Subota, 02.07.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

SPC priznala crkvu u Severnoj Makedoniji

Манастир Свети Наум, Охрид (Фото Никола Тркља)

Uspostavlja se puno liturgijsko i kanonsko opštenje sa „Makedonskom pravoslavnom crkvom – Ohridskom arhiepiskopijom”, prva je zvanično saopštena odluka sa ovogodišnjem zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora Srpske pravoslavne crkve koje je u toku.

Najviše crkveno telo, kojim predsedava patrijarh, a čine ga svi eparhijski i vikarni episkopi srpske crkve, saopštilo je danas da su primili akt Svetog arhijerejskog Sinoda „Makedonske pravoslavne crkve – Ohridske arhiepiskopije” kojim, kako se ističe, ista prihvata opštepriznati kanonski status, dodeljen joj još 1959. godine od strane Svetog arhijerejskog Sabora SPC. U saopštenju se dalje navodi, da u poslatom aktu makedonski Sinod „izražava nadu da će Srpska pravoslavna crkva bratoljubivo rešavati i rešiti i pitanje njenog konačnog kanonskog statusa, čemu treba da usledi svepravoslavno saglasje i prihvatanje toga statusa”.

Primivši ovaj akt, Sveti arhijerejski Sabor, kako se ističe u saopštenju, pozdravlja prihvatanje opštepriznatog kanonskog statusa, a to je status najšire moguće autonomije, odnosno pune unutrašnje samostalnosti.

Crkva Svetog Đorđa, zadužbina kralja Milutina u Nagoričinu kod Kumanova (Foto Nikola Trklja)

„Pošto su ovim uklonjeni razlozi za prekid bogoslužbenog i kanonskog opštenja, izazvani jednostranim proglašenjem autokefalnosti 1967. godine, vaspostavlja se puno liturgijsko i kanonsko opštenje. Vaspostavljanjem jedinstva na kanonskim osnovama i pod uslovima važenja kanonskog poretka na čitavom području Srpske pravoslavne crkve dijalog o budućem i eventualno konačnom statusu eparhijâ u Severnoj Makedoniji nije samo moguć nego je i celishodan, legitiman i realan”, ističe se u zvaničnom saopštenju Sabora.

Kako se napominje, u dijalogu o budućem i eventualno konačnom statusu „makedonske pravoslavne crkve”, SPC će se rukovoditi samo i isključivo eklisiološko-kanonskim i crkveno-pastirskim načelima, merilima i normama, ne mareći za realpolitičke, geopolitičke, crkvenopolitičke i druge slične datosti ili za jednostrane inicijative i ne podležući ničijim uticajima ili pritiscima. 

Manastir Lesnovo, kod Zletova, zadužbnia Jovana Olivera, komandata vojske cara Dušana (Foto Nikola Trklja)

„I, naposletku, Sabor nema nameru da posle rešavanja statusa uslovljava novu sestrinsku crkvu ograničavajućim klauzulama u pogledu opsega njene jurisdikcije u matičnoj zemlji i u dijaspori, uz preporuku istoj da pitanje svog zvaničnog naziva reši u neposrednom bratskom dijalogu sa jelinofonim i ostalim pomesnim pravoslavnim crkvama”, zaključuje se u saopštenju Sabora SPC.

 

Janjić: Veliki i hrabar potez SPC, ništavna odluka Carigrada

Odlukom Sabora SPC o prihvatanju za makedonsku crkvu statusa najšire moguće autonomije za makedonsku crkvu, učinjen je veliki i hrabar potez, kaže stručnjak za crkveno-pravna pitanja prof.dr Jovan Janjić i navodi da je posle 55 godina ponovo vaspostavljeno kanonsko i liturgijsko jedinstvo SPC sa crkvom u Severnoj Makedoniji.

Janjić za Tanjug kaže da ne treba povlačiti bilo kakve paralele između odluke SPC sa odlukom Sinoda Carigradske patrijaršije, kojom je priznata crkva u Severnoj Makedoniji, i ističe da je odluka Sabora SPC autonomna i zasnovana na kanonima.

''Jedino Sabor SPC može da rešava statusna pitanja koja se tiču crkvene organizacije na njenom kanonskom području'', naglašava Janjić.

Ocenjuje da je odlukom SPC potvrđeno da je odluka Carigradske patrijaršije koja je, kako kaže, bila ishitrena i verovatno politički motivisana, ništavna i da neće proizvoditi dejstva.

''Ubuduće, ukoliko Jerarhija u Severnoj Makedoniji ostane pri razgovorima, koje je proteklih dana vodila sa Svetim sinodom SPC, to pitanje će se vratiti u okvire kanona i verni pravoslavni narod u Severnoj Makedoniji napokon će biti u zajednici sa ostalim pravoslavnim svetom'', ističe Janjić i podseća da je Crkva u Skoplju bila izopštena i da nije imala jedinstvo sa drugim pomesnim crkvama pošto je bila u raskolu.

