Ponedeljak, 27.06.2022. ✝ Verski kalendar € Kursna lista
ISTOČNA STRANA

Najava novog Velikog rata

Сахрана у Лавову (EPA-EFE/MYKOLA TYS)

U SAD su izgleda definitivno rešili da se umešaju u rusko-ukrajinski sukob. Potvrda za to stigla je prošle nedelje najavama iz Vašingtona o spremnosti da se Kijevu isporuče naoružanje i druge vrste vojne pomoći vredni čak 40 milijardi dolara. Odgovarajućim ukazom predsednika Džozefa Bajdena potpisanim 9. maja, faktički je označena spremnost zapadne sile da pokrene novi Veliki rat, sličan onima koje je čovečanstvo iskusilo tokom 20. veka.

Razlika između prošlovekovnih vojnih ogledanja i ovog aktuelnog leži pre svega u činjenici da se, barem zasad, borbe odvijaju na teritoriji samo jedne države. Da li će tako i ostati, pokazaće naredne nedelje i meseci. Objektivno gledano, sve preko toga pretilo bi da kompletnu savremenu civilizaciju odvede direktno u sunovrat.

Ono, međutim, što je slično s prethodnim ratovima je činjenica da je i u ovaj sadašnji Rusija ušla neadekvatno pripremljena. Ovo se, naravno, ne odnosi na kvalitet naoružanja ili volju momaka u uniformama da obave zadati im posao, već na nedopustivu ležernost, reklo bi se – inat s kojim se u sve krenulo. Naime, već nekoliko dana po početku ofanzive na Ukrajinu postalo jasno da se stvari ne odvijaju prema zamisli Kremlja. Ovo je neke od generala na terenu koštalo „laskavih” titula, pa i još ponečeg.

Vratimo se suštini. U korenu ukrajinske sage nesumnjivo je oštro sučeljavanje dva primarna tumačenja predstojećih promena na globalnom nivou – ruskog, kao strane koja je iz svih dosadašnjih velikih ratova izlazila kao pobednica, i američkog, kao države koja se strogo držala principa da borbe ne vodi na sopstvenoj teritoriji i koja je, zahvaljujući tome, iz svih sukoba izvlačila najveću korist.

Za razliku od pomenutih, Evropljani koji su nevoljno upleteni u ukrajinska zbivanja nikako ne uspevaju da definišu sopstvenu poziciju. Zbunjenost potpirivana pritiscima s druge strane Atlantika, sećanje na sukobe iz prošlih vekova, odsustvo istinskih lidera, zastarela politička shvatanja, samozadovoljstvo proisteklo iz visokog standarda života... pretvaraju žitelje Starog kontinenta u neme posmatrače tragedije koja se zbiva u njihovom neposrednom komšiluku, a koja pogađa i njih. Udaljeni glas Vašingtona čuje se mnogo jasnije od glasova Pariza, Berlina, Rima, Madrida...

Evropljane ne pokreću ni pretnje predstojećom hladnom zimom, nestašicom hrane, energenata... Iako su mediji preplavljeni apokaliptičnim predviđanjima ilustrovanim fotografijama razrušenih ukrajinskih gradova, prizorima tela izginulih civila rasutih po tamošnjim drumovima, apelima unesrećenih...

Ućutali su se i uvek budni antiratni aktivisti. Kao da svi čekaju neki magičan trenutak posle kojeg će život biti vraćen u nekadašnju kolotečinu. I što je daleko opasnije, stiče se utisak da je Zapad spreman da zarad sopstvene sigurnosti žrtvuje celokupan ostatak čovečanstva.

Uverenost Moskve u brzu pobedu do sada je sasvim raspršena. Kao što je raspršeno i uverenje Vašingtona da svojim aktivnim delovanjem može stvari na bojištu da uvede u, za njega, prihvatljive tokove. Najsavremenije naoružanje, ono kojim se jednako diče i SAD i Rusija, ne da ne dobija rat, nego ga samo oteže. Najavljenih 40 milijardi pomoći Ukrajini neće u tom smislu ništa promeniti.

Ni ciljevi za koje se na terenu svakodnevno gube desetine ljudskih života, ruše gradovi i uništavaju industrijski kompleksi više nisu sasvim jasni. Jedino je izvesno da Ukrajina više nikada neće izgledati onako kako je izgledala 24. avgusta 1991, kada se Deklaracijom o nezavisnosti usvojenom u Vrhovnoj radi izdvojila iz dotadašnje sovjetske zajednice s Rusijom.

Tri decenije samostalnosti pokazale su da nova država, jednostavno, nije spremna za ulazak u međunarodnu zajednicu, za valjan opstanak. Nije izgrađen adekvatan osećaj za ravnopravnu komunikaciju sa ostatkom sveta, pa ni s neposrednim komšijama i doskorašnjom braćom. U trenutku kada su druge države sa istoka kontinenta, bivše članice nekadašnjeg Varšavskog pakta, već uveliko utabavale stazu ka zajedničkoj Evropi, Ukrajina je, voljno ili nevoljno, krenula – stranputicom.

Uostalom, postojbina Vladimira Horovica, Solomije Krušeljnicke, Vladimira i Vitalija Klička, Igora Sikorskog... do te mere je istorijski, genetski, privredno i na mnogo drugih načina bila povezana s Rusijom da je i sama želja za promenom od strane zapadnih partnera primana sa otvorenom skepsom. Umesto Ukrajine, za komunikaciju sa Evropom izborili su se Kina, Indija, Pakistan, Turska, arapske zemlje...

Nadležni u Kijevu, i dalje u velikoj meri vezani za Moskvu, jednostavno, nisu dorasli toj trci. Kao ni valjanom ratovanju zarad samodokazivanja.

 

Komentari25
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Sasa
"Za ideale ginu budale" ima i ona "U ratu političari daju municiju, bogati daju hranu, a siromašni svoju decu... Kada se rat završi, političari uzimaju preostalu municiju, bogati dobiju više hrane, a siromašni traže grobove svoje dece"
Katarina V
Dobra analiza, sto se i ocekivalo od g Samardzije. Medjutim, izostavljanje ,bar nominativno, cinjenica da je 8 godina trajalo stradanje ruske manjine na sve nacine, od zabrane jezika, do svakodnevnog sistematicnog bombardovanja Donbasa, paljenja zivih ljudi u Odesi, neonacistiskih mucilista, granatiranja civila zabranjenim bombama i umiranja desetina hiljada gradjana je ipak promasaj.
Бранко Ср'б Козаковић
Као и обично прилике су приказане у руској матрици - са све "генетиком", "браћом",.. и слично, што није тачно. Са жаљењем се прихавата росијски фијаско, а Украјини замера што је хтела да буде (напокон!) своја и самостална, а не да и у самосталности зависи од старог хегемона који ју је од када је Московија постала Росија поништавао, москфиковао,.. Чињеница је да УКР нема елиту, већ корумпиране олигархе. Исто као што је чињеница да је Росија хтела да задржи своју контролу тамо,али се појавише нови
Дипломирани политиколог
Ех што је лако потпиривати некога да бескрајно исцрпљује Русе када си од Руса удаљен преко 10.000 км. Нека нам је Бог у помоћи.
Rakic M
Američki cilj je da se rat prosiri nad celom evropom uključujući i Kinu .

PRIKAŽI JOŠ

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.