Nedelja, 03.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kako sprečiti ubistva u porodičnom nasilju

(Фото Pixabay)
Dragana Kolarić (foto lična arhiva)

Nakon četiri i po godine (pet godina) od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici broj ubistava u porodičnom nasilju nije se smanjio. Gotovo svakodnevno kolumne časopisa pune su vesti o učinjenom nasilju u porodici, neretko sa najtežom posledicom smrti. Pažnju izaziva zabrinjavajući broj ubijenih u porodičnom nasilju koji se povećao, posmatrano u četvorogodišnjem periodu, nakon početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. U periodu 2014–2017. lišen je života 191 član porodice, a od 2018–2021. 197 članova porodice. U 2018. lišeno je života 47 lica (34 lica ženskog pola i 13 lica muškog pola), što po broju odgovara 2017. kada je lišeno života 31 ženskog i 16 muškog pola. U 2019. godini evidentirane su 54 žrtve koje su lišene života od strane člana porodice, i to: 31 osoba ženskog pola i 23 lica muškog pola. U 2020. godini lišeno je života 28 osoba ženskog pola i 20 osoba muškog pola. Prethodnu godinu su obeležila 48 lišenja života i to 28 osoba ženskog pola i 20 osoba muškog pola.

Srbija, zbog veoma čestih događaja nasilja u porodici, suprotstavljanje nasilju u porodici postavlja kao jedan od najvažnijih prioriteta. Strateška usmerenja su se menjala. Najpre je 2002. godine inkriminisano krivično delo nasilje u porodici. Međutim, primena samo represivnih mera nije dala očekivane rezultate. Porodični zakon iz 2005. godine uvodi mere zaštite od nasilja koje se primenjuju u parničnom postupku i daju mogućnost da se javni tužilac i organ starateljstva uključe u postupak zaštite žrtve podnošenjem tužbe. Imajući u vidu da se to čini veoma retko porodičnopravne mere zaštite od nasilja u porodici nisu imale odgovarajuće rezultate. Najveći broj postupaka vodio se po tužbi žrtve, a one često povuku tužbu pod pritiskom tuženog ili ostalih članova porodice  (odustanu od gonjenja). U ovoj situaciji možemo da napravimo paralelu sa krivičnim postupkom. U velikom broju slučajeva uspeh u krivičnom postupku javnog tužioca zavisi od oštećenog koji se najčešće nalazi u ulozi privilegovanog svedoka i ne mora da svedoči. Javni tužilac prilikom ovakvih i sličnih situacija kod dokazivanja nasilja u porodici mora imati u vidu da se to delo goni po službenoj dužnosti i da gonjenje ne zavisi isključivo od saradnje sa oštećenim (privilegovanim svedokom). Zato, javni tužilac i policija moraju posvetiti veću pažnju prikupljanju materijalnih dokaza u fazi predistražnog postupka.

Zakon o sprečavanju nasilja u porodici uređuje materiju saradnje i koordiniranog postupanja nadležnih državnih organa i ustanova u cilju blagovremenog sprečavanja i zaustavljanja nasilja, kao i delotvorne zaštite i podrške žrtvama. On daje mogućnost nadležnim policijskim službenicima da u svakom slučaju nasilja u porodici vode poseban postupak koji je sui generis i nezavisan od drugih postupaka i ukoliko procene da postoji neposredna opasnost od nasilja u porodici donesu naređenje i izreknu hitne mere privremenog udaljenja učinioca iz stana i (ili) privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj. Takođe,  ustanovljena je obaveza donošenja individualnog plana zaštite žrtve sa konkretnim merama uvek kada se proceni rizik od smrtnosti ili činjenja novog nasilja u porodici.

Kao poseban problem naglašavamo veliki broj povratnika učinilaca krivičnog dela nasilja u porodici, ali i veliki broj povratnika po Zakonu o sprečavanju nasilja u porodici gde su hitne mere izricane ranije ili su još u toku a dolazi do ubistva jednog ili više članova porodice.

Očigledno je da se zakonska procedura sprovodi, ali suština i efekti mera pokazuju da, u određenom broju slučajeva nakon nekoliko meseci od izricanja hitnih mera, dolazi do ponavljanja nasilja i teških posledica (na primer u Novom Sadu u maju 2019. godine kada je suprug u toku trajanja hitnih mera lišio života suprugu, tasta i taštu pred decom, u Pančevu u julu 2019. godine kada je suprug ubio suprugu za vreme trajanja hitnih mera, u Valjevu 2021. kada je policajac ubio bivšu partnerku i izvršio samoubistvo nakon isteka hitnih mera).

Šta treba učiniti? U slučajevima upućene kvalifikovane pretnje, kada imamo i sve elemente  krivičnog dela, veliki značaj ima Grupa za koordinaciju i saradnju. Individualni plan zaštite bi mogao da uključi i fizičku zaštitu žrtve kada se osumnjičeni nađe na slobodi. Uočili smo da žrtve veoma retko ili uopšte ne prisustvuju sastancima na kojima se razmatraju predmeti nasilja u porodici, procenjuje njihova bezbednost i utvrđuju mere zaštite. Da li zamenik javnog tužioca koji predsedava Grupom za koordinaciju i saradnju daje mogućnost žrtvi da odluči da li će učestvovati u izradi plana? Odredbe ZSNP ističu da „u izradi individualnog plana zaštite i podrške žrtvi učestvuje i žrtva, ako to želi i ako to dozvoljava njeno emotivno i fizičko stanje”. Teško je prihvatljivo da žrtve masovno odbijaju da uzmu učešće u izradi individualnih planova. Radi se o njihovoj bezbednosti, gde im je prevashodni interes da se zaustavi postojeće nasilje i spreči mogućnost njegovog ponavljanja.

Dalje, neophodno je u svakoj policijskoj upravi, u njenom sedištu i u policijskim stanicama, formirati timove sastavljene od policijskih službenika koji su završili specijalizovanu obuku za sprečavanje nasilja u porodici koji će raditi samo poslove suprotstavljanja nasilju u porodici i umesto tradicionalnog reaktivnog primeniti proaktivan pristup. Trenutno je obučen veliki broj policijskih službenika ali u većini organizacionih jedinica policije oni pored rada na događajima nasilja u porodici  obavljaju i druge vrste poslova. Specijalizacija ima smisla ako se bavite tom vrstom posla čime se postiže i kontinuitet u radu. Tako organizovane specijalizovane jedinice predstavljaju jedan od preduslova  povećanja efikasnosti i efektivnosti u radu što na kraju dovodi do kohezije među službenicima i poboljšanja radnog morala.

*Redovni profesor Kriminalističko-policijskog univerziteta

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista

Komentari3
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Земунац
Тешко! Када се односи у породици сагледавају црно-бело онда долази до таквих излива мржње. У све треба укључити психологе или психијатре да се реално сагледа чињеница ко је шта у том односу и колика је стварна кривица једне, а колико друге стране. Полиција може мало учинити на спречавање таквих дела, јер нити може, нити има довољно људи да би угроженој страни, а и оној другој доделила пратњу 24 сата, а нисмо ни Америка да можемо пресељењем хиљадама километара даље заштити угрожену страну.
Мада
Једино васпитањем. У школе треба увести предмет - породица и међуљудски односи. Тако би деца научила о начинима за цивилизовано решавање проблема у комуникацији. Данас се подразумева да се то стиче у породици што није увек случај. Уз то мас медији не делују увек на добар начин збивања великог присуства насиља у филмовима и вестима.
Жељко
Ускладите законе са традицијом породичних односа,а не по налогу и преписано из других култура.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.