Urbanističke stranputice Zrenjanina

Zrenjanin – U urbanizmu i novijoj arhitekturi Zrenjanina, uglavnom je mnogo više promašaja nego građevina za pohvalu. U centru su rušene lepe starije građevine, a na mestu njih nicala su zdanja koja su više ružila nego to su ulepšavala grad. Tako je stradala opštinska kuća, umesto koje je nikao soliter s „kacom” na vrhu, ali on nikad nije korišten za distribuciju vode pa tako grad ima vodotoranj bez vode. Na obali Begeja, takođe u centru, izgrađena je velika staklena zgrada banke, koja sprečava izlazak šetača na reku. Bez preke potrebe, prerađen je lepi gvozdeni most – opevana Bečkerečka ćuprija. Srušena je i obližnja zgrada muzeja, gde je podignuta monumentalna, ali neprikladna građevina za to mesto.

Nakon dugog ćutanja o neprihvaljivim trendovima, počeli da reaguju najpozvaniji – arhitekte.

– Odlučili smo da budemo prisutniji jer to javnost od nas očekuje. Nedavno smo o svemu imali širu raspravu i zaključili da moramo češće i ozbiljnije da reagujemo – kaže za „Politiku” arhitekta Milica Kovač, sekretar Društva arhitekata u Zrenjaninu. Kako ističe, posao urbanista je da imaju viziju razvoja grada u skladu sa socijalnim, funkcionalnim i ekonomskim uticajima, a toga u Zrenjaninu nema. Zato društvo arhitekata ima u planu da organizuje događaje vezane za ovu problematiku u vidu izložbi, javnih diskusija i prezentacija.

– Kao da su se urbanisti umorili od ubeđivanja svojih nalogodavaca iz vlasti u to koje su stvarne potrebe grada. Oni često pokleknu pod pritiscima i donose rešenja koja donose dobrobit jedino investitorima. Zrenjanin je žrtva višedecenijskih pogrešnih odluka. Smatram da je izlaz u konstantnom istraživanju, što u praksi znači raspisivanje konkursa, posećivanje seminara, analiziranje postojećih rešenja – ističe Milica Kovač.

Prema njenim rečima, grad je organizam koji živi i menja se, prilagođava i te promene treba osluškivati i pratiti. Ako je u današnje vreme na tržištu velika potražnja za stanovima, onda treba omogućiti izgradnju takvih objekata. Greška je što je dozvoljeno mešanje porodičnih kuća i stambenih višespratnica, tako da se međusobno ugrožavaju. Drugo, u trci za novim kvadratima i većom zaradom, ne ostavlja se dovoljno mesta za parkiranje i zelene površine, gubi se humani aspekt stanovanja.

– Zadatak urbanista jeste da obezbede uslove za podizanje kvaliteta života građana, a to podrazumeva i parkove, igrališta za decu, mesta za javno okupljanje. Tu potrebu ne prepoznaje ni gradska uprava, koja je dužma da obezbedi sredstva za takve sadržaje. Pošto to nije isplativo, nikome nije ni zanimljivo. Zahvatite nakon nakon dobijanja upotrebne dozvole investitori koriste kao priliku da dodatno devastiraju prostor, svoj i javni – zaključuje naša sagovornica.