Subota, 25.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Evropska komisija predviđa viši rast BDP u Srbiji od EU i Evrozone

(Pixabay)

BRISEL – Evropska komisija (EK) predviđa rast bruto domaćeg proizvod Srbije od 3,4 posto u ovoj godini i od 3,8 procenata u 2023, u prolećnim prognozama objavljenim danas.

Prema podacima iz izveštaja, objavljenog na veb sajtu EK, privreda Srbije će rasti brže nego Evropska unija i evrozona, kojima se predviđaju stope rasta u 2022. i 2023. godini od 2,7 posto, odnosno 2,3 odsto, respektivno.

U odeljku posvećenom Srbiji, Komisija ističe se da će nakon snažne privredne ekspanzije u 2021. godini od 7,4 posto, rast BDP-a naše zemlje, kao i cele EU i evrozone, biti pod pritiskom ekonomskih uticaja rata Rusije protiv Ukrajine.

EK navodi da će rast Srbije uglavnom biti vođen privatnom potrošnjom i investicijama, za koje se očekuje da će nadoknaditi mali negativan doprinos neto izvoza rastu.

Rast privatne potrošnje u 2022, EK projektuje na 3,7 posto, a naredne godine na 3,8 procenata, dok stopu rasta javne potrošnje u navedenim godinama procenjuje na 0,1, odnosno 0,7 odsto, respektivno, javlja Tanjug.

Što se izvoza robe i usluga tiče, predviđa se povećanje od 8,6 procenata ove i od 8,5 posto iduće godine, dok će rast uvoza robe i usluga po proceni Komisije iznositi 8,1 odsto u tekućoj godini, odnosno 7,3 posto u sledećoj.

U izveštaju se takođe prognozira da će inflacija dostići vrhunac sredinom 2022. da bi potom usporila od jeseni. Konkretno, EK procenjuje stopu inflacije u Srbiji od 8,5 posto za ovu godinu, nakon čega će opasti na 4,6 odsto dogodine.

Kada je reč o stopi nezaposlenosti, ona će se spustiti sa lanjskih 11 procenata na 10 posto u 2022. i nastaviće silazni trend u narednoj godini na 9,3 odsto, smatra EK.

Deficit budžeta opšte države će, prema prognozama izvešne vlasti EU, pasti ove godine na 3,1 posto BDP-a, a u 2023. godini na 1,8 procenata bruto proizvoda zemlje.

Predviđa se takođe smanjenje javnog duga Srbije u ovoj i idućoj godini na 54,5 procenata, odnosno na 52,5 posto BDP-a, respektivno.

Komentari1
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Verica
Normalno je da slabije ekonomije brže rastu od razvijenih, one razvijene nemaju baš puno prostora za daljnji rast, tako da je sve onako kako je očekivano.

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.