Četvrtak, 30.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
MEĐUNARODNI PREGLED

Ruska „mašina sudnjeg dana"

U početku su prorokovali kako će na sveti dan za Rusiju sa Crvenog trga proglasiti kraj „specijalne operacije”. Kako se približavao 9. maj, „kremljolozi” su počeli da šire paniku – zbog neuspeha u pohodu na Ukrajinu Vladimir Putin će proglasiti ratno stanje, sprovesti mobilizaciju i zapretiti Zapadu atomskom bombom.

Međutim, gledanje u kristalnu kuglu nije bilo od koristi. Na Dan pobede, kada je Crvena armija pre 77 godina pobedila naciste, ruski šef države je poručio zapravo isto ono što je govorio i ranije, ali Zapad nije hteo da sluša. Pošto NATO predvođen SAD nije hteo da uvaži legitimne interese Rusije koji bi vodili ka postizanju bezbednosnih garancija, usledila je, kako je Putin rekao, „iznuđena, pravovremena i jedina ispravna odluka suverene, jake i nezavisne države”.

„MISTERIOZNI ČOVEK”: Kada već nisu mogli da predvide šta će poručiti, zapadni mediji su se uz pomoć stručnjaka za neverbalnu komunikaciju bacili na analizu Putinovog ponašanja tokom Dana pobede u Moskvi. Zbog raširenih glasina da je ruski predsednik bolestan pratili su pažljivo svaki njegov pokret. Tako su jedni uočili da tokom hoda pokušava da prikrije šepanje, drugi su se pitali zašto se ogrnuo ćebetom tokom vojne parade...

Jedna scena, nazvana „misteriozni čovek”, pokrenula je lavinu komentara na društvenim mrežama. Tokom šetnje Crvenim trgom kamere su uhvatile ruskog predsednika u dužem i neposrednom razgovoru s mlađim čovekom, dok je za njima zaostajao u paradnoj uniformi ministar odbrane Sergej Šojgu. Čak je i „Njuzvik” spekulisao da li je Putin to „otkrio” svog naslednika. A „misteriozni čovek” s kojim je Putin ćaskao bio je, kako navodi telegram kanal „Baza”, Dmitrij Kovalev (36), šef jednog odeljenja u predsedničkoj administraciji.

 Interkontinentalna termonuklearna raketa „RS-24 jars” na vojnoj paradi u Moskvi
(Foto:: Beta-AP/Alexander Zemlianichenko)

DR STREJNDžLAV: Otkako je američki Senat još pre dva meseca Putinu zalepio etiketu ratnog zločinca, partneri Vašingtona se prosto utrkuju ko će više ocrniti ruskog predsednika. Poljski premijer Mateuš Moravjecki je otišao možda najdalje. Za britanski „Telegraf” konstatuje da je Putin opasniji od Hitlera i Staljina jer poseduje arsenal oružja smrtonosniji od onog koji su imali Firer i Josif Visarionovič.

Cilj ovakvog poređenja s Hitlerom i Staljinom jeste da u svesti prosečnog zapadnog građanina stvori sliku kako bi Putin i bez nagovora nekog ludog savetnika, nalik bivšem nacisti doktoru Strejndžlavu, liku iz istoimenog filmskog remek-dela Stenlija Kjubrika iz 1963. godine, lako mogao da aktivira „mašinu sudnjeg dana”.

Izjava Moravjeckog je samo na tragu onoga što je pre toga saopštila direktorka američke Nacionalne obaveštajne službe pred Komitetom za oružane snage Senata SAD o pretnjama širom sveta. Ejvril Hejns je izjavila da bi Putin verovatno odobrio upotrebu nuklearnog oružja samo ako primeti egzistencijalnu pretnju po Rusiju ili tamošnji režim. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev nazvao je ciničnom retoriku Zapada da Rusija navodno plaši svet nuklearnim sukobom. Nekadašnji ruski predsednik kaže da pumpanje Ukrajine oružjem povećava verovatnoću potencijalnog sukoba NATO-a i Rusije koji bi mogao da preraste u nuklearni rat. Ipak, upozorio je da bi to bio katastrofalan scenario za sve.

MAKRONOVA EU: Da li Pariz pravi „račun bez krčmara” u pokušaju da ukrajinsku krizu iskoristi kako bi od EU napravio jaču centralizovanu federalnu državu?

