Počasna „Zlatna palma” za Foresta Vitakera

Kan – Sve oči na filmskoj planeti biće sutra uveče uprte na sve ono što se događa na svečanoj ceremoniji otvaranja 75. Kanskog festivala i taj toliko željeni crveni tepih ispred Teatra Limijer u srcu Kroazete. Njime će čak sedmi put u karijeri prošetati i afroamerički glumac, reditelj, producent i veliki humanista Forest Vitaker. Ovaj put kao ovogodišnji dobitnik počasne „Zlatne palme”, sa kojom festival tradicionalno odaje počast blistavom umetničkom putu filmskih stvaralaca čije delo i doprinos svetskoj kinematografiji ostavlja trajni trag.

 Osim što će mu u večeri otvaranja biti uručeno ovo priznanje, u čast velikog glumca već u sredu, na specijalnoj projekciji, biće prikazan film „Radi mira” u režiji Kristofa Kastanja i Tomasa Sametina u Vitakerovoj produkciji. Radnja filma dešava se u najmlađoj zemlji na svetu – Južnom Sudanu u kojem stalno bukte sukobi. U zemlji za koju su (uz mnoge druge) i vezani Vitakerovi humanistički doprinosi miru i ekonomskoj otpornosti na teritorijama obeleženim oružanim sukobima i nasiljem (glumac je 2012. osnovao nevladinu organizaciju „Vitaker Mir i razvojna inicijativa”, a postao je i specijalni izaslanik Uneska za mir i pomirenje). Tema filma je takva da ukazuje da uprkos beskrajnom ciklusu sukoba nada za mir postoji. Baš kao što postoji odlučnost mladih žena i muškaraca da kažu dosta ratu. I sve to kroz priču o sudiji u izbegličkom kampu u Džubi, koji kroz sport približava kulturu mira deci i omladini iz neprijateljskih plemena...

 Reagujući na počast koja mu se priređuje u Kanu, Forest Vitaker je između ostalog izjavio: „Pre 34 godine prvi put sam došao na ovaj festival i to mi je promenilo život i uverilo me da sam doneo ispravnu odluku da se posvetim pronalaženju povezanosti u čovečanstvu kroz film. Uvek sam se rado ovde vraćao kako bih prikazao svoja dela i bio inspirisan mnogim od najvećih svetskih umetnika.” Taj njegov prvi put dogodio se 1988. kada je imao 27 godina i kada je gledalište fascinirao ulogom u filmu „Bird” („Ptica”) Klinta Istvuda, maestralno odigravši genijalnog vizionara džeza, legendarnog saksofonistu Čarlija Parkera i za to osvojio „palmu” za najbolju mušku ulogu. Ponovo se u glavni takmičarski program vraćao i sa ulogama u filmovima Bila Djuka („Bes u Harlemu”), Abela Ferare („Otimači tela”) i Džima Džarmuša („Duh Pas: Put samuraja”) i svaki put je iznova dokazivao koliko je njegova glumačka harizma intenzivna i moćna.

 Dobivši „Oskar” za ulogu Idija Amina u filmu „Poslednji kralj Škotske”, tada je uz Sidnija Poatjea, Denzela Vošingtona i Džejmija Foksa, postao tek četvrti Afroamerikanac kojeg je Američka Akademija za film nagradila svojom zlatnom statuom. Dobitnik još mnogih odličja za svoje uloge, među kojima su i one u filmovima „Igra plakanja”, „Boja novca”, „Dobro jutro Vijetname”, „Zaštićeni svedok”, „Crni panter” ili ona u „Batleru” Lija Denijelsa (o crnom batleru u Beloj kući) kojeg je Američka akademija, na nezadovoljstvo mnogih nepravedno ignorisala ne stavivši ga na listu nominovanih za „Oskar” u 2014. godini. Pored svoje bogate glumačke filmografije Vitaker ima i onu rediteljsku i onu producentsku. Režirao je četiri dugometražna filma („Privezani”, „Čekajući izdisaj”, „Plutajuća nada” i „Prva kćerka”), a producirao i filmove Rajana Krugera i Kloi Žao...

 Uoči početka 75. Kana i svečanog dočeka Foresta Vitakera, festivalski čelnik je između ostalog rekao: „Poželevši mu dobrodošlicu, mogao sam da upoznam umetnika sa intenzivnom harizmom i sjajnim prisustvom i da mu se divim. Njegova filmografija je istovremeno zaslepljujuća i zaokružena, a njegova pažnja posvećena mladoj generaciji. Svojom verom u bolji svet i svojom posvećenošću, on doprinosi da svet bude bolje mesto. Retki su umetnici koji dostignu tako lep balans, a Forest je to postigao i dao nam primer...”