo svet, da je magične snage i jedno od najbritkijih dela svetske književnosti. Može li se snimiti film sa navršenih 98 godina? Može. Hoću da sva lica romana imam na jednom mestu. Jedan lik kaže: ’ja sam objavljen u romanu, živeću više od svih’. ’Drama nije u tome što ljudi stare već u tome što film stari, a ljudi ne umeju da stare s njim, prevaziđe ih njegov razvoj’, zapisao je francuski filmski teoretičar Andre Bazen.”

Na pitanje kada je bio najponosniji, kaže: „Vodila me moja drugarica Bosa Rosić, davno, po zlatiborskim zabitima. Naiđemo na jednog seljaka na Rzavu ispred svoga dvorišta. Pita ga Bosa, znaš li ko je ovo, a seljak joj kao iz puške odgovara: ’Pamtim Purišu kada je odavde proterivao Nemce sa Rzava.’ Nikada nisam bio ponosniji nego tada.”

Kažem mu da nešto poruči našim čitaocima. „Nemam šta. Drži me film i to što znam ne da sam zdrav već da mogu svakog časa mirno da odem.”

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dan Dusan Milicevic
Lijepo je sto je Purisa stvarao veoma uspjesno na filmskom platnu kao i to sto je bio ponosan na izjavu seljaka kod rijeke Rzav da ga se sjeca kad je jurio Nijemce okolo. Usprkos tako korisnom zivotu nismo zivjeli bolje . Mnogo je onih koji su stvarali za manji krug poznavalaca , ali nismo zivjeli bolje. samo su fabrike i poljoprivredna dobra stvarali bolji zivot . Kad imas dobar zivot onda ti treba kultura. Obratno ne ide!!!!

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.