Gotovo polovina unije, 13 država članica, ne podržava predlog promene Ugovora o EU, što je jedan od zaključaka završene Konferencije o budućnosti Evrope. U zajedničkom „non-pejperu” ove zemlje ističu da EU može i u okviru sadašnjih ugovora uspešno da upravlja krizama, što dokazuju borba protiv kovida 19 i odgovor na rusku agresiju protiv Ukrajine.

Nakon Strazbura, gde je izneo svoju viziju EU, u kojoj nema mesta za Ukrajinu, Gruziju, Moldaviju i pojedine zemlje zapadnog Balkana, francuski predsednik je otišao u Berlin po podršku reforme EU. Olaf Šolc je podržao ideju da se spoljnopolitičke odluke EU donose većinom glasova kako bi se izbeglo da neke zemlje ulože veto. Ali, nemački kancelar je bio oprezan da je moguće postići konsenzus za reformu Ugovora EU.

BONGBONG I SAD: Džo Bajden je bio među prvim svetskim liderima koji su pozvali Ferdinanda Markosa mlađeg i čestitali mu pobedu na izborima. Očito da Bela kuća hoće da stekne prednost na Filipinima u odnosu na Peking, s kojim sin svrgnutog diktatora Markosa ima dobre odnose. Bongbong mlađi je još kao osamnaestogodišnjak pratio majku Imeldu na istorijskom putovanju u Kinu, gde se čak i susreo s Mao Cedungom. Depeše „Vikiliksa” otkrivaju da je Markos mlađi često putovao 2005. i 2006. u Kinu kako bi „pokrenuo posao”.

Problem Vašingtona i Markosa mlađeg nije samo Kina. Ozloglašena filipinska politička dinastija ima neraščišćene račune sa SAD zbog odluke Okružnog suda Havaja kojom je 1995. naloženo porodici Markos da plati dve milijarde opljačkanog novca dolara žrtvama strahovlade Ferdinanda starijeg. Plašeći se mogućih posledica zbog nepoštovanja sudske odluke i izbegavanja plaćanja dodatne kazne od 335 miliona dolara, novoizabrani predsednik Filipina 15 godina nije kročio u SAD.

 

Komentari7
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Iskander
Jednostavno "totalni rat" nije ovde opcija ipak se koliko toliko vodi računa o civilnom stanovništvu. U takvim uslovima je teško boriti se jer se vojnici skrivaju u školama, crkvama čak pa onda kada se takvi objekti gađaju u vestima bude naslov "Rusi gađali školu, bolnicu" itd. Ima primera da u soliteru u kome ima civila, snajperisti pucaju sa prozora, dakle vrlo vrlo nezgodno. Pa i nas nisu baš tako lako smeli kopneno da napadaju 99-te.
Marijana
Sta je Rusija dobila ili dobija ovim ratom? Samo je oslabila svoju i ekonomsku i vojnu i politicku poziciju. Pod ekonomskim je sankcijama, NATO nikada jaci i jos se siri na Finsku i Svedsku, 141 zemlja je u UN osudila agresiju Rusije. To su cinjenice koje neumoljivo govore o losoj proceni i o bedaku u koji je Rusija uvucena akcijama lose vlasti.
Ana
Odakle vam to da je oslabila??? Ko kaze? Zapad?
Katarina V
Pre ce biti da ste "pomečali lončiće" u vezi toga ko ima veću ekonomsku i finansijsku štetu i čiji će gradjani vise biti pogodjeni. Upravo obratno od onoga što pišete. Uz to, Turska je blokirala ulazak dve pomenute države u nato, što ide na ruku Rusije.
Samo primecujem
Rusija ratuje sa ogranicenim snagama, a Ukrajina sa celokupnim potencijalom. I u tom odnosu Rusi pobedjuju. Videcemo kada ce i da li ce Rusija odluciti da udati punom snagom. Za sada kao da se igraju I testiraju.
Јован К.
@Luis .. У рачунању сте превидели да значајан број становника Украјине чине етнички Руси, око 9.5 Милиона, махом у њеним источним крајевима. Такође сте испустили из вида да, у случају повећане мобилизације у Украјини, може и Русија да повећа број својих војника.
Luis
Ukrajina se 40 miliona stanovnika ima jedva 120.000 vojnika. Za usporedbu Hrvatska sa 4 miliona stanovnika 1995 imala je 220.000 vojnika. Dakle Ukrajina bi mogla lahko da izbaci preko 2 miliona vojnika a ne samo 120.000.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.