Kako kaže, odlukom Sabora SPC kanonsko i liturgijsko jedinstvo je vraćeno na pozicije iz 1959.godine kada je SPC dodelila najširi oblik autonimije crkvi u tadašnjoj Narodnoj republici Makedoniji, današnjoj Severnoj Makedoniji.

Navodi da je Jerarhija u Skoplju, pod uticajem komunističkih vlasti, stalno ispostavljala nove zahteve, između ostalog i to da imaju i autokefalnost, ta da je su 1967. godine proglašena autokefalna crkva što je , kaže, dovelo do prekida kanonskog i liturgijskog jedinstva sa SPC.

Janjić navodi da se vodila borba, pre svega sa strane SPC, da se ponovo vaspostavi to jedinstvo, ali da to dota nije moglo doći jer je Jerarhija u Makedoniji istrajavala na svojim zahtevima.

''U poslednje vreme Sveti arhijerejski Sinod SPC vodio je bratske razgovore sa Jerarhijom u Skoplju, pre svega sa arhiepiskopom Stefanom. U ljubavi bratskoj došlo se do razumevanja i saglasnosti da može ponovo da se uspostavi kanonsko i liturgijsko jedinstvo, do čega je sada došlo'', kaže Janjić.

Navodi da se oko tog pitanja pojavio ''problem sa strane'', odnosno od strane Carigradske patrijaršije.

''Kada su u Carigradu saznali da su Beograd i Skoplje blizu rešenja tog bolnog pitanja, panično su preduzeli akcije da se tobože pokaže da su oni faktor koji donosi ključne odluke. I doneli su nekakonsku odluku da Carigradska patrijaršija prizna liturgijsko jedinstvo crkvi u Severnoj Makedoniji'', objašnjava Janjić.

Izražava očekivanje da će odluku SPC da se uspostavi liturgijsko i kanonsko jedinstvo sa Crkvom u Severnoj Makedoniji priznati sve pravoslavne crkve jer je, kako kaže, zasnovana na kanonima za razliku od odluke Carigradske patrijaršije.

Janjić navodi da je Jerarhija u Skoplju pod velikim pritiskom ne samo Carigradske patrijaršije, već i od mnogih političkih krugova u svetu koji bi, kako kaže, želeli da preuređuju svet po svojim merilima.

''Verujem da će Jerarhija u Skoplju ostati pri dogovoru koji je imala sa članovima Svetog Arhijerejskog Sinoda SPC i da će napokon, na jedini mogući i valjan način rešiti svoj status, da se vrati u zajednicu sa ostalim pravoslavnim svetom'', kaže Janjić, prenosi Tanjug.

Komentari20
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Milos Kozarski
A šta kažu Makedonci?
Коста
Сад Македонци могу да траже легално да се поново стоври аутокефална МПЦ са благословом Српског патријарха, као што је својевремено СПЦ постала аутикефална Благословом Васељенског патрјиархва. Бивша тзб. "МПЦ" је створена од комунситичког режима у Југолславији и није добила благослов Српског патријарха. Питам се с амо какао ће да реагује бугарска Црква на ово, и какве ћепроблеме стварати у вези тога.
Владимир Кнежевић
Ако сам добро разумео: - СПЦ је признала АУТОНОМИЈУ МПЦ-ОА, али не и АУТОКЕФАЛИЈУ - Не ограничава јој аутономију на подручје Републике Северне Македоније (као нпр. Цариградска Патријаршија), већ се аутономија односи и на Епархије МПЦ у иностранству - Питање назива (МПЦ, ОА, МПЦ-ОА,...) оставља МПЦ да реши сама са осталим Црквама Дакле, враћа се (за сада) на стање из 1959. (канонска аутономија), али не и стање из 1967. (самопроглашена "аутокефалија"). Занима ме шта ће бити са ПОА у оквиру МПЦ?
Petar
@Tropar Od 1945. srbi prestaju da postoje u Makedoniji, jednostavno su postali makedonci. Ono što mi znamo je to da su Srbi živeli do Soluna, tako da je Dušan te teritorije oslobadjao. Naravno Makedonci imaju svoju specifičnost, oni verovatno imaju neke veze i sa Antičkim makedoncima. Mi treba da pustimo Makedoncima da budu Makedonci, ali ne možemo da se pravimo da je Kralj Marko bio makedonac, i da je Markov manastir makedonski.
Tropar
@Beogradjanin, A sto nazalost, da li biste umeli da objasnite? Da li SPC treba da bude u Makedoniji samo zato sto je Car Dušan pre 800 godina tamo vladao? Ljudi koji žive u Makedoniji nisu Srbi i najveća je greska cele srpske nacije i politike sto su gomilu ljudi u 20. veku da osvajaju Solun.
Prikaži još odgovora
Никола
A зашто је митрополит Јован лежао онолико дуго у затвору?
Будимо реални
Оно што је важно: 1) Црква у Северној Македонији добровољно се одриче аутокефалности; 2) прихвата Патријарха српског за свог врховног поглавара; 3) прихвата да је део наше цркве; 4) епископи из Северне Македоније постају део нашег Сабора; 5) признају Томос из 1922. године. Будимо реални: СПЦ - МПЦ: 5:0

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.