Palestinsko proročanstvo skorašnje apokalipse

Zapadna obala i Jerusalim ponovo su poprište obnovljenih sukoba, ali Palestinci su ramazanske dane sebi olakšavali oslanjajući se na veru u brzi kraj njihovih istorijskih protivnika.

Gotovo dve trećine Palestinaca želi da veruje da u islamskoj svetoj knjizi Kuranu postoji predviđanje o propasti jevrejske države. I to koliko do juna ove godine, tvrdi glavni promoter apokalipse Izraela, Basam Džarar, ugledni propovednik sa Zapadne obale i dugogodišnji duhovni vođa militantnog Hamasa iz pojasa Gaze.

Džarar, koji na društvenim mrežama ima 700.000 sledbenika, svoju teoriju već tri decenije gradi na više kuranskih citata i na numerologiji, a dobija na popularnosti upravo u vreme povišene izraelsko-palestinske tenzije. Palestinski ulema utvrdio je sa 95 procenata verovatnoće da je vreme propasti Izraela između marta i juna ove godine. Ukoliko se to ne dogodi, priznaje da su njegove kalkulacije bile nedovoljno precizne.

Arapi su skloni sujeverju, ali kako Džarar uspeva da tako lako plasira svoje proročanstvo među Palestincima, koji su decenijama najobrazovaniji deo arapskog sveta? Uprkos siromaštvu, pismenost mladih na okupiranim teritorijama je gotovo sto procenata. Broj uključenih u više obrazovanje je među najvećim na svetu. A i Džarar nije neuki ulema, već je veoma učen.

Palestinski militanti kao da bi da ubrzaju ostvarenje proročanstva. Najmanje tri jevrejske civilne žrtve pale su ove nedelje u gradu Eladu. Novi talas terora počeo je smrtonosnim napadima u Berševi, Bnei Braku, ali i u centru Tel Aviva, koji je šokirao Izrael – za 15 dana u četiri napada stradalo je 12 Izraelaca, a kada se serija nasilja prenela na Zapadnu obalu, broj ubijenih Jevreja uvećan je za još tri žrtve. U akcijama izraelskih snaga reda od početka godine ubijeno je najmanje 40 Palestinaca.

Novi talas nasilja je očekivano dospeo i do jerusalimske džamije Al Aksa. Izraelska policija je upala na područje Hramovnog brega, najsvetijeg mesta judaizma i trećeg najsvetijeg u islamu. Podignute su improvizovane barikade kako bi se sprečilo da Palestinci kamenuju autobuse koji su dovozili jevrejske posetioce Starog grada. Sukobi su obnovljeni posle desetodnevne suspenzije tokom upravo završenog islamskog svetog meseca ramazana.

Izraelski premijer Naftali Benet optužuje Palestince da „žele da nas unište” i da su „vođeni mržnjom prema Jevrejima i državi Izrael”.

Nasilje preti da destabilizuje izraelsku vladu. Ujedinjena arapska lista, partija koja zastupa interese petine izraelskog stanovništva arapskog porekla i prva koja je postala članica vladajuće koalicije, dospela je pod snažne pritiske da se povuče. „Vlada koja napada žene i decu i starije u džamiji Al Aksa neka ide dođavola”, izjavio je šeik Muhamed Salame Hasan iz Islamskog pokreta u Izraelu.

Ujedinjena lista odlučila se ipak da samo „zamrzne” svoje članstvo, a potez je usklađen s premijerom Benetom i šefom diplomatije Jairom Lapidom kako bi se izbegla ozbiljnija kriza.

To što su neki od palestinskih napadača u centralnom Izraelu bili povezani sa Islamskom državom ili Islamskim džihadom iz Gaze, potvrđuje analize koje ukazuju da će produžena okupacija, kolonizacija palestinske zemlje po Zapadnoj obali i istočnom Jerusalimu i udaljavanje perspektive nezavisne palestinske države dovesti do radikalizacije.

Osećaju beznađa koji se pretvara u revolt znatno je doprinelo i palestinsko rukovodstvo iz Ramale na Zapadnoj obali, čija je vlast neefikasna, a korupcija razorna.

Novopostavljena izvestiteljka UN za Palestinu Frančeska Albaneze smatra da je izraelska okupacija prešla „crvene linije legaliteta”. Italijanska advokatica i aktivistkinja najavljuje da će detaljno istraživati kršenja palestinskih ljudskih prava na teritorijama koje je Izrael okupirao posle rata 1967.

„Prema međunarodnom pravu, okupacija treba da bude privremena, pravdana vojnim potrebama i interesima okupiranog naroda”, kaže Albanezeova. „Ignorisanje palestinskog slučaja i produženo kršenje ljudskih prava više ne može da se pravda. Međunarodna zajednica podržava ljudska prava u Ukrajini, ali ne uspeva da učini ništa oko Palestine”, dodaje ona.

Onima koji su uvideli da nije bilo pomoći ni od dve palestinske intifade, ni od raketiranja Izraela iz pojasa Gaze, onima koji ne žele da napadaju izraelske snage reda ili jevrejske civile preostalo je samo – proročastvo.

Deus eks makina, neka božanska pomoć. Nepostojeći kuranski citati su im jedina nada. „Postojanje nade pokrenuće akciju”, kaže Džarar, koji svoju teoriju gradi na kuranskoj doktrini poznatoj kao „obećanje zagrobnog života”. Proročanstvo i broj onih koji u njega veruju zabrinulo je izraelske bezbednosne strukture gde procenjuju da željeni odnos između „nade i akcije” doprinosi rastu palestinskog nasilja.

Broj onih koji veruju proročanstvu je pravi iskaz palestinskih osećanja posle 55 godina okupacije, ali njima je potrebna druga vrsta nade – ona koja će voditi kraju okupacije, koja će im doneti oslobođenje i državu, a ne fantazije o kraju Izraela.